Kako je 777 promenio ekonomiju dugolinijskog saobraćaja
Sa više od 2.400 narudžbina i tri decenije u upotrebi, Boeing 777 ostaje najuspešniji širokotrupni avion za interkontinentalne letove. Njegov značaj, međutim, nije samo u prodajnim rezultatima, već u tome što je promenio način na koji avio-kompanije računaju troškove, planiraju mreže i organizuju dugolinijski saobraćaj.
Preporučujemo
Britanija dala zeleno svetlo za otkazivanje letova unapred: Plan za moguću nestašicu avio-goriva
Mađarska preuzela dva Gripena, stižu još dva: Flota borbenih aviona jača na ukupno 18
Kada je uveden sredinom devedesetih, industrija se i dalje oslanjala na četvoromotorne avione poput Boeinga 747 i Airbusa A340. Dugolinijski letovi bili su skupi, a profitabilnost je zavisila od visoke popunjenosti i koncentracije putnika kroz velika čvorišta. U takvom okruženju, dvomotorni širokotrupni avion velikog doleta predstavljao je značajan zaokret.
Boeing 777 je prvi u punoj meri spojio veliki kapacitet i ekonomičnost dvomotornog aviona na interkontinentalnim linijama. Zahvaljujući razvoju ETOPS pravila, avio-kompanije su dobile mogućnost da obavljaju duge letove sa dva motora, uz znatno niže troškove održavanja i potrošnje goriva u odnosu na tro- i četvoromotorne modele. To je direktno smanjilo trošak po sedištu, što je jedan od presudnih faktora u planiranju mreže.
U praksi, to je omogućilo otvaranje linija koje ranije nisu bile isplative. Umesto oslanjanja na velike avione i presedanja preko velikih čvorišta, avio-kompanije su mogle da uvode direktne interkontinentalne letove između gradova koji ranije nisu imali dovoljno potražnje za takve linije. Time je ubrzan prelazak sa modela koncentracije saobraćaja na sve češće direktno povezivanje destinacija, posebno na tržištima sa stabilnom, ali ne i ekstremno velikom potražnjom.
Pravi preokret doneo je model 777-300ER, koji je spojio veći kapacitet sa produženim doletom. Ovaj avion omogućio je efikasno obavljanje najprometnijih interkontinentalnih linija uz niže operativne troškove nego kod starijih četvoromotornih aviona. Upravo zbog toga postao je oslonac flota velikih avio-kompanija. Emirates danas ima više od 120 primeraka ovog modela, dok su među najvećim operatorima i Qatar Airways, Air France i Turkish Airlines.
Uticaj 777 jasno se vidi i u razvoju poslovnih modela velikih prevoznika sa Bliskog istoka. Kombinacija velikog kapaciteta i nižih troškova omogućila je intenzivno povezivanje čvorišta sa desetinama destinacija širom sveta, uz visoku frekvenciju letova i konkurentne cene. Na taj način 777 je indirektno uticao i na rast globalne konkurencije u interkontinentalnom saobraćaju.
Važnu ulogu u dugoročnom uspehu programa ima i kargo verzija 777F. Njena sposobnost da preveze velike količine tereta na dugim relacijama bez dodatnog sletanja učinila ju je jednim od najtraženijih kargo aviona. U periodima kada je putnički saobraćaj bio pod pritiskom, upravo je kargo segment održavao stabilnost proizvodnje ovog modela.
Do 2026. godine Boeing 777 je premašio 2.400 narudžbina, što potvrđuje dugoročnu relevantnost ovog koncepta. Iako su noviji modeli poput Boeinga 787 i Airbusa A350 dodatno unapredili efikasnost, osnovna logika ostala je ista: dvomotorni širokotrupni avion kao standard za interkontinentalne letove.
U trenutku kada nova generacija 777X još čeka ulazak u upotrebu, originalni 777 već je definisao pravila igre. Sve što je usledilo – uključujući 787 i A350 – zapravo je nastavak koncepta koji je ovaj avion prvi učinio dominantnim u globalnom avio-saobraćaju.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Ryanair dobio Lufthansu na sudu: Sud pravde EU poništio odobrenje za 6 milijardi evra pomoći
FedEx vraća MD-11F u saobraćaj: Povratak aviona za koji se verovalo da odlazi u istoriju
Iran delimično otvorio vazdušni prostor: Prvi letovi već koriste istočne rute
Air France-KLM podiže doplate za gorivo: Interkontinentalne karte skuplje i do 200 evra
Video: Air Montenegro Embraer E195
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
