Zašto turbulencija tokom posluživanja obroka predstavlja najrizičniji trenutak leta

Snažna turbulencija koja je 23. maja pogodila let CX156 avio-kompanije Cathay Pacific između Brizbejna i Hongkonga još jednom je pokazala zbog čega se posluživanje obroka smatra jednim od najrizičnijih trenutaka tokom interkontinentalnih letova, kada je najveći broj članova kabinskog osoblja van svojih sedišta.

Preporučujemo

U incidentu na letu koji je obavljao Airbus A350-900 registracije B-LRV povređeno je deset osoba, među njima šest članova kabinskog osoblja i četiri putnika. Prema navodima kompanije, avion je bezbedno sleteo u Hongkong, dok je osmoro ljudi prevezeno u bolnicu radi pregleda i zbrinjavanja lakših povreda.

Prema dostupnim informacijama, turbulencija je pogodila avion oko dva sata pre sletanja u Hongkong, u trenutku kada je kabinsko osoblje obavljalo posluživanje hrane i pića u putničkoj kabini.

Iako su turbulencije svakodnevna pojava u avio-saobraćaju i u ogromnoj većini slučajeva prolaze bez posledica, upravo trenutak posluživanja obroka predstavlja period kada rizik od povreda naglo raste. Tada su članovi kabinskog osoblja u prolazu između redova, guraju kolica puna hrane, pića i opreme i često nemaju dovoljno vremena da sednu i vežu se kada avion iznenada uđe u područje snažne turbulencije.

Foto: Cathay Pacific

Kolica za posluživanje na interkontinentalnim letovima mogu da imaju masu veću od 100 kilograma kada su potpuno opterećena, zbog čega tokom naglog vertikalnog pomeranja aviona predstavljaju ozbiljan rizik i za posadu i za putnike.

Kod putnika je situacija drugačija. Oni koji sede sa vezanim pojasom uglavnom prolaze bez ozbiljnijih povreda čak i tokom veoma snažne turbulencije. Problem nastaje kod nevezanih putnika, ali i kod posade koja je u tom trenutku praktično nezaštićena.

Prema izjavama putnika sa leta CX156, avion je tokom incidenta naglo propao, dok su poslužavnici, hrana i drugi predmeti leteli kroz kabinu. Jedna putnica opisala je iskustvo kao „slobodan pad sa adrenalinske kule“, dok su fotografije objavljene na društvenim mrežama pokazale razbacanu opremu i povređene članove posade.

Kod snažnih turbulencija avion može naglo da promeni vertikalnu putanju za desetine metara u svega nekoliko sekundi, što kod putnika stvara osećaj kratkotrajnog slobodnog pada. Iako su takva opterećenja uglavnom daleko ispod konstrukcijskih granica modernih aviona, problem nastaje unutar kabine, gde ljudi i oprema nisu fiksirani.

Ovakvi incidenti poslednjih godina više nisu retkost. Jedan od najpoznatijih dogodio se u maju 2024. godine na letu Singapore Airlinesa SQ321 između Londona i Singapura, kada je Boeing 777 upao u ekstremnu turbulenciju iznad Mjanmara. Tada je jedna osoba izgubila život, dok je više desetina putnika i članova posade povređeno. I u tom slučaju turbulencija je pogodila avion u trenutku kada je deo putnika bio nevezan, a kabinsko osoblje obavljalo servis u kabini.

Sličan scenario dogodio se i na letu Delta Air Lines između Solt Lejk Sitija i Amsterdama tokom 2025. godine, kada je snažna turbulencija izazvala povrede kod više putnika i članova posade, a avion je morao prinudno da sleti u Mineapolis.

Poseban problem predstavlja takozvana clear air turbulence (CAT), odnosno turbulencija pri vedrom nebu. Za razliku od turbulencije povezane sa olujama ili snažnim oblacima, CAT često nastaje bez vidljivih meteoroloških pokazatelja na radaru aviona. Najčešće se javlja u blizini mlaznih struja na velikim visinama, zbog čega posade ponekad imaju veoma malo vremena za reakciju.

Na dugim interkontinentalnim letovima posade često balansiraju između potrebe da obave servis u planiranom vremenu i procene rizika od mogućih turbulencija na ruti. Kada se očekuje nestabilan vazduh, kapetan može privremeno da prekine posluživanje i izda naređenje kabinskom osoblju da sedne, ali najjače turbulencije često dolaze bez prethodnog upozorenja.

Savremeni avioni poput Airbusa A350 ili Boeinga 787 opremljeni su naprednim sistemima za ublažavanje efekata turbulencije i konstrukcijom koja bolje apsorbuje opterećenja nego starije generacije aviona. Ipak, nijedan avion ne može potpuno eliminisati efekte naglih vertikalnih strujanja vazduha.

Zbog toga avio-kompanije širom sveta već godinama insistiraju na tome da putnici drže vezan pojas tokom celog leta, čak i kada je signal za vezivanje isključen. Upravo su putnici koji su tokom incidenta na letu Cathay Pacifica ostali vezani prošli bez ozbiljnijih posledica, dok je najveći broj povreda zabeležen među članovima kabinskog osoblja koji su se u tom trenutku nalazili u prolazu između redova.

Foto: news.cathaypacific.com

Pojedina istraživanja ukazuju da bi promene u atmosferskim obrascima i mlaznim strujama mogle doprineti češćim slučajevima turbulencije pri vedrom nebu (CAT), mada među stručnjacima još ne postoji potpuno jedinstven stav o obimu tog uticaja.

U eri najmodernijih širokotrupnih aviona turbulencija ostaje jedan od retkih fenomena u civilnoj avijaciji koji posade ne mogu u potpunosti da kontrolišu, posebno kada se dogodi iznenada i u trenutku kada je kabina puna kolica, hrane i nevezanih članova posade.

Zato u modernoj civilnoj avijaciji turbulencija ne predstavlja pretnju samom avionu, ali i dalje ostaje jedan od najvećih izvora povreda unutar putničke kabine.

(Aero.rs)