Na današnji dan pre 40 godina: Potpukovnik Gijon Blaford ispisao je istoriju kao prvi Afroamerikanac u svemiru

"Želeo sam da postavim standard, da uradim najbolji mogući posao. Da Afroamerikanci budu ponosni što su učesnici u svemirskom programu i da ohrabre druge da učine isto".

Ovo su reči potpukovnika Gijona Blaforda koji je na današnji dan 1983. godine ispisao istoriju kao prvi Afroamerikanac u svemiru. Bio je u sastavu petočlane posade šatla Challenger koja je uzletela do niske Zemljine orbite.

Tokom karijere, Blaford je učestvovao u četiri misije, a "upisao" je 688 sati u svemiru.

Da bi "prelistali" uspehe ovog izuzetnog čoveka moramo se vratiti na početak 1978. godine kada je američka svemirska agencija izabrala najveću grupu astronauta, 35 pilota i specijalista za misije, kako bi pokrenula spejs-šatl program (Space Shuttle).

Prvi put, NASA je uključila žene i pripadnike manjinskih zajednica u svoju selekciju, a među njima se našao Gijon Blaford.

Pre nego što se pridružio NASA programu, Blaford je bio pilot američkog Ratnog vazduhoplovstva. Tokom rata u Vijetnamu imao je 144 borbene misije.

Po završetku službe magistrirao je vazduhoplovno inženjerstvo 1974, a četiri godine kasnije uspešno odbranio doktorat.

"Za program svemirske agencije se prijavilo 8.000 kandidata, a prošlo je 35. Bio sam iznenađen što sam na spisku. Pitao sam ljude iz NASA zašto su mene izabrali? Odgovorili su da sam čvrst", kazao je svojevremeno Blaford.

Misija STS-8, kojom je ispisao istoriju, startovala je iz Svemirskog centra "Džon F. Kenedi", 30. avgusta 1983. godine. Tokom šestodnevnog boravka u niskoj Zemljinoj orbiti posada je imala više zadataka.

Trebalo je da osposobe za rad indijski komunikacioni satelit INSAT-1B, testiraju robotizovani sistem za raspoređivanje i hvatanje tereta (SRMS - Shuttle Remote Manipulator Sistem) i sprovedu niz naučnih eksperimenata.

Poduhvat je okončan 5. septembra, pošto je šatl Čelendžer sleteo u vazduhoplovnu bazu Edvards (EDW) u Kaliforniji.

Blaford se vratio u svemir oktobra 1985, kao član misije STS-61A. Prvi put, u letelici se nalazilo osam astronauta.

Proveo je sedam dana u orbiti, tokom kojih je izvedeno 76 eksperimenata iz različitih naučnih oblasti. Vredi pomenuti da je misiju sponzorisala i nemačka agencija DLR.

Treće putovanje je upisao aprila 1991, u okviru misije STS-39. Tada je leteo u šatlu Diskaveri (Discovery), a Blaford i njegove kolege radile su danonoćno, i sprovele seriju osmatranja gornjeg sloja Zemljine atmosfere.

Oni su postavili, a potom vratili na Zemlju takozvani Shuttle Pallet Satellite-II koji je obavio nezavisne analize o ponašanju letelice i njenih sistema u orbiti.

Glavni junak priče ponovo se našao u Diskaveriju decembra 1992, kao član misije STS-53. Četvoročlana posada aktivirala je američki vojni satelit (Satellite Data System-2) i sprovela nekoliko eksperimenata.

To je ujedno bio poslednji put kada je Blaford uzleteo među zvezde. Pošto se penzionisao 1993. godine, prešao je u privatni sektor.

Kao čovek koji je ispisao istoriju i bavio se pionirskim poslovima, više puta se našao u medijima. Jednom prilikom je upitan šta bi poručio generacijama koje dolaze.

"Kao dete nisao razmišljao o letenju i svemiru. Tek kasnije sam otkrio strast prema avionima. Želeo sam da naučim sve o njima. Karijeru sam posvetio tome. Zato deci uvek govorim da jure svoje snove", odgovorio je.

(Aero.rs/SK)