Na današnji dan upotrebljena prva atomska bomba: Enola Gay izbacila "malog dečka" na Hirošimu

Enola Gej (Enola Gay) ime je koje je pilot američke vojske pukovnik Pol Vorfild Tibets dao po svojoj majci bombarderu B-29 koji je ušao u istoriju kao prvi koji bacio atomsku bombu ikada upotrebljenu u ratnom sukobu.

Šestog avgusta 1945. godine teški bombarder Boeing B-29 Superfortress (Supertvrđava) bacio je na japanski grad Hirošimu prvu nuklearnu bombu ikada upotrebljenu u ratu podseća TV Front na ovaj u mnogim aspektima istorijski događaj.

Noć je bila vedara, idealna za letenje. Sa ostrva Tinian u Tihom okeanu u 2.45 sati posle ponoći je poleteo bombarder B-29 koji je ispod prozora leve strane kabine imao natips Enola Gay.

U svom trupu ovaj bombarder nosio je samo jednu bombu, ali nije to bila obična avio bomba, nego atomska bomba naziva Little Boy (mali dečko) i imala je snagu od oko 15 kilotona, što je ekvivalentno eksploziji 16 miliona kg klasičnog eksploziva (TNT)

Little Boy imao bio je težak 4.307 kilograma i dugačak 3,048 metara.

Kako se približavao Japanu izviđački avioni su posadu izvestili da je nad Hirošimom, koja je inače bila jedan od tri izabrana cilja. Izviđači su javili da je nebo vedro i da su uslovi za napad na taj grad idealni.

B-29 Enola Gay krenuo je prema Hirošimi.

Za to vreme na ulicama Hirošime odvijao se svakodnevni život, uobičajen za ovo japansko mesto. Na ulicama je već bila gužva. Prodavci su iznosili svoje proizvode, deca su trčkarala ulicam. Činilo da je sve u redu, a onda..

Osmatrači su nedaleko od Hirošime uočili par američkih bombardera. Nije im izgledalo kao da se priprema napad, jer su u prethodnim slučajevima američki bombarderi Superfortress, leteli u velikom broju pre izbacivanja bombi. Činilo im se da samo preleću, pa nisu ni dali uzbunu.

Bomba je detonirana na visini od oko 600 metara, tačno iznad bolnice Šima. Istoričari su zabeležili i ironiju sudbune da je osnivač te bolnice dr. Kaoru Šima obrazovan u SAD-u i praktikovao je medecinu po američkim standardima.

Eksplozija koja je usledila je grad i ljude bukvalno zbrisala. Udarni talas je kilometrima okolo rušuio sve pred sobom. Zgrade su se rušile, kuće od drveta su gorele, kao i ljudi. Izgledalo je kao da je u pitanju pakao. Na nebu se zatim pojavila pečurka koja se podigla na visinu od 16 kilometara.

Epilog ove eksplozije bio je stravičan: 100.000 mrtvih, a njih oko 91.000 je bilo teže ili lakše povređeno. Još 66.000 kasnije je umro od posledica ove stravične eksplozije, što je veoma aproksimativna brojka imajući u vidi dalekosežne i trajne posledije radijacije.

Bombarodvanje Hirošime označilo je zapravo da je svet ušao u atomskog doba i od tad, pa do danas senka atomskog oružja i danas visi kao Damaklov mač nad svetom.

Za japanske civile kojima je rata bilo preko glave i sistematskog uništavanja njihovih mesta svakodnevnim bombardovanjem zapaljivim bombama, bacanje jedne razrajuće bombe bio je dovoljan razlog da se rat okonča, navodi TV Front

Japanski generali nisu mogli da veruju da je jedna bomba soposbna da izazove toliko razranje. Detaljnijih informacija o novom oružju nisu imali. Jedina informacija koja je do njih stigla bila je da Hirošima više ne postoji, da grada bukvalno više nema…

Tri dana kasnije uslediće novi napad n Nagasaki i konačna kapitulacija Japana i okončanje Drugog svetskog rata.

(Aero.rs/SI)