80 godina straha: Mali dečak, atomska bomba koja je zauvek promenila svet
Na današnji dan, pre tačno 80 godina, svet je zauvek promenjen prvom upotrebom atomske bombe u ratnom sukobu.
Eksplozije iznad Hirošime i Nagasakija dovele su do ogromnih razaranja i smrti, ali su i primorale Japan na bezuslovnu kapitulaciju, čime je konačno završen Drugi svetski rat – najveći globalni sukob koji je trajao šest godina i odneo između 70 i 85 miliona života.
Preporučujemo
Ovo su najbolji višenamenski avioni na svetu: Uskoro će i Srbija imati jedan od njih
Hotel Džambo Stej - Boing 747 kod aerodroma Arlanda: Nekada san zaljubljenika u vazduhoplovstvo, danas otpad
Sama spoznaja da je čovek u stanju da proizvede i upotrebi oružje takve razorne moći oblikovala je geopolitičke odnose do današnjeg dana.
Poletanje i put ka Japanu: Misija koja nije kao druge
Noć iznad Pacfika je bila vedra, idealna za letenje. Sa aerodroma Nort Fild na ostrvu Tinian u 2.45 sati posle ponoći poletela su tri ogromna bombardera 509. mešovite grupe vazduhoplovstva američke vojske (USAAF) Boing B-29 Super tvrđava (Boeing B-29 Superfortress), obasjana svetlima reflektora koji su doneseni – uprkos najstrožoj tajnosti misije – kako bi filmska ekipa mogla da ih snimi u noći.
Po poletanju, svaki od tri aviona je različitim putem leteo do Ivo Džime, gde su se susreli na visini od oko 2.500 metara i zajedno nastavili ka Japanu. Od tri bombardera, naizgled identična, u jednom, nazvanom Veliki umetnik (The Great Artiste) bila je sofisticirana oprema za merenje, a drugi je – tada bez imena, kasnije kršten Neophodno zlo (Necessary Evil) – prevozio fotografe i kamermane.
Treća B-29 Super tvrđava ispod prozora pilotske kabine imala je – neposredno pred poletanje – ispisano ime Enola Gej (Enola Gay) u čast majke pukovnika Pola Tibetsa, pilota i komandanta posade. Ovaj avion je u svom trupu nosio samo jednu bombu, ali nije to bila obična avio-bomba, nego prva atomska bomba koja će ikad biti upotrebljena u ratnom sukobu.
Nazvana je Mali dečak (Little Boy) i imala je snagu od oko 15 kilotona, što je ekvivalentno eksploziji 15 miliona kilograma klasičnog eksploziva (TNT).
Kako funkcionise atomska bomba
Mali dečak imao je masu 4.307 kilograma i bio je dugačak 3,048 metara. Bomba je razvijena u okviru Projekta Menhetn tokom Drugog svetskog rata, a njena razorna moć poticala je od nuklearne fisije uranijuma-235.
Princip funkcionisanja bio je naizgled veoma jednostavan, ali nikad do tada isproban: jedan deo obogaćenog uranijuma-235 (tzv. šuplji metak) ispaljuje se u drugi statični deo istog materijala pomoću klasičnog eksploziva i kada su se ta dva dela sudarila, dostizala se kritična masa i počinjala lančana fisiona reakcija uz oslobađanje ogromne količine energije.
Bombardovanje Hirošime predstavljalo je drugu veštački izazvanu nuklearnu eksploziju u istoriji (prva je bila čuvena Triniti proba), ali prvu detonaciju koja je koristila uranijum.
Uloga izviđača vremena
U misiji je učestvovalo još tri aviona B-29 u ulozi izviđača meteo-prilika, po jedan iznad Hirošime kao primarne mete, još dva iznad Nagasakija i Kokure kao rezervnih.
Dok se Enola Gej sa druga dva aviona približavao Japanu, izviđači meteo situacije preneli su da je nad Hirošimom uglavnom vedro (manje od 30% pokrivenosti) uz preporuku da se gađa primarna meta: Cloud cover less than 3/10th at all altitudes. Advice: bomb primary.
Poslednji trenuci pre bombardovanja
Za to vreme na ulicama Hirošime odvijao se svakodnevni život, uobičajen za ovaj japanski grad ponedeljkom. Na ulicama je već bila gužva. Prodavci su iznosili svoje proizvode, deca su trčkarala ulicama.
U gradu je oglašena vazdušna opasnost pošto je primećen jedan B-29, ali ubrzo zatim i prestanak kada se on udaljio. Ono što nisu znali je da je taj avion bio gore pomenuti izviđač za pakao koji sledi.
Pukovnik Tibets je nešto posle 8 časova po japanskom vremenu uveo avion u pravac za bombardovanje (tzv. bomb run) i predao komande letilice nišandžiji-bombarderu, majoru Tomasu Ferebiju. Na visini od 9.400 metara bili su nedodirljivi – Japan skoro da nije imao avione koji bi ih mogli omesti, kao ni efikasnu PVO na tim visinama.
Bomba je izbačena u 08:15. Navigator u Tibetsovom avionu, kapetan Teodor Holanđanin Van Kirk, komentarišući navode kako je to vreme izabrano da bi što više ljudi stradalo na ulicama, naveo je da je razlog bio mnogo trivijalniji: u bazi na ostrvu Tinian nisu imali noćno osvetljenje piste i morali su da planiraju da se vrate tokom obdanice!
Pakao sa neba
Po izbacivanju, bomba je detonirana na visini od oko 600 metara. Zbog bočnog vetra, umesto iznad Aioi mosta, Mali dečak eksplodirao je iznad bolnice Šima. Istoričari su zabeležili i ironiju sudbine da je osnivač te bolnice dr. Kaoru Šima bio obrazovan u SAD-u i praktikovao je medicinu po američkim standardima.
Bomba je padala 8.800 metara, prema preciznim merenjima 44,4 sekunde. Za to vreme Enola Gej je uspela da se odalji nekih 18,5 kilometara, kada je posada videla prvi blesak, a posle osetila i primarni i sekundarni udarni talas. Sem Tibetsa i još dvojice oficira koji su – bar približno – znali šta da očekuju, ostali su bili u šoku.
Sećanja posade: Fisija ima ukus olova
Tibets se ovako prisećao trenutaka neposredno posle eksplozije: “Okrenuli smo se da pogledamo Hirošimu. Grad je bio skriven ispod onog užasnog oblaka... koji je ključao, rastao u obliku pečurke, strašne i neverovatno visoke. Niko nije govorio nekoliko trenutaka; a onda su svi počeli da pričaju odjednom. Sećam se kako me (kopilot Robert) Luis udarao po ramenu govoreći: Pogledaj to! Pogledaj to! Pogledaj to! (Nišandžija-bombarder Tom) Ferebi se pitao da li će nas radioaktivnost sve učiniti sterilnim. Luis je rekao da može da oseti ukus atomske fisije. Rekao je da ima ukus olova...”
Operater repnog mitraljeza Robert Karon ovako opisuje ono što je video: "Pečurka sama po sebi bila je spektakularan prizor, ključajuća masa ljubičasto-sivog dima, a moglo se videti da ima crveno jezgro u sebi i da sve unutra gori. Video sam kako na različitim mestima izbijaju požari, kao plamenovi koji izbijaju na krevetu žeravice.”
Eksplozija koja je usledila je grad i ljude bukvalno zbrisala. Udarni talas je kilometrima okolo rušio sve pred sobom. Zgrade su se rušile, kuće od drveta su gorele, kao i ljudi. Izgledalo je kao da je u pitanju pakao.
Posledice eksplozije: 100.000 mrtvih u trenutku
Rezultat ove eksplozije bio je stravičan: 100.000 mrtvih i skoro jednak broj teže ili lakše povređeno. Još 66.000 kasnije je umrlo od posledica, što je veoma aproksimativna brojka imajući u vidu dalekosežne i trajne posledice radijacije.
Američko Ministarstvo energetike procenjuje da je, posle pet godina, ukupan broj žrtava mogao dostići 200.000 ili više, dok japanski izvori procenjuju da je 237.000 ljudi poginulo direktno ili indirektno usled dejstva bombe. U vreme bombardovanja Hirošima je imala između 280.000 i 290.000 stanovnika, kao i 43.000 vojnika.
Bombardovanje Hirošime označilo je da je svet ušao u atomsku eru i od tada, pa do danas, senka atomskog oružja i dalje visi kao Damoklov mač nad ljudskom civilizacijom.
U modernoj političkoj terminologiji posedovanje atomske bombe naziva se sposobnost nuklearnog odvraćanja, ali se svodi na isto: činjenicu da je jedna strana u mogućnosti da izazove skoro potpuno uništenje druge strane.
Bezuslovna kapitulacija Japana
Za japanske civile, iscrpljene dugotrajnim ratom i svakodnevnim razaranjima uzrokovanim zapaljivim bombama, bacanje jedne jedine, razorne bombe delovalo je kao dovoljan razlog da se iscrpljujući sukobi konačno privedu kraju.
Vojni vrh Japana teško je prihvatao činjenicu da je samo jedna bomba mogla da izazove takvo razaranje. Nisu raspolagali tačnim informacijama o prirodi novog oružja. Jedino što im je sa sigurnošću saopšteno bilo je da Hirošime više nema – da je čitav grad praktično izbrisan sa lica zemlje.
Tri dana kasnije usledio je novi napad: Nagasaki, rezervni cilj tog dana, sravljen je sa zemljom. Iznad Kokure, koji je bio primarna meta, bili su oblaci i to je u trenutku izmenilo sudbine stotine hiljada ljudi. Jedne je ovakav obrt poštedeo, za druge je bio fatalan. Procenjuje se da je poginulo oko 75.000 osoba i isto toliko je ranjeno.
Suočen sa devastirajućim – i nepoznatim – oružjem neprijatelja, car Hirohito je 15. avgusta objavio u radijskom obraćanju odluku o bezuslovnoj kapitulaciji Japana, koja je formalizovana 2. septembra, potpisivanjem na palubi broda USS Mizuri. Drugi svetski rat bio je završen.
Pol Tibets penzionisao se poslednjeg dana avgusta 1966. godine u činu generala. Dočekao je duboku starost: Umro je u 92. godini u Kolumbusu, Ohajo.
Avion B-29 Enola gej restauriran je i nalazi se izložen u Nacionalnom muzeju vazduhoplovstva i astronautike u okviru Udvar-Hazi centra u blizini Vašingtona u saveznoj državi Virdžinija.
Do dan danas traje debata o opravdanosti upotrebe atomskog oružja, od toga da li ga je uopšte trebalo upotrebiti, preko toga da li je napad i na Nagasaki bio opravdan do pitanja da li je možda trebalo napraviti “napad upozorenja” na nekom manjem gradu kako bi se smanjio broj civilnih žrtava. Kao i u svakom ratnom sukobu, ono što je za jednu stranu pobeda, uspeh na bojnom polju i izbegavanje mnogo većih žrtava, za drugu je po pravilu stradanje i poraz.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Kinezi razvijaju novu leteću zver: Ovo je avion za uvežbavanje pilota mornaričke avijacije
Erbas i turska korporacija TUSAS potpisali novi ugovor: Hurjet uskoro u ratnom vazduhoplovstvu Španije
Ukrajina izgubila svoj prvi Daso Miraž 2000: Pilot se katapultirao na vreme
Pilot iskočio iz MiG-a, avion sam preleteo četiri države i skoro 900 km pa pao: Poginuo mladić u svom domu
Video: Northrop Grumman RQ-4 Global Hawk izviđačka bespilotna letilica
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
