Türk Yıldızları: Turske zvezde, akrobatska grupa vojnih aviona kojom komanduje žena

Od prvog dela sada već antologijskog filma Top Gun kada su uglavnom pripadnice lepšeg pola uzdisale za pilotima. dosta toga se promenilo kada je u pitanju odnos dama i avijacije. Žene i devojke i dalje vole pilote, ali vole i da budu piloti, tako da više nije nikakvo "čudo nebesko" videti i borbenog pilota sa dugom kosom vezanom u rep ispod kacige.

Uostalom ne morate gledati nastavak filma Top Gun sa pilotkinjom nadimka Phoenix, možete otići na Batajnicu i sresti kapetane I klase Anju i Sandru ili na aerodrom Morava pored Kraljeva i upoznati takođe kapetana I klase Anu ili njenu malo mlađu koleginicu poručnika Tijanu.

Akrobatsko letenje, pogotovo u formaciji više aviona, pa još i brzih i mlaznih, smatra se vrhuncem pilotskih veština u svakom vazduhoplovstvu.

Za akro grupe biraju se po pravilu najbolji od najboljih, najčešće dugogodišnji instruktori letenja, sa misijom da daje "do perfekcionizma" usavršavaju svoje letačko umeće i da predstavljaju svoju zemlju i njenu avijaciju.

U tradicionalno patrijarhalnoj Turskoj i posle osam godina izazaviva nevericu - pogotovu u oružanim snagama i to u avijaciji - da je na čelu akrobatske grupe Turske zvezde (Türk Yıldızları), najboljih od svih najboljih turskih pilota - jedna žena, Esra Ozataj.

Akro grupa, koja je zbog udesa 14. marta ove godine ponovo dospela na naslovne strane medija, o čemu je Aero.rs pisao, sedma je po redu akro-grupa u istoriji Turkog ratnog vazduhoplovstva (Türk Hava Kuvvetleri - THK).

Jedan od danas najpoznatijih svetskih timova u akrobatskom letenju formiran je 7. novembra 1992. godine, ali je svoje ime dobio 11. januara 1993.

Turske zvezde lete na avionima Canadair NF-5. Radi se zapravo o Northopovom dvomotornom supersoničnom vazduhoplovu F-5 Tiger u dve verzije: jednosed (NF-5A) i dvosed (NF-5B), proizvedenom po licenci u Kanadi.

Ove letelice Turska je kupila od Holandskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva: U trenutku sklapanja ugovora - bilo je 12 aviona.

Već punih osam godina na čelu Turskih zvezda je Esra Ozataj. Ona je u septembru 2016. preuzela ulogu vođe ove grupe u činu majora.

Ozataj je dve godine pre dolaska na čelo akro-grupe bila jedan od članova ove elitne formacije i letela je na poziciji 4. Do 2021. bila je i komandant 3. vinga (3ncu Ana Jet Üs Komutanlığı) u bazi Konja, paralelno sa vođstvom Turkish Stars.

Turski akrobatski tim je formacijski 134. eskadrila 3. vinga. Major Ozataj prva je zena na čelu formacije veličine vinga (odgovara vazduhoplovnoj brigadi u Vojsci Srbije) turskog vazduhoplovstva.

Uslov bez kog ne možete ni da se prijavite kako bi vas uzeli u razmatranje za potencijalnog člana Turskih zvezda je da imate 500 sati leta. Esra je u trenutku prijavljivanja imala - četiri puta više.

Uz NF-5, akro-grupa koristi i transportne avione CASA/IPTN CN-235, C-130 i C-160 za prevoz mehaničara i logistike na razne aero-mitinge na kojima su uvek rado viđeni gosti, čak šta više zvezde događaja.

U narednih nekoliko godina očekuje se da Turske zvezde zamene svoje NF-5 sa turskim visokokrilnim jednomotornim lakim borbenim avionom TAI Hürjet koji je još uvek u razvoju.

Jedna od specifičnosti Türk Yıldızları je i činjenica da lete na supersoničnim avionima, što nije čest slučaj u akrobatskom letenju - najčešće se koriste školsko-borbeni avioni poput BAe Hawk, Aero L-39 Albatros, Alpha Jet i sličnih. F-5 koristi još i švajcarska akro grupa, a koristili su ga i američki Thunderbirds pre prelaska na F-16.

Ako ste bili na nekom od aero-mitinga na kom su nastupale Turske zvezde, znate da se radi o jednoj od najcenjenijih akro-grupa na svetu koja nastupa sa osam aviona u različitim formacijima. Dodatni avioni su na raspolaganju ako neki otkaže iz tehničkih razloga. Godišnje “uknjiže” između 20 i 30 nastupa na mitinzima širom sveta.

Vremenski uslovi za njih ne predstavljaju problem: oni lete kada su oblaci visoko (na više od 3.000 metara), ali i kada su na 1.300 metara visine, mada svoje akrobacije izvode i po veoma niskoj oblačnosti, kada je od tla do oblaka samo 300 metara.

Kada polete, avioni u bojama turske zastave (crvena i bela) po nebu puštaju crveni i beli "dim" (odnosno raspršene kapljice ulja u boji), a piloti Turskih zvezda odmah izmame divljenje gledalaca: kako i ne bi kada je udaljenost između vrhova krila dva vazduhoplova koji lete u nekim formaciji tek jedan metar.

Neke od formacija u kojima akro grupa leti su strela, delta i škorpion pri brzinama od 260 do 1.000 kilometara na sat. Škorpion je posebno izazovan jer su prva tri aviona u tzv. frontu što znatno ozežava praćenje.

Njihovi vazduhoplovi preleću ispred posmatrača, prave do savršenstva uvežbane figure na nebu, okreću se oko svoje ose (i ti u "gustoj" formaciji) i jedni oko drugih, mimoilaze u susretnim kursevima sa zbirnom brzinom od preko 1400 km/h... Ali sve tio rade skladno, kao da je u pitanju balet ili umetničko klizanje a ne mašine dizajnirane za ubijanje neprijatelja.

Ipak, njihov akrobatski pilotski potpis nije samo u iscrtavanju simbola sa turske zastave (polumesec i zvezda), već se ogleda i u dva složena manevra: jedan od njih se veoma retko viđa: Vođa tima proleće ispred četiri aviona dok oni lete u formaciji i “seče” ih pred očima gledalaca. Za ovaj manevar treba dosta hrabrosti, smatra jedan od pripadnika Turskih zvezdi, major Kursat Komur.

Drugi komplexan manevar koji se izvodi u formaciji četiri aviona i koji je “potpis” grupe Turske zvezde podrazumeva da vođa izvrne avion “na leđa” a tri preostala aviona jedan za drugim se oko njega više puta okreću praveći tzv. bure valjak figure

"Akrobatsko letenje je samo po sebi izuzetno teško i zahteva fizičku i mentalnu snagu od pilota. Ali, kad letite u okviru takvog tima, znači da ste na najvišem nivou", smatra major Hasan Kocabas.

Prilikom svojih vratolomija, piloti trpe opterećenje do 5G tokom letenja u formaciji, a kad krenu u izvođenje samostalnih segmenata u okviru nastupa, izlažu sebe opterećenju od -3 do +7,33G. Koliko je to, zapravo teško, biće vam jasnije ako zamislite da imate prosečnih 80 kilograma težine, a da vas pritiska pola tone tereta u svakom trenutku kada ste pod 7,33G. Sva krv tada vam se sjuri u noge. Bez posebnih odela i tehnike disanja ne biste mogli da izdržite ovakav pritisak i onesvestili biste se. A to se ne sme desiti tokom akrobatskog leta.

Turske zvezde drže svetski rekord u broju gledalaca: 24. avgusta 2001. imali su nastup pred više od milion ljudi na aero-mitingu u Bakuu, glavnom gradu Azerbejdžana.

Ova akro-grupa bazira u vojnoj bazi Konja, koja je i civilni, aerodrom uglavnom za domaće letove. Turkish Stars dele "kuću" sa Solo Turk koji sačinjavaju tri pilota i prateće osoblje.

Njihov zadatak je prikazivanje vrhunske pilotske obučenosti na avionima F-16C Block 40 specijalno ukrašenim za te potrebe i opremljen "dimnim raketama" - odnosno raspršivačem ulja koji simulira dim - postavljenim na krajevima krila gde borbeni avioni tradicionalno nose rakete AIM-9 Sidewinder ili AIM120 AMRAAM.

(Aero.rs)