NA1 - novi, nadzvučni avion: Nikad ostvarena bajka Jugoslavije, zemlje koja je umirala

Foto: Wikipedia

Ako vam se ovih dana, dok na raznim portalima čitate vesti o tome kako će Srbija kupiti eskadrilu aviona Dassault Rafale, čini kako ste taj avion nekad davno negde videli - ne brinite. Niste u krivu. Barem ne - u potpunosti.

Preporučujemo

Buduća perjanica srpskog ratnog vazduhoplovstva koja bi, prema dostupnim informacijama, fazno trebalo da bude isporučena oružanim snagama Srbije između 2028. i 2030. - zaista liči na avion koji je uveliko bio razvijan - u zemlji koje više nema: Jugoslaviji: NA1.

Naravno, ne želimo da pravimo teoriju zavere (a svojevremeno su postojale) kako su nam Francuzi u trenutku kada se zemlja raspala - ukrali projekat, niti kako je neko iz konstruktorskog biroa dobio masne pare da bi genijalne nacrte prodao zapadu. Na kraju krajeva (ili je bolje reći - pre svega) Rafale je dvomotorni avion i razvijan je znatno pre NA1.

Foto: Wikipedia

Lakša verzija Rafala

To što je NA1 bio koncipiran kao jednomotorni laki višenamenski borbeni avion sa kanarima - jednostavno je bio trend u vojnoj vazduhoplovnoj industriji u tom trenutku.

U vreme kada su se u Jugoslaviji pravili planovi i razvijali programi vezani za NA1, inženjeri francuskog Dassaulta razvijali su Rafale, u Britaniji se radilo na Eurofighter Typhoon-u, dok su Šveđani razvijali JAS39 Gripen. Izrael je pravio svoj mlazni avion Lavi, a Indija je razvijala program LCA.

Skraćenica NA1 je - po nekim izvorima značila Novi avion 1, a po drugim - Nadzvučni avion 1 i ideja o njegovom razvoju rodila se odmah nakon što se u nebo vinuo ponos namenske industrije na ovim prostorima - Soko J22 Orao.

Generalna ideja koja je pratila ovu prelepu letelicu bila je da u jednom trenutku zameni legendarne Balalajke - Migove 21 raspoređene po aerodromima širom nekadašnje Jugoslavije.  Taj plan je uistinu bio impresivan, s obzirom na činjenicu da je JRV i PVO raspolagalo sa više od 260 aviona tog tipa u raznim varijantama. Kako bilo - 1986. razmatran je program realizacije NA1.

Postojala je još jedna "kvaka" zbog koje se insistiralo na razvoju ovog vazduhoplova: time bi se održao kontinuitet opremanja JRV avionima domaće proizvodnje; istovremeno, kapaciteti domaće vazduhoplovne industrije (koji nisu bili ograničeni samo na mostarski Soko) bili bi izuzetno uposleni ne samo zbog pukog sklapanja nove konstrukcije, već i zbog razvoja naprednih tehnologija.

Foto: Wikipedia

Uporedo sa Francuzima i Britancima

I pored toga što smo u to vreme, u svakom trenutku kada bi nebom preleteli Orlovi ili Super-galebovi G-4 bili ponosni na njihov kvalitet i dizajn, jugoslovenska namenska industrija nije imala kapaciteta da realizuje složen zadatak kao što je osmišljen u projektu NA1. Bila je neophodno kupiti znanje i tehnologiju i vrlo brzo se izbor potencijalnih partnera sveo "na dva slova": francuski Marcel Dassault (Rafale) i britanski British Aerospace - BAE (Eurofighter).

S obe firme potpisan je ugovor za paralelnu izradu idejnog projekta: Zbog toga se u javnosti i danas pojavljuju različiti vizuali NA1. Zajednički biro s Britancima oformljen je u Vazduhoplovnotehničkom institutu u Žarkovu, dok je u Parizu bio smešten biro za saradnju sa Dassaultom. U oba biroa, u toku šest meseci, razrađen je veći broj idejnih rešenja, sa različitim varijacijama. Analizom je zaključeno da je najsuperiornija varijanta - napravljena u Parizu, primenom tehnologije za Rafale:

Kanard konfiguracija, francuski motor M-88Y Snekma (korišćen za prve verzije Rafala) sa smanjenim IC odrazom, trisonično krilo, polubočni usisnici, nagnuto sedište, četvorostruke digitalne komande leta (fly by wire), digitalni napadačno-navigacioni sistem zahvaljujući kom je pilot mogao brzo da prelazi iz vazdušne borbe u podršku i obrnuto...

U to vreme gotovo nezamislivo - ispunjeno je u NA1: Glasovne komande za određene sisteme aviona su osmišljene, konstruisane, implementirane u probnu kabinu!

Foto: Wikipedia

Bolji od F-16

Koliko ozbiljno se prilazilo čitavom razvoju govori i podatak da su za NA1 definisani taktično-tehnički zahtevi (TTZ) prema zapadnim standardima.

TTZ-om je zahtevana maksimalna brzina 1,8 puta veća od brzine zvuka, ostvareno je 1,88 maha. Taktički radijus (pri zemlji sa 4 bombe, Bel-755) je zahtevan od 400 km, ostvareno je 465 km. Horizontalni stacionarni zaokret je zahtevan na visini od 1500 metara sa 8g, ostvareno je 8,84. Brzinu, od 0,8 do 1,4 puta veću od brzine zvuka, postizao bi za 113 sekundi, u horizontalnom letu, na visini od 11.000 metara.

Najneverovatniji podatak koji se može naći o razvoju NA1 jeste da su VTI i Dassault u želji da provere rešenja, u borbenom simulatoru za protivnika NA1 izabrali američki avion F-16. Simulacioni paketi (modeli) za oba aviona, instalirani su na borbeni simulator u francuskoj firmi. Određeni su početni uslovi za oba aviona, za 10 slučajeva.

Simulacija međusobne vazdušne borbe je izvršena za te početne uslove, za međusobnu zamenu tih početnih uslova i za slučajeve međusobne zamene pilota u simuliranim avionima. U svim tim slučajevima simulirane vazdušne borbe, Novi avion je ostvario prednost nad F-16!

Neslavan kraj bajke po imenu NA1

Prema konstruktorskim rešenjima, NA1 je struktruralno trebalo da bude izgrađen od kompozitnih i drugih naprednih materijala: krila (osim okova) od kompozita; trup - od aluminijumsko-litijumskih legura, a elementi visokih specifičnih opterećenja od titana i čelika.

Foto: Wikipedia

Bila je velika pogodnost što je razvoj francuskog aviona Rafal bio, sa vremenskim rokovima, značajno ispred, pa su tako njemu verifikovane nove tehnologije, koje su programirane za Novi avion. Na ovaj način, tehnički rizik razvoja Novog aviona je bio značajno umanjen.

Prema procenama eksperata iz francuskog Dassaulta, koristi od pravljenja NA1 bile bi višestruke: Država bi se oslobodila (preskupog) uvoza i obaveznog remonta u inostranstvu. Novi avion uposlio bi tokom dve decenije oko 100.000 radnika, s tim da bi se broj zaposlenih uvećavao u slučaju sklapanja izvoznih poslova.

Francuski eksperti smatrali su da je izvozni potencijal NA1 sasvim dobar: od 300 do 500 aviona. Imajući u vidu da se  danas u Francuskoj proizvodi godišnje od 20 do 30 aviona - zaključite sami.

I na kraju cena: NA1 bio bi jeftiniji za oko 20 odsto. Efektivno - bilo bi to mnogo više - jer novac ne bi odlazio na uvoz, već bi ostajao u tokovima domaće ekonomije.

A onda? Onda su došle godine u kojima su mnogi zaključili da je zemlja u kojoj živimo - tamnica naroda. A projekat NA1? Potpuno je napušten i zaboravljen.

(Aero.rs)