Od njih je sve počelo: Ovo su leteća krila koja su krstarila nebom pre Spirita i Raidera
Uskoro će biti obeležno 30 godina otkako je u sastav Američkog ratnog vazduhoplovstva ušao prvi avion Northrop B-2 Spirit, stelt bombarder koji je privukao pažnju ljudi širom sveta zbog svog prepoznatljivog dizajna letećeg krila. Od tada su Sjedinjene Američke Države razvile različite autonomne letelice sa konfiguracijom letećeg krila (poput tajnovitih RQ-170 Sentinel i RQ-180).
Američko vazduhoplovstvo trenutno radi na uvođenju svog novog stelt bombardera Northrop-Grumman B-21 Raider u službu, dok je svojevremeno, tokom Hladnog rata, u naoružanje USAF umalo ušao A-12 Avenger (poznat i po nadimku „leteći dorito“), o kom smo pisali u posebnom tekstu na našem portalu.
Preporučujemo
Ovo je LOWUS: bespilotna letelica koja prati korejski avion pete generacije KF-21 Boramae
Četiri američka i četiri ruska među prvih deset: Ovo su najbrojniji borbeni avioni na svetu
Ipak, činjenica je da su ovi avioni zapravo u krajnjoj liniji proizašli iz ideje stare čitav vek: Koncept aviona letećeg krila počeo je da se razvija odmah posle Prvog svetskog rata i to - u Velikoj Britaniji. Predstavljamo vam pet letelica - od kojih je zapravo - sve krenulo.
Vestlend Hil Pterodaktil (Westland-Hill Pterodactyl)
Tokom 1920-ih, dizajn aviona još uvek nije bio standardizovan i inženjeri su eksperimentisali sa različitim oblicima letelica. Jedna od najneobičnijih serija eksperimentalnih britanskih aviona bila je Pterodaktil, koju je osmislio kapetan Džefri T. R. Hil (Geoffrey T. R. Hill) uz podršku kompanije Westland Aircraft.
Hil je pravio svoja leteća krila tokom 1920-ih i ranih 1930-ih, nazvavši ih po rodu pterosaura Pterodaktilus. Postojali su pokušaji da se razviju lovci bazirani na ovom dizajnu, a model Pterodaktil V bio je borbeni avion sa motorom Rols-Rojs Gošhok od 600 KS i dva mitraljeza Vikers. Iako su njegove performanse bile jednake konvencionalnim lovcima ranih 1930-ih, nikada nije ušao u serijsku proizvodnju zbog drugih tehničkih problema.
Kraljevsko aeronautičko društvo Velike Britanije navodi da se Hil vodio idejom kako da poveća sigurnost u letu: "Suočen sa činjenicom da se godišnje u Kraljevskom vazduhoplovstvu gubilo oko pedeset života, pri čemu je veliki deo tih nesreća bio uzrokovan gubitkom kontrole u vazduhu, Hil je sebi postavio cilj da dizajnira avion koji se nikada ne bi mogao izgubiti iz kontrole zbog greške pilota."
Armstrong Vidvort (Armstrong Whitworth) A.W.52
Vidvort A.W.52 bio je britanski avion sa konfiguracijom letećeg krila, razvijen u kasnim 1940-im od strane kompanije Armstrong Whitworth Aircraft. Tokom Drugog svetskog rata, istraživanja o laminarnoj aerodinamici pokazala su da leteće krilo može značajno povećati efikasnost aviona. Izgrađene su tri letelice A.W.52: jedrilica i dve mlazne verzije za istraživanje izvodljivosti dizajna. Dok je AW 52 jedrilica bila u potpunosti napravljena od drveta, dve turbo-mlazne verzije, registrovane kao TS363 i TS368, bile su izrađene od aluminijuma.
Prvi let A.W.52 obavljen je u novembru 1947. godine. Međutim, u maju 1949. godine prvi prototip je doživeo ozbiljne oscilacije u letu, što je primoralo test pilota, Džoa Lankestera (Jo Oliver Lancaster), da iskoči iz aviona. Ovo je bio prvi put da je britanski pilot iskočio koristeći Martin-Bejker sedište za izbacivanje, o čemu smo pisali u posebnom tekstu na našem portalu. Iako je A.W.52 pokazao dobre tehničke mogućnosti, dizajn je procenjen kao nepraktičan i program je otkazan.
Horten Ho 229
Tokom Drugog svetskog rata, Nemačka je eksperimentisala sa nizom revolucionarnih dizajna, a jedan od njih bio je Horten Ho 229—prvi mlazni lovac-bombarder sa konfiguracijom letećeg krila.
Ideja o mlaznom lovcu-letećem krilu javila se Valteru Hortenu još 1940. godine, tokom Bitke za Britaniju. Horten je video ograničenja Meseršmita Bf 109 i zaključio da Nemačka treba da razvije lovac sa većim dometom i sposobnošću boravka u vazduhu duže vremena.
Komandant Luftvafea, Herman Gering bio je oduševljen idejom pa je dodelio pola miliona Rajhsmaraka braći Reimaru i Valteru Hortenu za razvoj prototipa 1943.
Tehnički problemi su onemogućili dalji razvoj a jedini operativni prototip se srušio nakon nekoliko probnih letova. Ostaci ovog aviona sa oznakom H.IX V3 prebačeni su u SAD u operaciji pod kodnim imenom Spajalica (Paperclip).
Northrop YB-35/XB-35
Northrop YB-35/XB-35 bio je rani američki pokušaj izrade teškog bombardera sa konfiguracijom letećeg krila. Dizajniran tokom i neposredno nakon Drugog svetskog rata, ovaj avion imao je posadu od devet članova i četiri radijalna motora Pratt & Whitney R-4360 Wasp Major. Zli jezici tvrde da je zbog ovog aviona i izvedena operacija Paperclip.
Kako bilo, YB-35 je mogao da nosi maksimalno oko 23.700 kg bombi, ali je projekat otkazan 1949. godine. Ipak, razvoj nije potpuno zaustavljen, već je poslužio kao osnova za mlazni bombarder Northrop YB-49.
Northrop YB-49
Na osnovu YB-35, razvijen je mlazni teški bombarder YB-49. Dva YB-35 su modifikovana zamenom klipnih motora sa osam mlaznih motora Allison TG-180 (J35). Prvi YB-49 poleteo je u oktobru 1947, ali problemi sa stabilnošću i politički pritisci doveli su do gašenja programa 1950. godine.
Ipak, Northropova istraživanja na YB-35 i YB-49 postavila su temelje za razvoj stelt bombardera B-2 Spirit gotovo 40 godina kasnije.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Britanske oružane snage dobile tri Apača AH-64E, do kraja godine isporuka poslednja tri
Slomljena strela: Prošlo je 75 godina otkako su Amerikanci u incidentu izgubili nuklearnu bombu
Ne znamo zašto špijuniraju Balkan, ali za Meksiko znamo: SAD špijuniraju narko-kartele
Srbija na oku Globalnog jastreba: Špijunska letilica nekoliko dana i noći leti uz srpsku granicu
Video: Air Serbia Airbus A319 na aerodromu Nikola Tesla
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
