Ovo je avion koji Srbiji nude iz Brazila: Komarac na steroidima naoružan do zuba, a služi za obuku pilota
Na beogradski aerodrom Nikola Tesla sleteo je juče (nedelja, 20. jul) popodne avion Embraer EMB 314 Super Tukano (Super Tucano), mali, na prvi pogled većini posmatrača i nezanimljiv, avion sa jednim motorom i propelerom obojen u atraktivno dizajnirane ali nekako monotono sive boje. Uostalom, nedelja je poznata kao veoma frekventan dan, pa je samo juče na beogradski aerodrom sletelo oko 140 letova, uglavnom velikih putničkih aviona.
Avion je doleteo iz Osijeka (OSI), što je poslednja etapa na preletu koji je, prema javno dostupnim podacima za praćenje letova preko ADS-B signala, započeo u subotu 19. jula u bazi Alverka (QOA) u Portugalu, preko aerodroma Seve Bajesteros–Santander (SDR) blizu Bilbaa na severu Španije. Sledeća etapa bila je Girona (GRO) odakle je doleteo do Beograda sa međusletanjem – pretpostavka je radi dopune gorivom – u Osijeku.
Preporučujemo
Kako su trgovci uništili Crnu udovicu: Ovo je YF-23, avion koji nikada nije zaživeo u USAF
Haos u Bangladešu: Vojni avion se srušio na školu, najmanje 19 poginulih učenika
Iako su većini i putnika i onih koji rade na aerodrom to sasvim nebitni detalji, bolji poznavaoci avijacije mogli su da na osnovu karakterističnog kapljičastog poklopca kabine i rasporeda sedenja dva pilota jedan iza drugog zaključe kako je u pitanju pre vojni vojni avion, a ne “još jedna Cesna ili Pajper”.
Embraer EMB 314 je školsko-borbeni avion brazilske proizvodnje, mnogo sposobniji od utiska koji odaje na prvi pogled neinformisanom posmatraču: namenjen je za napredne faze obuke borbenih pilota pre nego što sednu u neki ‘punokrvni’ borbeni avion, ali takođe može da nosi i preko 1500 kilograma najrazličitijeg – uključujući i ono sofisticirano – naoružanja. Predpostavljate, ne samo za potrebe obuke pilota već i za borbena dejstva. Poređenja radi, domaći Super Galeb G-4 nosi nekih 1280 kg naoružanja, iako je mlazni avion!
Do Batajnice i nazad: Demonstracija aviona u Srbiji?
Za danas je, prema gore citiranim javno dostupnim podacima sa servisa Flightradar24, planiran prelet sa aerodroma Nikola Tesla na Batajnicu (BJY) odnosno Pukovnik Milenko Pavlović, a odmah popodne povratak prvo na beogradski aerodrom, pa zatim prelet preko Osijeka do Ženeve (GVA).
Imajući u vidu da je u pitanju demonstracioni fabrički Embraerov primerak aviona koji se izlaže i prikazuje na sajmovima i potencijalnim kupcima, može se predpostaviti da je na surčinski aerodrom sleteo iz formalno-proceduralnih razloga: Razlog posete Srbiji je, po svemu sudeći, a i na osnovu – doduše još uvek neformalnih – navoda, želja brazilskog proizvođača da Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije prezentuje svoj proizvod.
Signali iz Pariza: Potrebe Vojske Srbije za savremenim avionima za obuku
Pažljivim posmatračima nije promaklo da se među fotografijama koje je Ministarstvo odbrane distribuiralo uz vest o poseti delegacije MO i VS ovogodišnjem Salonu avijacije u Parizu našla i jedna gde srpski zvaničnici razgovaraju sa predstavnicima švajcarske fabrike Pilatus dok je na zidu fotografija školskog PC-21 – na šta je Aero.rs svojim čitaocima tada skrenuo pažnju.
To su mnogi protumačili kao signal da Srbija ima nameru da nabavlja i avione za obuku, posle strateške odluke o kupovini višenamenskih borbenih aviona.
Od Utve 75 do Rafala: kako izgleda pilotska staza u Srbiji?
Da će Ratnom vazduhoplovstvu i protivvazduhoplovnoj odbrani (RViPVO) Vojske Srbije biti neophodni avioni za naprednu obuku pilota – vidi se iz aviona, metaforično rečeno.
Sada se selekcija kandidata VA za buduće pilote obavlja na avionima Utva 75 koja se približava pedesetoj godišnjici prvog leta. Pitomci nastavljaju obuku na avionima Lasta, a potom prelaze na Super Galeb G-4, a zatim na složenije avione, trenutno to su Soko J-22 Orao i Mig-29SM, u bliskoj budućnosti biće Rafal, višenamenski borbeni avion četvrte generacije.
G-4MD: Digitalni Super galeb koji nije poleteo
Modernizacija Super Galeba, kao i napredne varijante Laste sa turbo-elisnim motorom, najavljivana je više puta, ali čini se da se nije odmaklo od projekata i najava, odnosno izlaganja maketa u prirodnoj veličini (tzv. mock-up) u slučaju Laste, u lakoj borbenoj varijanti Kobac i – kolokvijalno nazvane – Turbo Laste.
G-4MD (modernizovani digitalizovani) trebao je da dobije potpuno digitalizovanu avioniku, uključujući integrisani računar misije, prikazivač ispred pilota u prvoj kabini (HUD), savremene letne instrumente, digitalne displeje i upravljanje sistemima putem komandi na palici i ručici gasa (HOTAS).
Ugrađeni bi bili i navigacioni i komunikacioni uređaji poslednje generacije, kao i sistemi za identifikaciju, snimanje i prenos podataka. Planirana je bila i mogućnost virtuelne obuke pilota, sa realističnom simulacijom borbenih misija i kontrolom scenarija iz zadnje kabine, čime bi G-4MD postao izuzetno napredan trenažni avion, sposoban da verno oponaša karakteristike modernih višenamenskih borbenih letelica.
Šta Brazilci nude: Stršljen u ruhu komarca
Ono što Brazilci nude Srbiji u ovom trenutku je jedan od najuspešnijih višenamenskih turboprop aviona današnjice: Embraer EMB 314 Super Tucano, poznat i pod oznakom A-29. U pitanju je školsko-borbeni avion razvijen na osnovi ranijeg EMB-312 Tucano, ali temeljno redizajniran i prilagođen zahtevima modernog ratovanja, kao i savremene pilotske obuke.
Super Tucano je projektovan kako bi ispunio potrebe Brazilskog ratnog vazduhoplovstva (Força Aérea Brasileira – FAB) u okviru programa ALX i kao deo većeg sistema nadzora Amazonije (SIVAM). Specifikacije su bile jasne: avion mora biti sposoban da deluje u ekstremnim uslovima tropske klime, danju i noću, sa kratkih poletišta bez infrastrukture, i da kombinuje funkciju napredne letilice za obuku sa sposobnošću realne borbene upotrebe.
Za pogon koristi provereni turbo-elisni motor Pratt & Whitney Canada PT6A sa 1.600 konjskih snaga, koji preko petokrakog Hartzell propelera omogućava maksimalnu brzinu od oko 590 km/h. Doleta je oko 2.850 kilometara (ferry flight), dok u borbenoj konfiguraciji, sa 1.500 kilograma naoružanja, ima borbeni radijus od oko 550 km. Autonomija leta i do četiri sata omogućava dugotrajno patroliranje ili precizne udare na nepristupačnom terenu.
Avion je konstrukcijski osnažen za upotrebu sa visokim g-opterećenjima, sa životnim vekom trupa između 8.000 i 12.000 sati. Dvočlana posada (pilot i instruktor ili operater naoružanja) nalaze se u kabini zaštićenoj balističkim oklopom od kevlara a sede na 0-0 izbacivim sedištu Martin-Baker Mk10, što znači da se mogu bezbedno katapultirati i na nultoj visini i brzini.
Naoružan do zuba
Naoružanje je posebno impresivno za jednomotornu turbo-elisnu letelicu: U krilima su integrisani mitraljezi kalibra 12,7 mm, svaki sa po 200 metaka, dok na četiri podkrilna i jednom centralnom nosaču avion može da nosi do 1.550 kilograma ubojnih sredstava. To uključuje ne samo klasične bombe i rakete, već i vođena sredstva poput AGM-65 Maverick, rakete sa laserskim navođenjem (Lizard, Griffin), kao i precizno navođene bombe iz porodice JDAM i Paveway.
U ponudi su i rakete vazduh-vazduh AIM-9 Sidewinder i domaći MAA-1 Piranha. Super Tucano je sposoban da nosi i elektro-optički sistem FLIR (npr. AN/AAQ-22 Star Safire II), radare za bočno osmatranje, kao i sisteme za elektronska protivdejstva – uključujući dispensere mamaca i upozorivače na raketni napad.
Avionika je u potpunosti digitalna, zasnovana na izraelskoj tehnologiji kompanije Elbit Systems: “staklena” kabina sa multifunkcionalnim ekranima, HUD-om, savremenim navigacionim i komunikacionim sistemima, digitalizovanim komandama HOTAS, datalinkom i internim sistemima za snimanje misije. Kompatibilan je i sa naočarima za noćno gledanje (NVG). Napredna obuka omogućena je integrisanim sistemom, koji uključuje digitalne simulatore, planiranje i debrifing misija uz korišćenje stvarnih podataka sa leta.
U poslednjim verzijama, poput A-29N (namenska verzija za NATO zemlje) i najnovije A-29M, uključene su dodatne sposobnosti: prikazivač na pilotskoj kacigi (HMD), dodatni digitalni prikazivači, laserski daljinomer, unapređeni FLIR, čime se Super Tucano, odnosno A-29, tehnološki približava avionima četvrte generacije.
Omiljen izbor država koje imaju problema sa pobunjenicima
Super Tucano je do danas prodat u više od 15 zemalja: Sjedinjene Američke Države (za potrebe vazduhoplovstva Avganistana i Nigerije), Kolumbiju, Brazil, Indoneziju, Mali, Mauritaniju, Mozambik, Niger, Liban, Burkina Faso, Filipine, Ekvador, Dominikansku Republiku, Honduras i Čile. Prvi evropski korisnik biće Portugal, koji je naručio prošle godine dvanaest A-29N.
Embraer EMB 314 Super Tucano se proizvodi u fabrici u Gavjao Pejšotu u Brazilu (Brasil), gde se obavlja finalna montaža aviona. Pored Brazila, u SAD, u saradnji sa kompanijom Sierra Nevada Corporation, proizvode se specijalizovane verzije namenjene američkom i izvoznom tržištu.
Super Tucano u praksi: Protiv narko kartela, Boko Haram i Talibana
Super Tucano se do sada pokazao kao veoma efikasno i robusno sredstvo: tokom više akcija brazilskih oružanih snaga u Amazoniji, avioni EMB-314 su pratili pokrete ilegalnih aviona narko-kartela, presretali ih i prisiljavali na sletanje čak uz ovlašćenje da ih obore ako bi pokušali da pobegnu. Kao pravni okvir za takvo dejstvo, Brazil je uveo zakon Tiro de destruição (Pravo na uništenje) koji dozvoljava obaranje aviona koji odbiju da slete, ako se sumnja na šverc droge.
U Afganistanu, američka verzija A-29 korišćena je za neposrednu vazdušnu podršku protiv talibanskih snaga: spora brzina i sposobnost da leti veoma nisko omogućavali su pilotima da razlikuju borce od civila — što je bilo ključno u asimetričnom ratovanju.
U Nigeriji, Super Tucano dejstvovao je protiv islamističke grupe Boko Haram. Zahvaljujući mogućnosti preciznog napada sa male visine i dugog vremena nad ciljem, Super Tucano je omogućio nigerijskim snagama da deluju protiv pobunjenika bez preteranog rizika za civile — što je ranije bio veliki problem sa “teškom i brzom” avijacijom, pogotovu u asimetričnom sukobu.
Iako na prvi pogled izgleda kao još jedan školski avion iz neke vazduhoplovne akademije, Super Tucano zapravo može biti i prava ratna ptica “prerušenog perja”. Sposoban da poleti sa improvizovane piste i ostane u vazduhu duže nego većina sličnih mlaznih aviona, ovaj brazilski turbo-elisni avion deluje kao da je stvoren ne samo za naprednu obuku pilota već i za premoć u sukobu niskog intenziteta — tamo gde bi mlazni avioni bili preskupi, prebrzi ili možda politički nepodobni za korišćenje kao “prekomerna sila”.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Najnovije, najstarije i najubojitije letilice RViPVO u Kragujevcu: H145M, Mi-8 i MiG-29 na Aero MIND 2025
Novi ugovor za brazilskog proizvođača: Litvanija kupuje vojne transportere od Embraera
Rafal sa srpskim oznakama: Da li će ovako izgledati budući borbeni avioni RViPVO?
Novi bugarski F-16 bio prizemljen dva meseca, juče konačno poleteo: Političari se optužuju – ko je kriv?
Video: Airbus H215 Super Puma MUP Srbije u akciji gašenja požara u okolini Kragujevca
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Baki
Šta se dešava sa projektom školski borbeni avion Kobac?
Podelite komentar
Mihajlo
Sramota! Od Galeba spali smo na to da uvozimo komarca....
Podelite komentar