Rusija unapredila balističke rakete Iskander i Kinžal: Nadmudrili zapadni PVO sistem Patriot, tvrdi FT
Ukrajinski i zapadni zvaničnici tvrde da je Rusija prilagodila svoje balističke rakete Iskander-M i Kinžal kako bi izbegle ukrajinsku protivvazdušnu odbranu, prenosi ugledni Finnancial Times (FT).
Promene u softveru omogućavaju raketama da prate uobičajenu putanju, a zatim da se iznenada naglo obruše ili skrenu u završnoj fazi leta, odnosno manevre osmišljene da zbune presretače, tvrde sagovornici FT.
Preporučujemo
Upoznajte Fantom 3500: Avion za koji tvrde da će promeniti budućnost poslovne avijacije
Predsednik u avionu niskotarifne kompanije: Put platio sam, sedeo u poslednjem redu
Efekat je već vidljiv: Prema navodima stopa uspešnih presretanja balističkih raketa u Ukrajini porasla je na 37% u avgustu 2025, ali je zatim pala na samo 6% u septembru 2025, uprkos manjem ukupnom broju lansiranja. Tokom leta, ruski udari teško su oštetili najmanje četiri lokacije za proizvodnju dronova u i oko Kijeva, uključujući i onaj od 28. avgusta 2025. kada su pogođene i obližnje kancelarije Delegacije EU i Britanskog saveta.
Modifikovana balistička putanja
Za razliku od eksperimentalnog hipersoničnog oružja, poput tzv. boost-glide sistema ili krstarećih raketa na scramjet pogon, ruski 9K720 Iskander-M i njegova vazduhoplovna verzija, H-47M2 Kinžal, nemaju sposobnost dugotrajnog manevrisanja karakterističnog za planirajuća (klizna) sredstva.
Umesto toga, oni prate modifikovanu balističku putanju, tokom koje dostižu brzinu od 10 do 12 Maha, uz izvesnu mogućnost korekcije kursa u završnoj fazi. Upravo ta kasna prilagođavanja, ograničenija nego kod novijih hipersoničnih sistema, ali i dalje očigledno dovoljna, počela su da smanjuju efikasnost ukrajinskih napore presretanja, smatraju sagovornici FT.
Generalni inspektor američkog Ministarstva odbrane izvestio je sredinom 2025. da se Ukrajina "bori da konzistentno koristi sisteme za PVD Patriot" protiv ovih novih pretnji, koje uključuju nagle promene putanje i iznenadna.
Patriot, podrška Zapada i strateška situacija: Energetski sistem na udaru
Patriot ostaje okosnica ukrajinske odbrane od balističkih raketa. Sistemi MIM-104 Patriot i dalje predstavljaju primarnu liniju odbrane Ukrajine od balističkih raketa, a za većinu uspešnih presretanja zaslužni su upravo oni. Francuska i Italija su 2023. isporučile jednu bateriju SAMP/T MAMBA, kojom je Ukrajina potvrdila uspešno presretanje rakete Kinžal u maju 2023., međutim njen ukupni učinak ostaje ograničen malim brojem sistema i nedostatkom raketa Aster-30.
Zapadni partneri pokušavaju da premoste ovaj jaz, navodi sajt Aerotime. U toku 2024. i 2025. SAD su odobrile više od milijardu dolara nove pomoći koja uključuje održavanje Patriota, dok su Nemačka i Norveška isporučile dodatne komponente. Ukrajina takođe radi na modernizaciji svojih starijih sistema iz sovjetske ere.
Sa približavanjem zime 2025, predsednik Volodimir Zelenski više puta je upozoravao da će Rusija ponovo pokušati da onesposobi ukrajinsku elektroenergetsku mrežu. "Nažalost, ovo je već postala tradicionalna ruska taktika", rekao je Zelenski pre nekoliko dana, 28. septembra 2025. "Rusija i ove godine pokušava da udari Ukrajinu nestankom struje." On je upozorio da bi, ukoliko Moskva zapreti nestankom struje u Kijevu, Ukrajina mogla da odgovori istom merom protiv same ruske prestonice, stav koji je, kako je rekao, direktno razmatrao sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Iskander: Ispaljeno više of 1400 raketa na Ukrajinu
9K720 Iskander (NATO oznaka SS-26 Stone) je ruski pokretni taktički balistički raketni sistem kratkog dometa — zvanično se navodi do oko 500 kilometara. Može nositi više vrsta konvencionalnih bojevih glava uključujući kasetnu municiju, (visoko eksplozivnu) fragmentacionu glavu, probojnu glavu za bunkere i utvrđene ciljeve, pa čak i bojevu glavu, odnosno uređaj za proizvodnju elektromagnetnog pulsa u misijama protiv radara. Iskander je sposoban i za nošenje nuklearnih bojevih glava.
Prvo uspešno lansiranje zabeleženo je 1996. godine, a serijska proizvodnja Iskander-M sistema počela je 2006. Sistem nosi dve jednostepene vođene rakete model 9M723K1; obe rakete u lanseru mogu se nezavisno ciljati za nekoliko sekundi, a pokretna platforma otežava otkrivanje i sprečavanje lansiranja. Rakete se, kako se tvrdi, mogu preusmeravati i tokom leta pri angažovanju pokretnih ciljeva.
Prva potvrđena upotreba sistema Iskander zabeležena je u ratu Rusije i Gruzije 2008., a od tada su korišćeni u više sukoba, uključujući i Ukrajinu. Tokom invazije 2022. i narednih godina, Iskanderi su lansirani na stotine puta, gađajući širok spektar ciljeva — od vojnih baza i skladišta municije, preko sistema PVO i raketnih lansera, pa do helikoptera i aviona na aerodromima.
Posebno su korišćeni u koordinisanim udarima, često u kombinaciji sa dronovima za izviđanje. Rusko Ministarstvo odbrane je početkom 2025. tvrdilo da je do tada Iskanderom pogođeno više od 1.400 ciljeva u Ukrajini; istovremeno, ovi sistemi pokazali su nove sposobnosti, poput upotrebe mamaca za obmanjivanje protivvazdušne odbrane, dok je ukrajinska strana tek povremeno uspevala da ih obori ili uništi na zemlji.
Kinžal: Bodež ruskog vazduhoplovstva dometa 500 km
H-47M2 Kinžal (NATO oznaka AS-24 Killjoy) je ruska vazduhoplovna balistička raketa kratkog dometa, uvedena u upotrebu krajem 2017. godine i predstavljena javnosti među novim strateškim sistemima naoružanja koje je Vladimir Putin najavio u martu 2018.
Kao i Iskander iz koga je izvedena, raketa dostiže brzinu do 10 maha, ima procenjeni dolet od oko 480 kilometara i može nositi konvencionalne ili nuklearne bojeve glave. Lansira se sa aviona MiG-31K, bombardera Tu-22M3 ili modifikovanih jurišnih aviona Su-34.
Kinžal je prvi put upotrebljen u borbi tokom prvog meseca ruskog napada na Ukrajinu 2022, a prvo potvrđenu obaranje doživeo je u maju 2023., kada su ukrajinske snage Patriot sistemom za PVD presrele jedan projektil.
Nastavljena je upotreba H-47M2 tokom sukoba, posebno u talasima iz 2023. i 2024. godine — vrhunac je bio u martu 2023. kada je Rusija u jednoj seriji navodno ispalila više projektila. Ciljevi su bili pretežno vojni i strateški: aerodromi i avioni, skladišta municije i logističke baze, elementi protivvazdušne odbrane, kao i kritična infrastruktura u većim gradovima (uključujući udare koji su pogodili elektroenergetske objekte i urbano područje).
Kinžal je često upotrebljavan u koordinisanim udarima zajedno sa drugim raketnim sistemima i dronovima kako bi se probile odbrane i uništavali visoko-vredni vojni ciljevi.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Samo 24 sata nakon što je Tramp rekao da ruske avione treba obarati, izvedena dva presretanja
Tramp: NATO države treba da obore ruske avione ako uđu u njihov vazdušni prostor
NATO prvi put oborio rusku letilicu: Poljska i saveznici srušili dronove, evo ko je sve učestvovao
Probijanje ruske PVO otvorilo prolaz za borbene dronove: Ukrajina ponovo napada turskim Bajraktar TB2
Video: PZL230 Skorpion: Futuristički avion koji nikad nije poleteo
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
