Lov na Madura: Kako su specijalci helikopterima upali kroz odbranu Venecuele i izašli bez gubitaka

Kada su se u noći između petka i subote pojavile prve fotografije i video-zapisi onoga što ćemo ubrzo saznati da se zove Operacija Apsolutna odlučnost (Operation Absolute Resolve), na njima smo mogli da vidimo, u naizgled opuštenom i rastresitom poretku – gotovo kao na paradi ili defileu – siluete velikih helikoptera Boeing Chinook, prepoznatljivih po dva rotora, kao i  Crnog jastreba (Black Hawk) UH-60 u letu iznad glavnog grada Venecuele 

Iako se na prvim snimcima vidi desetak letelica, kasnije informacije ukazuju da ih je bilo ukupno znatno više.

Preporučujemo

Pre bilo kakve zvanične potvrde, poznavaocima je bilo jasno da su u pitanju Noćne uhode (Night Stalkers), odnosno 160th Special Operations Aviation Regiment (SOAR).

Reč je o 160. vazduhoplovnom puku za specijalne operacije, koji zbog tradicije američke kopnene vojske (United States Army ) da i helikopterskim jedinicama – kao istorijskim naslednicima konjice – daje formacijske nazive kopnene vojske, nosi naziv puk.

Za podršku specijalnim operacijama koriste, između ostalih letelica, modifikovane MH-47G Chinook, MH-60 u različitim varijantama, kao i lake helikoptere MH-6 Little Bird.

Foto: dvidshub.net/Petty Officer 1st Class Samantha Jetzer

Nedugo zatim, od predsednika SAD Donalda Trampa, saznali smo i razlog ove "parade helikoptera" iznad Karakasa: njihov zadatak bilo je ubacivanje specijalnih snaga – čuvene Delta Force – radi hvatanja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura.

Jedan od video-snimaka prikazuje helikopter kako leti nisko, u senci terena, i ispaljuje raketna zrna na ciljeve na zemlji. Profil napada odgovara dejstvu varijante Crnog jastreba pod nazivom MH-60 Direct Action Penetrator ili helikoptera MH-6 Little Bird.

Pogođeno je i lučko skladište, koje je, prema američkim izvorima, navodno korišćeno za krijumčarenje narkotika.

Pasivnost odbrane i rizik punog Meseca

Analitičari i poznavaoci taktike upotrebe specijalnih snaga odmah su primetili ono što se u prvom trenutku činilo kao odsustvo bilo kakve PVO odbrane Venecuele, ali i neidealne uslove za noćni napad – bila je jaka mesečina, što dodatno otkriva kretanje na nebu.

Letenje helikoptera za specijalne operacije duboko unutar neprijateljske teritorije tokom skoro punog Meseca nosi povećan rizik.

Foto: Wikimedia/The U.S. Army

Iako PVO Venecuele nije najsavremenija, ona jeste predstavljala realnu pretnju, uključujući sisteme većeg dometa, ali i brojne lake prenosne raketne sisteme i protivavionsku artiljeriju, koji su naročit rizik sporoleteće helikoptere. Očigledno je procenjeno da je pretnja dovoljno niska ili da je rizik bio vredan ostvarenja cilja, uz neutralisanje što je moguće većeg dela protivničke PVO pre samog upada u Karakas u okviru tzv. SEAD misija (Suppression of Enemy Air Defenses).

Američki predsednik Donal Tramp rekao je da je barem jedan od helikoptera pretrpeo "jaku vatru" kao i da su dva američka vojnika ranjena. Sa druge strane, venecuelnaski izvori navode "najmanje 40 poginulih vojnika i civila" u napadima.

S obzirom na nepopularnost Madura u samoj Venecueli, gde ga optužuju da je više puta pokrao izbore, uzurpirao institucije i ekonomski uništio zemlju, može se pretpostaviti da su bar neki elementi sistema odbrane izabrali pasivnost ili su jednostavno bili zatečeni iznenadnim i drskim napadom, što je dovelo do paralize sistema komandovanja.

Istorija pamti situaciju iz 1992. godine, tokom dva pokušaja puča. Tada su pobunjeni elementi venecuelanskog ratnog vazduhoplovstva, iz baze El Libertador, bombardovali ciljeve u prestonici avionima OV-10 Bronco, T-27 Tucano i Mirage III. Dva pilota lojalna tada aktuelnom režimu uspela su da polete lovcima F-16 i, prema dostupnim podacima, obore dva pobunjenička OV-10 i jedan Tucano.

Masovni SEAD udar pre upada u Karakas

Upadu specijalnih snaga u centar Karakasa, po svemu sudeći, prethodio je masovni udar na kapacitete venecuelanske protivvazduhoplovne odbrane. Pentagon je do sada potvrdio učešće aviona F-22 Raptor, F-35 Lightning II, F/A-18E/F Super Hornet, EA-18 Growler za elektronsko ratovanje i bombardera B-1 Lancer, kao i brojnih bespilotnih letelica.

Primećene su eksplozije u blizini aerodroma Higuerote, kao i u vazduhoplovnoj bazi Generalisimo Francisko de Miranda u Karakasu. S obzirom na veliki kontingent helikoptera 160th SOAR, verovatno je korišćen desantni brod USS Ivo Džima.

Portal The War Zone primećuje da je veći deo uobičajenog sastava vazduhoplova sa Ivo Džime ranije prebaziran na kopno, verovatno kako bi se oslobodili kapaciteti za smeštaj Noćnih uhoda i njihove podrške. Takođe, ulogu je imao i M/V Ocean Trader, specijalno modifikovani brod za podršku specijalnim operacijama, koji se mesecima nalazi u regionu.

F-16 i Su-30 u odbrani Madura: da li je nešto ostalo od njih

Venecuela nije bila bez ratnog vazduhoplovstva i PVO. Na papiru, Aviación Militar Bolivariana deluje respektabilno, ali je u praksi situacija očigledno drugačija.

Nekada ponos Južne Amerike, F-16 A/B (General Dynamics, danas Lockheed Martin), danas su zastareli. Zbog američkog embarga na rezervne delove, prema većini izvora, samo je nekolicina ostala u letnom stanju. Ovi avioni, prema dostupnim informacijama, nemaju sposobnost vazdušne borbe izvan vizuelnog dometa (BVR). Oslanjaju se na izraelske rakete Python 4 sa infracrvenim vođenjem, uz oko 150 raketa AIM-9 Sidewinder kratkog dometa isporučenih prilikom originalne nabavke.

Moderniji deo borbene avijacije čine Suhoj Su-30MK2V, nabavljeni od Rusije između 2006. i 2008. godine, ukupno 24 primerka, uz upitan broj letno sposobnih. Su-30MK2V su veliki višenamenski avioni, naoružani raketama vazduh–vazduh za BVR borbu R-77 (NATO oznaka: AA-12 Adder), dometa do 80 km, kao i starijim raketama R-27 (NATO oznaka: AA-10 Alamo) u radarskim i infracrvenim verzijama.

Foto: Wikimedia/André Austin Du-Pont Rocha

Ključna pretnja za američke brodove bile su protivbrodske rakete H-31 (NATO oznaka: AS-17 Krypton), koje Su-30 može da nosi, sa dometom do 70 km. Veruje se da su upravo zbog H-31 ovi avioni bili prioritetna meta preventivnih udara dok su još bili na zemlji i da su neutralisani pre poletanja.

Venecuelanska PVO: Primarna meta

Venecuelanska vojska (Ejército Bolivariano) raspolaže mešavinom starije i modernije ruske opreme. Najsposobniji sistem u arsenalu je S-300VM (NATO oznaka: SA-23 Gladiator/Giant), poznat i kao Antey-2500. Reč je o modernizovanoj verziji sistema S-300V1, projektovanoj za kopnenu vojsku i postavljenoj na gusenična vozila radi bolje prohodnosti.

Pored njega, tu je i S-125 Pečora-2M (NATO oznaka: SA-3 Goa). Za razliku od izvornog sovjetskog sistema, venecuelanska verzija je mobilna, montirana na šasiju 6x6 i koristi modernizovane rakete 5V27D i 5V27DE.

Srednji domet pokriva Buk-M2 (NATO oznaka: SA-17 Grizzly), naprednija verzija sistema 9K37. Specifičnost venecuelanskog Buka je postavljanje na točkašku šasiju, za razliku od ruskih guseničnih varijanti.

Kako pokazuju prvi dostupni snimci, gađani su upravo ovi mobilni sistemi. Da li su ih uništili dronovi, F-35, F/A-18E/F Super Horneti ili drugi sistemi – pokazaće vreme.

Odnos snaga i opremljenosti donekle podseća na prve dane operacije Združena snaga (Allied Force) protiv Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine. Suočena sa tehnološkom zastarelošću, upitnom ispravnošću i konstantnim elektronskim ometanjem, venecuelanska avijacija verovatno nije imala priliku da pruži ozbiljniji otpor.

Upad u Fuerte Tiuna

Prema prvim izveštajima, fokus akcije bio je vojni kompleks Fuerte Tiuna u Karakasu. Ovaj objekat poseduje bunkere i tunele ukopane u planinu. Lider vladajuće partije Venecuele Nahum Fernandez izjavio je za AP da su Maduro i njegova supruga bili tamo u trenutku zarobljavanja. Iako još uvek ne postoji potvrđena informacija gde su tačno uhvaćeni, ali je predsednik SAD Tramp lokaciju opisao kao "kuću koja je više ličila na tvrđavu".

Prema nekim informacijama najmanje jedan helikopter je sleteo okviru kompleksa Fuerte Tiuna.

Zanimljiv detalj je da se sve ovo dogodilo nekoliko sati nakon dolaska kineskog izaslanika u Karakas, verovatno sa ciljem pružanja podrške Madurovoom režimu. Diplomatska delegacija  verovatnobila ugrožena, ali je poruka Pekingu, makar posredno, poslata.

Epilog: Demonstracija apsolutne vojne dominacije

Naredni dani pokazaće precizne razmere uništenja venecuelanske vojne tehnike. Da li je neko pokušao da pruži otpor ili su svi sistemi bili onesposobljeni, fizički ili elektronski, pre nego što su operateri stigli da reaguju – pokazaće analize.

Foto: Wikipedia/1st Lt. Sam Eckholm

Ono što je nesporno – ne ulazeći u širi geopolitički ili međunarodno-pravni aspekt operacije – jeste da su Sjedinjene Američke Države još jednom demonstrirale status jedine vojne supersile sposobne za ovakvu projekciju moći.

Iako su naveli Madura i njegov režim na uverenje da spremaju iskrcavanje sa mora, Vašington je primenio taktiku "zgrabi i beži" (snatch and grab), iskoristivši apsolutnu tehnološku i operativnu dominaciju. Kako je to lepo opisao autor text na portalu Velike Priče, “znali su gde se lica sa poternice nalaze, došli su po mraku, obavili posao i otišli kući sa plenom.

Od Norijege do Madura: "...princip je isti, sve su ostalo nijanse..."

Američka operacija u Venecueli neodoljivo podseća na intervenciju u Panami krajem 1989. godine – operaciju Just Cause (Pravedni cilj). Tada je, pod okriljem borbe protiv kriminala i trgovine narkoticima, sprovedena akcija brzog vojnog upada sa jasno definisanim ciljem – hapšenjem i isporukom američkom pravosudnom sistemu de facto prvog čoveka režima, generala Norijege.

Kao i tada, i sada se vidi obrazac kratke, precizno planirane operacije, uz potpunu vazdušnu nadmoć i paralizu protivničkog odbrambenog sistema. U operaciji u Panami prvi put je upotrebljen tada tajni F-117 stelt bombarder. Slučajnost ili ironija sudbine je da je Maduro uhvaćen 3. januara, tačno na datum predaje generala Norijege.

(Aero.rs)