Preliminarna istraga tvrdi da je ruska protivvazduhoplova odbrana oborila azerbejdžanski avion
Preliminarni rezultati istrage potvrdili su da je azerbejdžanski putnički avion kompanije AZAL, koji se nedavno srušio u Kazahstanu, oboren ruskim protivvazduhoplovnim sistemom Pancir-S. Ovaj šokantan incident izazvao je ozbiljne reakcije i otvorio pitanje bezbednosti civilnog vazdušnog saobraćaja u blizini konfliktnih zona.
Avion E-190, kompanije AZAL, koji je leteo na relaciji Baku - Grozni, pogođen je dok se približavao Groznom. Prema navodima portala Caliber.az, ruski sistem Pancir-S ispalio je raketu na avion, dok su sistemi elektronskog ratovanja paralisali komunikaciju letelice. Posledično, avion je nestao sa radara dok je bio u ruskom vazdušnom prostoru i ponovo se pojavio iznad Kaspijskog mora.
Posada, dezorijentisana usled elektronskih ometanja i oštećenja aviona, pokušala je da preusmeri letelicu na bezbednu destinaciju. Aerodrom u Groznom odbio je da primi avion, a slična situacija dogodila se i na aerodromima u Mahačkali i Mineralnim Vodama. Avion je na kraju upućen ka Aktau u Kazahstanu.
Video snimci iz unutrašnjosti aviona pokazuju da su dva putnika povređena gelerima, dok su svedoci prijavili eksplozije izvan aviona. Postoji spekulacija da je cilj bio da avion padne u Kaspijsko more, čime bi svi svedoci bili eliminisani, ali za sada to ostaje nepotvrđena teorija.
U trenutku incidenta, ruska protivvazduhoplovna odbrana bila je fokusirana na obaranje ukrajinskih dronova koji su, prema rečima Hamzata Kadirova, predsednika Saveta bezbednosti Čečenske Republike, napali Grozni ujutru 25. decembra. Iako nije bilo žrtava ni materijalne štete, postavlja se pitanje zašto ruske vlasti nisu zatvorile vazdušni prostor za civilne letove, čime bi se ovakva tragedija izbegla.
Za azerbejdžansku stranu situacija je jasna. Baku insistira na tome da Rusija zvanično prizna odgovornost za obaranje aviona, izda izvinjenje narodu Azerbejdžana i sprovede detaljnu istragu kako bi se odgovorni priveli pravdi.
Iako ruski zvaničnici nisu direktno komentarisali incident, spekulacije o namernom pokušaju zataškavanja uzburkale su međunarodnu javnost. U ovom trenutku, mnogi analitičari postavljaju pitanje o bezbednosti civilnog vazdušnog saobraćaja u zonama sukoba.
Ovaj incident ukazuje na hitnu potrebu za boljom koordinacijom između civilnih i vojnih vlasti u kontrolisanju vazdušnog prostora, posebno u blizini konfliktnih područja. Nepoštovanje međunarodnih protokola i neuspeh u proglašavanju zone zabrane letenja dodatno ugrožavaju putnike i posade.
Kako će Rusija odgovoriti na zahteve Azerbejdžana i kakve će posledice ovaj događaj imati na regionalnu i međunarodnu avijaciju, ostaje da se vidi.
(Aero.rs)