Kontrolori letenja: Nevidljivi heroji modernog vazduhoplovstva

Iako putnici retko razmišljaju o njima dok lete između dve destinacije, njihov rad je od suštinskog značaja za bezbednost i efikasnost avio-saobraćaja. Pokušaćemo da vam približimo svakodnevicu kontrolora letenja, iznesmo zanimljive podatke o ovom poslu, pa i anegdote koje su obeležavaju njihovu svakodnevicu.

Istorija i početak službe

Prva organizovana služba za kontrolu letenja osnovana je 1920. godine na aerodromu u Londonu. U to vreme, kontrolori su koristili zastavice i signalne pištaljke kako bi usmeravali avione. Prvi radarski sistemi uvedeni su se tokom Drugog svetskog rata, a ovo revolucionisalo upravljanje vazdušnim saobraćajem je postavilo temelje modernoj kontroli letenja.

Preporučujemo

Svakodnevni izazovi kontrolora letenja

Posao kontrolora letenja spada među najstresnije profesije na svetu. Njihov osnovni zadatak je da osiguraju sigurno i nesmetano kretanje aviona u vazdušnom prostoru, kao i da pruže podršku pilotima tokom poletanja i sletanja. Radni dan kontrolora letenja uključuje konstantno praćenje radarskih ekrana, izdavanje preciznih instrukcija pilotima i donošenje odluka u deliću sekunde.

Statistike pokazuju da prosečan kontrolor letenja u velikim centrima, poput onih u Frankfurtu ili Atlanti, dnevno upravlja kretanjem više od 1.500 aviona. Ovo zahteva visok nivo koncentracije, brzo razmišljanje i odlične komunikacione veštine.

Proces obuke

Da bi neko postao kontrolor letenja, neophodno je da ispunjava određene zdravstvene kriterijume i završi obuku koja traje nekoliko godina i izuzetno je zahtevna. Studenti moraju savladati složene proračune, naučiti kako da komuniciraju koristeći specifičnu frazeologiju i steknu duboko razumevanje principa aerodinamike i meteorologije. Samo mali procenat kandidata uspešno završi ovu obuku i dobije licencu.

Eurocontrol

Jedna od ključnih organizacija koja upravlja evropskim vazdušnim prostorom je Eurocontrol, osnovan 1960. godine. Eurocontrol koordinira rad nacionalnih kontrola letenja kako bi osigurao sigurnost i efikasnost u evropskom vazdušnom prostoru. Pored toga, ova organizacija radi na razvoju novih tehnologija i standarda za unapređenje kontrole letenja, čime doprinosi smanjenju kašnjenja i povećanju kapaciteta.

Šta se traži od kontrolora letenja?

Multitasking na najvišem nivou: Kontrolori letenja istovremeno upravljaju desetinama aviona, dok prate vremenske uslove, tehničke podatke i koordiniraju sa drugim službama i kontrolnim centrima.

Specifična frazeologija: Njihova komunikacija sa pilotima zasniva se na standardizovanoj frazeologiji kako bi se izbegle nesporazumi. Na primer, broj „nula“ se izgovara kao „zero“, a broj devet kao „niner“.

Maksimalna koncentracija: Kontrolori obično rade u smenama od dva sata intenzivnog rada, nakon čega sledi pauza, kako bi održali nivo budnosti.

Automatizacija i tehnologija: Savremeni sistemi za kontrolu letenja, poput ADS-B tehnologije, pomažu kontrolorima da preciznije prate avione i planiraju njihove putanje.

Anegdote iz karijere

Jedna od najpoznatijih priča u svetu kontrolora letenja dogodila se u maju 2022. godine na Floridi, kada je kontrolor pomogao putniku bez pilotskog iskustva da bezbedno prizemlji avion Cessna 208 Caravan. Pilot aviona se onesvestio tokom leta, a kontrolor je putem radio veze korak po korak vodio putnika kroz proceduru sletanja. Zahvaljujući smirenosti kontrolora i njegovim preciznim instrukcijama, avion je uspešno sleteo na aerodrom u Palm Biču, što je kasnije izazvalo divljenje i zahvalnost šire javnosti.

Još jedna zanimljiva priča dolazi iz Nemačke, gde je kontrolor letenja tokom velike oluje reorganizovao kretanje desetina aviona kako bi svi letovi bili bezbedni i kako bi se izbegla kašnjenja. Koristeći svoje iskustvo i poznavanje vremenskih prilika, uspeo je da minimizuje uticaj nepovoljnih uslova i omogući da stotine putnika stignu na svoje destinacije bezbedno.

Statistike i kurioziteti

Prosečna starost kontrolora letenja je oko 35 godina, a većina odlazi u penziju pre 60. godine zbog intenziteta posla.

Kontrolori letenja u Evropi godišnje upravljaju kretanjem više od 10 miliona letova.

Najprometniji dan u vazdušnom saobraćaju zabeležen je 25. jula 2019. godine, sa preko 225.000 letova u jednom danu.

SMATSA

SMATSA (Kontrola letenja Srbije i Crne Gore) je organizacija odgovorna za upravljanje vazdušnim prostorom Srbije i Crne Gore, kao i delova Jadranskog mora. Osnovana je 2003. godine, SMATSA predstavlja jednu od najmodernijih kontrola letenja u regionu, koristeći najsavremenije tehnologije za nadzor i upravljanje vazdušnim saobraćajem. SMATSA takođe pruža obuku za kontrolore letenja kroz svoj centar za obuku u Beogradu, koji je prepoznat kao jedan od vodećih u ovom delu Evrope. Ova organizacija ima važnu ulogu u obezbeđivanju bezbednosti i efikasnosti letova u ovom delu sveta.

Kontrolori letenja su tiha snaga iza svake uspešne avionske operacije. Njihova posvećenost, znanje i veštine osiguravaju da milioni putnika svakodnevno stignu na svoje destinacije sigurno i na vreme. Sledeći put kada budete u avionu, setite se ovih nevidljivih heroja i njihove ključne uloge u svetu avijacije.

(Aero.rs)