Leteći taksiji: Da li su eVTOL letelice nova era gradskog prevoza ili još uvek daleka budućnost?

Leteći taksiji, kako javnost sve češće naziva električne letelice sa vertikalnim poletanjem i sletanjem (eVTOL), predstavljaju jednu od najzanimljivijih inovacija u savremenom vazduhoplovstvu. Njihov cilj je da omoguće brzu, tihu i ekološki prihvatljivu alternativu klasičnom taksiju u gradovima i da reše problem saobraćajnih gužvi.

Kompanije poput Joby Aviation, Archer Aviation i Lilium već godinama razvijaju prototipove, a neki su stigli do faze ozbiljnih testiranja. Joby je, na primer, kupovinom helikopterskog biznisa kompanije Blade preuzeo mrežu postojećih gradskih i prigradskih pravaca, zajedno sa infrastrukturom i bazom putnika, a kroz partnerstvo sa Uberom planira da ponudi rezervacije letova direktno u aplikaciji.

Preporučujemo

Prva komercijalna usluga očekuje se u Dubaiju 2026. godine, dok se u Evropi gradovi poput Madrida i Barselone već pripremaju za izgradnju vertiporta (specijalizovanih terminala za eVTOL letelice) i regulatorni okvir.

Tehnološki izazovi

Iako koncept letećih taksija zvuči kao scenario iz naučne fantastike, tehnologija je već tu – ali još uvek sa ograničenjima. Najveći problem su baterije: današnji prototipovi imaju dolet između 100 i 160 kilometara, što je dovoljno za gradske i prigradske relacije, ali nedovoljno za duže letove. Pitanje buke takođe ostaje otvoreno – eVTOL jeste tiši od helikoptera i do 100 puta, ali u urbanim sredinama i najmanja buka može izazvati nezadovoljstvo građana.

Proizvođači ulažu u sisteme sa rezervnim motorima i dupliranom opremom kako bi povećali bezbednost, ali tek predstoje testiranja u nepovoljnim vremenskim uslovima poput kiše, vetra i snega, što će biti presudno za njihovu pouzdanost.

Regulatorni okvir i urbanistički izazovi

Da bi leteći taksiji postali svakodnevica, neophodno je uspostaviti jasna pravila i infrastrukturu. Federalna uprava za avijaciju (FAA) u SAD i EASA u Evropi već rade na sertifikaciji, ali proces je spor i zahtevan. Gradovi će morati da grade vertiporte – specijalizovane platforme za poletanje i sletanje – i da ih uklope u urbanu sredinu.

Paralelno, potrebno je osmisliti kako će se eVTOL letelice uklopiti u postojeći vazdušni prostor, gde već lete helikopteri i dronovi. Ne treba zanemariti ni javnu percepciju: deo stanovništva entuzijastično pozdravlja ideju o letećim taksijima, dok drugi izražavaju zabrinutost zbog buke, bezbednosti i uticaja na izgled gradova.

Ekonomija i tržišni potencijal

Tržište letećih taksija već privlači milijarde dolara investicija, a prognoze govore da bi do kraja decenije moglo da vredi desetine milijardi. U početku će usluga verovatno biti dostupna samo bogatijim korisnicima – pre svega za brze transfere između aerodroma i centra grada ili luksuzne letove do popularnih turističkih destinacija.

Dugoročno, masovna proizvodnja i pad cena baterija mogli bi da omoguće širu dostupnost. Ipak, konkurencija je nemilosrdna: dok Joby i Archer napreduju, kompanije poput Liliuma i Volocoptera već se suočavaju sa finansijskim poteškoćama, što pokazuje da će opstati samo oni sa stabilnim modelom poslovanja.

Realnost ili naučna fantastika?

Leteći taksiji više nisu samo vizija iz filmova, već tehnologija na pragu komercijalne primene. Prve usluge planiraju se u gradovima poput Dubaija, Njujorka ili Tokija već sredinom ove decenije, dok će u regionu Balkana ovaj koncept još izvesno vreme ostati na nivou planova i praćenja globalnih trendova. Ulaganja u klasičnu infrastrukturu, regulatorni okvir i finansijski modeli i dalje imaju prednost nad uvođenjem novih tehnologija.

Kada je reč o Srbiji, trenutno ne postoje posebne pravne odredbe koje se direktno odnose na eVTOL letelice. Propisi se u velikoj meri usklađuju sa pravilima Evropske agencije za bezbednost u avijaciji (EASA), koja je tek počela da razvija osnovne smernice za sertifikaciju i urbanu vazdušnu mobilnost, ali te smernice još nisu pretočene u detaljne zakone ni u EU, a kamoli u Srbiji. Zbog toga bi se ovakve letelice danas kod nas tretirale kroz postojeće propise o dronovima i helikopterima, zavisno od mase i namene, što praktično znači improvizovanu primenu postojećih pravila.

Za regulativu je nadležan Direktorat civilnog vazduhoplovstva (DCV), koji već sprovodi EASA standarde i verovatno će sačekati da evropski okvir bude finalizovan pre nego što ih prenese u domaći sistem. Ipak, s obzirom na predstojeću specijalizovanu izložbu EXPO 2027 u Beogradu, očekuje se da će Srbija u narednim godinama morati makar da uvede privremene smernice i dozvole za promotivne letove, što bi moglo da bude prvi susret domaće javnosti sa ovom tehnologijom ali i kao prilika da se proceni koliko je realno očekivati njihovu širu primenu u našim uslovima.

(Aero.rs)