Hrana i piće u avionu: Zašto besplatno posluženje ponovo dobija na značaju?

Er Kanada (Air Canada) je početkom septembra odlučila da svim putnicima ponudi besplatno pivo, vino i grickalice, pa čak i bezalkoholno pivo, i to na svim letovima, uključujući i one do Meksika i Kariba. Ovakav potez izazvao je veliko interesovanje u industriji, jer se događa u trenutku kada su mnoge avio-kompanije poslednjih godina sve više smanjivale ponudu hrane i pića u ekonomskoj klasi pa čak i potpuno ukinule.

Preporučujemo

Za putnike, ovakva pažnja ima disproporcionalno veliki značaj. Iako obrok ili užina kompaniju koštaju svega nekoliko dolara, osećaj da se dobija nešto besplatno stvara utisak gostoprimstva i brige o klijentima. U eri kada niskotarifne kompanije naplaćuju čak i flašicu vode, čaša vina ili kesica pereca postaju simbol da avio-putovanje može biti više od same tranzicije od tačke A do tačke B. Putnici ovakve poteze povezuju sa vremenima kada je posluženje bilo deo standarda i kada se očekivalo da svaki let, bez obzira na trajanje, ima barem osnovni obrok i piće.

Legacy kompanije, međutim, na ketering već dugo gledaju pre svega kao na trošak. Kada se pomnoži prosečan izdatak od dva do četiri dolara po putniku sa stotinama hiljada ljudi koji lete svakog dana, dolazi se do cifara koje se godišnje mere u stotinama miliona dolara. U industriji gde profitna margina retko prelazi pet procenata, to je značajan pritisak na budžet.

Pored toga, logistika keteringa je komplikovana i skupa, rok trajanja hrane kratak, a otpad i bacanje neiskorišćenih obroka neretko dostižu i trećinu ukupne količine. Sve to navelo je kompanije da postepeno ukidaju posluženje na kraćim linijama i da ga preoblikuju u doplatne menije.

Na evropskom tržištu poslednjih godina dominira podela između tradicionalnih i niskotarifnih prevoznika. Lufthanza i Er Frans su zadržali besplatne napitke i simbolične grickalice u ekonomskoj klasi, a Lufthanza je otišla i korak dalje pa testira povratak šire ponude toplih napitaka i alkoholnih pića bez doplate.

Britiš ervejz je, pak, svoje evropske letove sveo na model kupovine u avionu, gde je besplatna ostala samo flašica vode i mali snek, dok je pun ketering sa obrocima i izborom pića zadržan na interkontinentalnim linijama. Suprotno ovim praksama, Rajaner i Viz Er naplaćuju apsolutno sve: od kafe i vode do sendviča i alkoholnih pića, pretvarajući ketering u značajan izvor dodatnog prihoda.

Svoju poziciju na ovom polju poslednjih godina traži i Er Srbija. Na kraćim letovima putnici dobijaju flašu vode i manju užinu, dok se na dužim evropskim linijama od preko dva i po sata nudi pakovani obrok sa sendvičem, desertom i vodom. Paralelno je uveden i komercijalni meni pod nazivom „Elevate Deli & Bar“, koji omogućava kupovinu dodatne hrane i pića u letu, dok se na interkontinentalnim linijama i dalje neguje tradicionalni pristup sa punim toplim obrocima i kompletnom ponudom pića.

Kada se uporede cene i troškovi, vidi se da ono što kompaniju košta dva do četiri dolara po putniku, niskotarifni prevoznici naplaćuju višestruko više. Kafa ili sok u proseku koštaju tri evra, pivo između pet i sedam, dok se sendviči i manji obroci kreću od šest do devet evra. Drugim rečima, dok legacy kompanije posluženje vide kao trošak koji opterećuje bilans, low-cost avio-kompanije od istih proizvoda prave ozbiljan dodatni prihod.

U tom kontekstu, potez Er Kanade ima dvostruko značenje. S jedne strane, on pokazuje da za mali trošak po putniku avio-kompanija može da ostavi snažan utisak, a s druge vraća ideju da iskustvo leta u ekonomskoj klasi ne mora biti svedeno na minimum. U vremenu kada sve veći broj putnika bira prevoznika na osnovu cene karte, ali i utiska koji ostaje posle leta, pažnja u vidu besplatnog posluženja može biti upravo ono što presuđuje u stvaranju lojalnosti i dugoročne prednosti na tržištu.

(Aero.rs)