Džet leg nije samo umor: Istina o tome kako telo reaguje kada preskoči vreme

Dugolinijski letovi danas su sastavni deo savremenog putovanja, ali ljudski organizam i dalje živi u ritmu koji se razvijao dok su dani započinjali izlaskom sunca, a završavali se mrakom. Kada avion za desetak sati prebaci putnika iz jedne vremenske zone u drugu, telo ne stiže da razume tu promenu. Čula registruju svetlost i zvuk novog okruženja, ali unutrašnji sat, ukorenjen u mozgu, ostaje u vremenu iz kojeg je putnik poleteo. Upravo u toj nesaglasnosti između spoljnog vremena i unutrašnjeg ritma nastaje džet leg.

Ovaj poremećaj ritma ne liči na običan umor. To je privremena podeljenost organizma: mozak poručuje da je vreme za ručak, ali u gradu u koji smo sleteli noć je odmakla; telo želi da spava, ali čak ni mračna hotelska soba nije dovoljna da ubedi unutrašnji sat da je vreme za odmor. Čovek tada oseća pad koncentracije, promenljivo raspoloženje, teškoće u ciklusu sna i obroka koje „ne pada na vreme“.

Preporučujemo

Sve su to posledice toga što centralni regulator našeg unutrašnjeg sata — mala grupa ćelija u mozgu koja se zove suprahijazmatsko jedro — ne dobija jasne signale o tome kada nastupa dan, a kada noć. Dok avion preskače vremenske zone brže nego ikada, unutrašnji sat ostaje veran svom sporom i postepenom ritmu.

Zašto su letovi ka istoku teži od putovanja ka zapadu

Putnici brzo primete da putovanja ka istoku deluju mnogo teže nego letovi prema zapadu. Telo se lakše prilagođava produženom danu, jer ljudski ritam ima prirodnu tendenciju da se blago pomera unapred. Kada se putuje ka Americi, dan se veštački produžava i organizam to prihvata lakše. Ali let ka Japanu zahteva da se telo ubrza, što mu daleko teže polazi za rukom. Zato letovi ka Tokiju, Seulu ili Singapuru stvaraju najintenzivniji džet leg kod putnika iz Evrope.

Koliko će oporavak trajati zavisi od brojnih okolnosti. Nekada je dovoljna jedna noć da se telo prilagodi lokalnom vremenu, dok se u drugim slučajevima unutrašnji ritam bori i po nedelju dana pre nego što se potpuno uskladi sa novom vremenskom zonom.

Ljudi koji ustaju rano i brzo se umaraju često imaju veće poteškoće na zapadnim letovima, dok „noćne ptice“ teže podnose istočne pravce. Mlađi putnici obično se prilagođavaju brže, dok stariji osećaju produženiji poremećaj.

Dugolinijske posade to vrlo dobro znaju. Piloti i kabinsko osoblje neretko ostaju nekoliko dana na destinaciji kako bi povratili ritam pre povratnog leta. Koncentracija i budnost zavise od sna i dnevnog ciklusa više nego od bilo čega drugog, pa upravo zato propisi o odmoru posada u civilnom vazduhoplovstvu spadaju među najstrože u svetu. Organizacija leta ne završava se isključivo u kokpitu — ona počinje razumevanjem kako telo funkcioniše.

Zašto svetlost ima presudnu ulogu u privikavanju na novu vremensku zonu

Iako džet leg ne može potpuno da se izbegne, može da se ublaži. Ključ je u svetlosti. Prirodno svetlo je najjači signal za unutrašnji sat. Kada se sleti u grad u kojem počinje dan, boravak napolju ubrzava prilagođavanje, jer oči šalju mozgu vrlo jasan signal da je vreme za budnost. Ako se stigne uveče, izbegavanje jakog veštačkog osvetljenja pomaže da organizam sporije klizi u stari ritam iz kojeg je došao. Tek svetlost u pravom trenutku zaista pomera unutrašnji sat, dok hrana, kafa ili melatonin igraju sporedne uloge.

Ishrana je takođe važna, jer telo često povezuje vreme obroka sa dnevnim ciklusom. Zanimljivo je da prelazak na lokalno vreme obroka već tokom leta može da ubrza adaptaciju. Hidratacija je jednako bitna, jer je vazduh u kabini suv, a dehidratacija povećava osećaj iscrpljenosti. Alkohol i višak kofeina stvaraju kratkotrajni osećaj budnosti, ali kasnije mogu ozbiljno poremetiti san. Čak i kratko spavanje po dolasku, ako nije predugo, pomaže da se energija sabere pre prve prave noći na destinaciji.

Moderni avioni dodatno pomažu. Modeli poput Drimlajnera i A350 imaju povišenu vlažnost vazduha, niži kabinski pritisak i osvetljenje podešeno da oponaša prirodni izlazak i zalazak sunca.

 Putnici se zato posle dugog leta u ovim avionima osećaju odmornije nego što bi se osećali pre dvadeset godina. Tehnologija ne može da izbriše džet leg, ali ga može učiniti podnošljivijim.

Kako ublažiti posledice džet lega

Prilagođavanje novom vremenu može biti znatno lakše ako se telo pripremi pre puta i odmah po sletanju dobije prave signale. Nekoliko dana uoči polaska vredi nežno pomerati vreme odlaska na spavanje ka ritmu destinacije, jer organizam bolje reaguje na postepene promene nego na nagle skokove. Po dolasku najveću ulogu ima prirodna svetlost: boravak napolju ubrzava privikavanje brže nego bilo šta drugo, dok izbegavanje jakog veštačkog osvetljenja uveče sprečava produžavanje poremećenog ritma.

Obroci takođe utiču na unutrašnji sat, pa prelazak na lokalno vreme ručka i večere već tokom puta olakšava prve dane na destinaciji. Lagana hrana i dovoljno vode ublažavaju umor i suvoću kabine, dok alkohol i višak kofeina kasnije remete san i produžavaju prilagođavanje. Čak i kratka dremka po dolasku može da pomogne, ali samo ako ne traje predugo i ne utiče na prvu noć u novoj vremenskoj zoni. Na kraju, najvažnije je prihvatiti da je telo sporije od aviona – dok avion preskače vreme u jednom letu, organizmu je potrebno strpljenje i ritam da pronađe svoje novo „jutro“.

Najzahtevniji pravci i iskustva putnika na dugim letovima

Iz perspektive putnika iz Srbije i regiona, najteže destinacije su one sa velikim pomakom vremena i jutarnjim sletanjima, naročito u Istočnoj Aziji. Japan je jedan od najtežih pravaca, jer se spajaju dugačak noćni let, velika vremenska razlika i situacija u kojoj telo „misli“ da je vreme večere dok se na aerodromu obavlja jutarnji imigracioni proces. Slična dinamika postoji i u Seulu, ali i u Singapuru, gde se visoka vlažnost i tropska klima dodatno prepliću sa poremećenim ritmom putnika.

Zapadni smerovi obično su lakši, iako let iz Evrope u Kaliforniju ume da prevari putnike, jer prelazak preko polarnih regiona menja svetlosne uslove koje telo registruje. Neke studije pokazuju da su sportisti u profesionalnim ligama posle takvih putovanja imali pad performansi koji je trajao čak nekoliko dana.

U ekstremnim slučajevima, kada putnik u kratkom periodu obleti više kontinenata, džet leg je trajao i po desetak dana. Zabeleženi su čak primeri u kojima je osećaj nesklada u ritmu bio jači po povratku kući nego prilikom odlaska. Takvi slučajevi pokazuju da džet leg nije trivijalnost, već složen biološki proces koji trpi tek postepene pomake.

Kratka istorija fenomena koji nije postojao pre mlaznih aviona

Džet leg je fascinantno mlad kao pojava. Pre šezdesetih godina prošlog veka ljudi nisu mogli da se prebace u drugu vremensku zonu za deset sati. Putovalo se brodom ili sporim avionima, danima ili nedeljama, što je organizmu pružalo sasvim dovoljno vremena da prirodno pređe na lokalni ritam. Tek sa pojavom mlaznih aviona, poput Boinga 707 i DC-8, nastao je prvi realan skok u vremenu koji je telo moralo da prati.

Prvi naučni opisi džet lega pojavili su se u vojnom vazduhoplovstvu, gde su piloti primećivali promene u koncentraciji posle velikih preleta. Civilna nauka je ovaj fenomen počela da proučava sedamdesetih godina, kada su hronobiolozi otkrili da se ritam melatonina i kortizola ne menja dovoljno brzo da bi se uskladio sa naglom promenom spoljnog vremena. Ovo otkriće postalo je polazna tačka savremenog razumevanja cirkadijalnih ritmova.

Tokom devedesetih godina pažnju su privukle studije posada dugolinijskih aviona. Uvedeni su propisi o odmoru pilota i kabinskog osoblja, a nauka je počela da modeluje obrasce svetlosne terapije za brže prilagođavanje. Danas se zna da ljudi različito reaguju na skok vremenskih zona u zavisnosti od svojih gena, ritma spavanja i svakodnevnih navika. Džet leg je postao predmet ozbiljnog naučnog proučavanja, ali je ostao i deo iskustva gotovo svakog putnika koji leti na velike udaljenosti.

Iako ga posmatramo kao nuspojavu savremenog putovanja, džet leg je zapravo dokaz da ljudski organizam ima svoj sopstveni tempo, koji nikakva brzina aviona ne može u potpunosti da nadmaši. U susretu tehnologije koja preskače vreme i biologije koja živi u danu i noći, upravo taj jaz stvara fenomen koji danas prepoznajemo kao džet leg.

(Aero.rs)