Može li Mask da kupi Ryanair: Da li je u pitanju ozbiljna namera ili samo demonstracija moći?

Sukob između Ilona Maska i Majkla O’Lirija na prvi pogled deluje kao još jedna u nizu javnih prepirki dvojice ljudi poznatih po oštroj retorici. Povod je bio Starlink i odluka Rajanera da ne uvede satelitski Wi-Fi sistem u svoju flotu. Međutim, način na koji je rasprava eskalirala, uključujući Maskove javne izjave o mogućoj kupovini Rajanera i smeni O’Lirija, pokazuje da se iza ove priče krije mnogo više od rasprave o opremi u avionima.

U suštini, reč je o sudaru dve poslovne filozofije i dva sveta. Tehnološkog kapitalizma koji polazi od ideje da inovacija sama po sebi stvara vrednost i evropske ultra-niskotarifne avijacije koja priznaje samo ono što direktno utiče na cenu karte i profit.

Preporučujemo

Starlink kao povod, ne kao suština

O’Lirijevo odbijanje Starlinka nema veze sa tehničkim kvalitetom sistema. Čak ni on sam ne spori da je reč o brzom i naprednom rešenju. Problem je isključivo poslovne prirode. Ugradnja dodatne opreme znači veću masu, dodatni aerodinamički otpor i makar minimalno veću potrošnju goriva. Za većinu avio-kompanija to je prihvatljiv kompromis. Za Rajaner nije.

Rajaner ne prodaje iskustvo, zabavu ili digitalne usluge. Njegov proizvod je jednostavan. Niska cena, gusta mreža i visoka učestalost letova. Sve što ne doprinosi direktno toj formuli smatra se troškom. Besplatan Wi-Fi, čak i kada je tehnički superioran, u tom modelu nema jasnu finansijsku svrhu.

Maskov pogled na svet je suprotan. U njegovom univerzumu, tehnologija je vrednost sama po sebi, a odbijanje inovacije često se tumači kao nerazumevanje budućnosti. Tu nastaje osnovni nesporazum. O’Liri ne odbija Starlink zato što ga ne razume, već zato što precizno razume njegovu cenu.

Pretnja kupovinom kao demonstracija moći

Kada Mask javno pominje mogućnost kupovine Rajanera, to treba posmatrati kroz prizmu njegovog dosadašnjeg ponašanja. Kupovina Tvitera pokazala je koliko je sklon da koristi javne izjave, provokacije i medijski pritisak kao deo šire strategije. Kod Maska, granica između ozbiljne namere i performansa često je namerno zamagljena.

U tom smislu, izjava o kupovini Rajanera deluje pre kao demonstracija moći nego kao najava realnog poteza. Sama činjenica da najbogatiji čovek na svetu kaže da „može da kupi“ najveću evropsku avio-kompaniju ima snažan simbolički efekat, bez obzira na to koliko je scenario praktično izvodljiv.

Koliko zapravo vredi Rajaner

Tu dolazimo do brojki koje tu priču prizemljuju. Tržišna vrednost Rajanera se trenutno kreće između 22 i 25 milijardi evra, u zavisnosti od kretanja akcije. Time se Rajaner svrstava među najvrednije avio-kompanije na svetu i daleko ispred većine evropskih tradicionalnih prevoznika.

U realnom scenariju preuzimanja, svaka ponuda bi morala da uključi ozbiljnu premiju u odnosu na tržišnu cenu. To u praksi znači najmanje 30 do 50 procenata više, što bi potencijalnu cenu preuzimanja poguralo ka rasponu od 30 do 35 milijardi evra, a verovatno i više. Takva transakcija bila bi jedna od najskupljih kupovina avio-kompanije u istoriji.

Postoji i dodatna ironija. Majkl O’Liri poseduje oko četiri procenta akcija Rajanera. U slučaju preuzimanja po premijskoj ceni, Maskova „pretnja“ da će ga smeniti finansijski bi ga učinila znatno bogatijim, potencijalno za nekoliko stotina miliona evra.

Može li Mask da kupuje akcije na berzi

Formalno, Rajaner je javno izlistana kompanija i niko ne može da spreči kupovinu akcija na otvorenom tržištu. Međutim, u praksi je situacija daleko komplikovanija. Svako brzo sticanje većeg udela automatski povlači obavezu javnog obelodanjivanja, a prelazak određenih pragova aktivira i obaveznu ponudu za preuzimanje ostalim akcionarima.

Drugim rečima, „tiha“ kupovina kontrole nad Rajanerom nije realna opcija. Tržište i regulatori reagovali bi mnogo pre nego što bi Mask došao u poziciju da utiče na upravljanje kompanijom.

Kako bi reagovali evropski regulatori

Još važnije pitanje je reakcija regulatora. Avio-saobraćaj u Evropi nije samo tržišna delatnost, već strateška infrastruktura. Kontrola nad najvećom evropskom avio-kompanijom od strane američkog tehnološkog milijardera otvorila bi niz političkih, bezbednosnih i regulatornih pitanja.

Pored pravila konkurencije, u igru bi ušli mehanizmi kontrole stranih ulaganja u strateške sektore, kao i politički pritisci na nacionalnom i evropskom nivou. Za razliku od američkog tržišta, gde tržišna logika često ima prednost, u Evropskoj uniji ovakve transakcije prolaze kroz višeslojnu i dugotrajnu proveru. Čak i kada bi bila formalno dozvoljena, takva kupovina bi se odvijala pod stalnom lupom javnosti i institucija, uz neizvestan ishod.

O’Liri kao simbol evropskog modela

U ovoj priči Majkl O’Liri nije samo direktor jedne avio-kompanije. On je simbol evropskog poslovnog modela koji ne podleže tehnološkom entuzijazmu ako on ne donosi direktan finansijski efekat. Rajaner je izgrađen upravo na odbijanju svega što ne utiče na cenu karte i operativnu efikasnost.

Zato Maskov napad nije usmeren samo na čoveka, već i na filozofiju poslovanja koja se suprotstavlja ideji da tehnologija mora biti prisutna po svaku cenu.

Šta ostaje iza javne buke

Na kraju, ključno pitanje nije da li će Ilon Mask kupiti Rajaner. Gotovo sigurno neće. Mnogo je važnije ono što ovaj sukob otkriva. Sve češće ćemo gledati sudare tehnoloških giganata i tradicionalnih industrija, posebno u Evropi, gde tržište i regulacija funkcionišu po drugačijim pravilima nego u Sjedinjenim Državama.

Rajaner i njegov dugogodišnji direktor ostaju primer da se i bez tehnološkog spektakla može dominirati evropskim nebom. Upravo zato ovaj sukob ima težinu koja prevazilazi raspravu o Wi-Fi sistemu u avionima.

(Aero.rs)