Incident na letu Er Kanada Ruž otkrio ozbiljan propust: Putnici čuli vrištanje iz prtljažnika aviona

Incident koji se dogodio 13. decembra 2025. godine na letu Er Kanada Ruž (Air Canada Rouge) AC1502 iz Toronta za Monkton ponovo je otvorio pitanje pouzdanosti bezbednosnih procedura u zemaljskim operacijama. Iako je situacija okončana bez povreda, način na koji je do nje došlo pokazuje da i osnovni sigurnosni mehanizmi mogu zakazati.

Avion Airbus A321 započeo je taksiranje ka pisti nakon višesatnog kašnjenja, kada su putnici iz donjeg dela trupa čuli udaranje i vrištanje. Nakon što su o tome obavestili kabinsko osoblje, posada je zaustavila avion i vratila ga na početnu poziciju. Tek tada je utvrđeno da je jedan od radnika za rukovanje prtljagom ostao u kargo prostoru nakon zatvaranja vrata. Radnik je brzo izvučen i, prema dostupnim informacijama, nije zadobio povrede.

Preporučujemo

Nakon incidenta usledio je dodatni zastoj. Zbog prekoračenja dozvoljenog radnog vremena došlo je do promene posade, a potom je prijavljen i tehnički problem, što je na kraju dovelo do otkazivanja leta. Putnici su do odredišta stigli tek narednog dana, sa zakašnjenjem od oko 24 sata.

Brza reakcija sprečila teže posledice

Ključna činjenica u ovom slučaju bila je to što avion još nije poleteo. Iako su kargo prostori na savremenim putničkim avionima pod pritiskom, oni nisu predviđeni za boravak ljudi. Temperature mogu brzo pasti, a uslovi tokom leta predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik.

Da je avion poleteo sa osobom u kargo prostoru, posledice su mogle biti znatno ozbiljnije, uključujući hipotermiju, gubitak svesti ili trajna oštećenja zdravlja. Upravo zato se ovaj incident u stručnim krugovima ne posmatra kao bezazlena greška, već kao ozbiljan propust u primeni procedura na zemlji.

Iskustvo Turkiš erlajnsa pokazuje koliko ishod može biti drugačiji

Sličan, ali znatno teži incident dogodio se u martu 2025. godine na letu Turkiš erlajnsa. Incident se dogodio 16. decembra 2024. godine, kada su kolege radnika Alija Čeliktena nenamerno zatvorile vrata kargo prostora tokom utovara prtljaga na letu TK1843. Avion je poleteo dok je Čelikten ostao unutra i proveo je skoro sat vremena u vazduhu, na visini od oko 11.000 metara, pri temperaturama do minus 25 stepeni Celzijusa. Tek nakon poletanja primećeno je da nedostaje, a avion, koji se u tom trenutku nalazio u grčkom vazdušnom prostoru, preusmeren je i prinudno je sleteo u Izmir.

Za razliku od kanadskog slučaja, posledice su tada bile ozbiljne. Radnik je pretrpeo dugoročne zdravstvene komplikacije, a događaj je izazvao reakcije regulatornih tela i sindikata, uz zahteve za pooštravanje kontrola i dodatne provere u procesu zemaljskog opsluživanja.

Iako ovakvi incidenti deluju šokantno, važno je naglasiti da su oni izuzetno retki u odnosu na broj letova koji se svakodnevno obavljaju širom sveta. Avio-industrija funkcioniše na osnovu standardizovanih procedura i višestrukih provera, upravo kako bi se rizik sveo na minimum.

Međutim, slučajevi iz Kanade krajem 2025. godine i ranije iz Turske pokazuju da je ljudski faktor i dalje najslabija karika u sistemu. U oba primera problem nije bio tehničke prirode, već posledica nedosledne primene postojećih procedura.

Incident na letu Er Kanade Ruž iz decembra 2025. godine još jednom potvrđuje da bezbednost vazdušnog saobraćaja ne zavisi isključivo od pilota i aviona. Veliki deo odgovornosti leži na zemaljskim službama, čiji je rad putnicima uglavnom nevidljiv, ali ima presudan značaj za bezbedno odvijanje svakog leta.

Iako je u ovom slučaju tragedija izbegnuta zahvaljujući brzoj reakciji putnika i posade, događaj ostaje ozbiljno upozorenje industriji da se ni osnovne provere ne smeju posmatrati kao rutina i formalnost.

(Aero.rs)