Vazduhoplovna administracija SAD menja pravila: Od sada "crne kutije" moraju da snimaju najmanje 25 sati

Američka Federalna vazduhoplovna administracija (FAA) donela je pravilo kojim se značajno produžava obavezno vreme snimanja glasova u pilotskoj kabini na tzv. CVR uređajima. Umesto dosadašnjih dva sata, novi uređaji na većini novoproizvedenih aviona moraće da čuvaju najmanje 25 sati audio-podataka.

Ova odluka predstavlja jednu od najznačajnijih promena u tehničkim standardima opremanja vazduhoplova u poslednjim decenijama, prenosi portal Aerotime. Pravilo se odnosi na avione proizvedene u SAD nakon 16. maja 2025. godine, a obuhvata širok spektar letelica – od komercijalnih putničkih aviona do poslovnih mlaznjaka i većih turbopropelerskih letelica čija maksimalna poletna težina prelazi 27 tona (59.525 funti).

Preporučujemo

Pouke iz prošlosti

Glavni motiv za ovu promenu su lekcije naučene iz nekoliko relativno nedavnih vazduhoplovnih nesreća. Naime, kod standarda od dva sata, ključni podaci o događajima koji su prethodili nesreći često su bivali presnimljeni novijim audio-zapisom, naročito na dugolinijskim letovima ili u situacijama kada se let nastavi nakon ozbiljnog incidenta.

Prošireni kapacitet memorije omogućiće istražiteljima potpuniji uvid u rad posade, procedure i komunikaciju tokom celokupnog trajanja leta, a ne samo u njegovoj završnoj fazi. Pored toga, FAA ističe da se ovim korakom američki propisi usklađuju sa međunarodnim standardima koje su ranije usvojili Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva (ICAO) i Evropska agencija za bezbednost vazduhoplovstva (EASA).

Istorijski razvoj: od Mata Hari do crnih kutija

Koncept snimanja podataka o letu nije nov, ali je put do današnjih standarda bio dug. Prvi uređaji za snimanje parametara leta (FDR) pojavili su se još krajem 1930-ih, koristeći fotografski film za beleženje visine i brzine. Tokom Drugog svetskog rata, finski inženjer Veijo Hietala razvio je prototip nazvan Mata Hari, dok su saveznici eksperimentisali sa magnetnim žicama za snimanje razgovora posade.

Moderna "crna kutija" (koja je zapravo jarkonarandžasta radi lakšeg pronalaženja) duguje svoje postojanje australijskom naučniku Dejvidu Vorenu. On je 1950-ih, inspirisan istragama katastrofalnih nesreća prvih mlaznih putničkih aviona tipa Comet, osmislio uređaj koji istovremeno snima glasove u kabini i podatke o letu.

Prvi obavezni standardi uvedeni su 1960-ih, a tadašnja tehnologija magnetskih traka limitirala je snimanje na kratke intervale. Prelazak na "solid-state" memoriju (memorijske čipove) 1990-ih godina postavio je temelj za drastično povećanje kapaciteta koje vidimo danas.

Iako se u javnosti najčešće pomije "crna kutija“ u jednini, u tehničkom smislu u pitanju su dva odvojena uređaja: snimač podataka o letu (FDR) i snimač glasova u kokpitu (CVR), koji tradicionalno imaju različite funkcije i zapise. Moderni uređaji su dvostruko oklopljeni kućištima od nerđajućeg čelika ili titanijuma, sa termoizolacijom otpornom na ekstremne temperature, a opremljeni su i lokatorom koji emituje ultrazvučni signal do 30 dana na dubinama do 6.000 metara.

Sa razvojem digitalne tehnologije, FDR i CVR se danas mogu integrisati u jedan zajednički uređaj, poznat kao kombinovani digitalni snimač glasova i podataka u kokpitu (CVDR), koji objedinjuje obe funkcije u jednom vatrootpornom, udarno otpornom i vodonepropusnom kućištu. Takva rešenja već proizvode kompanije poput L3Harris Technologies i Hensoldt, dok napredniji sistemi, kao što je Enhanced Airborne Flight Recorder (EAFR) na avionu Boing 787 (Boeing 787) Dreamliner,uključuju i nezavisno napajanje snimača koje omogućava rad uređaja i u slučaju potpunog gubitka električne energije u avionu.

Izazov retrofitovanja i podrška industrije

Iako je Kongres SAD sugerisao da se uvede obaveza nadogradnje (retrofit) i za postojeće flote, FAA se za sada zadržala samo na novim letelicama. Razlog je ekonomske prirode: procene industrije pokazuju da su troškovi naknadne ugradnje skoro šest puta veći nego instalacija tokom same proizvodnje aviona. Agencija je najavila dodatne studije kako bi se procenio uticaj takve odluke na korisnike.

Nacionalno udruženje poslovne avijacije (NBAA) podržalo je ovakav pristup. Dag Kar, potpredsednik NBAA za bezbednost, smatra da će novo pravilo doneti dragocene podatke za unapređenje sigurnosti bez nametanja neodrživog finansijskog tereta vlasnicima postojećih letelica, prenosi Aerotime.

Jedno od ključnih pitanja tokom javne rasprave bila je privatnost pilota. FAA je odgovorila na ove zabrinutosti naglašavajući da federalni zakon strogo zabranjuje korišćenje CVR snimaka u svrhe disciplinskih postupaka ili kaznenih mera protiv posade. Podaci su namenjeni isključivo bezbednosnim istragama, a nakon završetka istrage FAA nema ovlašćenja nad daljim raspolaganjem tim podacima.

(Aero.rs)