SAD imaju premalo stelt bombardera za rat velikih razmera, upozoravaju analitičari
Američko ratno vazduhoplovstvo (USAF) danas raspolaže sa svega dvadesetak operativnih stelt bombardera, što predstavlja ozbiljno ograničenje u slučaju sukoba velikih razmera sa tehnološki ravnopravnim protivnikom poput Kine, upozoravaju analitičari Instituta Mitchell za vazduhoplovne studije u svojoj najnovijoj proceni borbenih kapaciteta SAD.
Preporučujemo
Koliko zaista zarađuju piloti američkog ratnog vazduhoplovstva
Ukrajina bi mogla dobiti moćne rakete Meteor: Šta bi to značilo za ratno vazduhoplovstvo Kijeva?
Trenutno jedinu stelt komponentu bombarderske flote čini oko 20 aviona B-2 Spirit. Ostatak snaga sastoji se od približno 76 modernizovanih bombardera B-52 Stratofortress i oko 45 bombardera B-1 Lancer, koji su već predviđeni za povlačenje iz upotrebe tokom naredne decenije. Nijedan od tih tipova nema stelt karakteristike potrebne za bezbedan prodor kroz savremene sisteme protivvazdušne odbrane.
Analitičari podsećaju da su tokom Hladnog rata Sjedinjene Države raspolagale sa nekoliko stotina bombardera spremnih za masovne operacije, dok se današnja stelt udarna komponenta meri dvocifrenim brojem aviona.
Koliko je postojeća flota u praksi mala pokazala je i nedavna američka udarna operacija protiv iranskih nuklearnih postrojenja, tokom koje je angažovana gotovo čitava raspoloživa flota B-2 bombardera. Deo aviona učestvovao je direktno u napadima, dok su drugi korišćeni kao mamci za iranske sisteme protivvazdušne odbrane.
Prema proceni analitičara, taj primer jasno pokazuje da SAD već danas nemaju stvarnu rezervu stelt bombardera: jedna ozbiljna operacija praktično angažuje ceo raspoloživi kapacitet. U slučaju da je makar jedan B-2 bio oboren, Ratno vazduhoplovstvo ne bi imalo brzu zamenu, a mogućnost ponavljanja sličnog udara već narednog dana bila bi ozbiljno dovedena u pitanje.
U potencijalnom sukobu sa Kinom, gde bi američki avioni morali da deluju protiv višeslojne mreže radara, raketnih sistema dugog dometa i lovačke avijacije, rizik od gubitaka bio bi višestruko veći nego u dosadašnjim operacijama na Bliskom istoku.
Stručnjaci upozoravaju da bi u takvom scenariju američke snage mogle biti primorane da ograniče dubinske udare kako bi sačuvale preostale avione, ostavljajući protivniku bezbedna uporišta za nastavak borbi, što je u istoriji često vodilo u dugotrajne ratove iscrpljivanja.
Institut Mitchell procenjuje da bi za realne potrebe sukoba velikih razmera Ratno vazduhoplovstvo moralo da raspolaže sa najmanje 200 stelt bombardera nove generacije B-21 Raider, dok bi ukupan broj bombardera trebalo da dostigne oko 300 aviona. Trenutni planovi Pentagona zasnivaju se na približno 100 B-21, što je upola manje od nivoa koji analitičari smatraju neophodnim.
Poseban problem predstavlja prelazni period u kojem bi, usled planiranog povlačenja bombardera B-1 i B-2, SAD mogle da ostanu sa veoma ograničenim brojem aviona sposobnih za prodor u duboko branjeni vazdušni prostor protivnika.
U trenutku kada Kina ubrzano jača protivvazdušnu odbranu i širi mrežu vojnih baza širom zapadnog Pacifika, analitičari zaključuju da bez značajnog povećanja flote stelt bombardera američka sposobnost izvođenja dubinskih vazdušnih udara ostaje ozbiljno ranjiva.
(Aero.rs)