Kolaps stajnog trapa na B737 u Antaliji: Zamor materijala, kvar ili posledica tvrdog sletanja?

Incident koji se dogodio u petak, 13. februara 2026. godine, na aerodromu u Antaliji otvorio je niz tehničkih pitanja o izdržljivosti i održavanju jednog od najopterećenijih sistema na putničkim avionima. Boeing 737-800 avio-kompanije Sun Express, registracije TC-SOB, koji je obavljao let XQ-7646 iz Antalije ka Gaziantepu, tokom rulanja ka pisti 18L doživeo je iznenadan kolaps levog glavnog stajnog trapa.

Preporučujemo

Avion se kretao rulnom stazom J pripremajući se za poletanje kada je konstrukcija trapa izgubila nosivost, nakon čega se letelica naglo nagnula ulevo i oslonila na levi motor i deo krila. Posada je odmah zaustavila avion, a aerodromske hitne službe su brzo intervenisale kako bi se obezbedilo mesto događaja. Putnici su napustili avion stepenicama, bez povreda, dok je sama letelica pretrpela značajna oštećenja na donjoj strukturi trupa, motoru i krilnoj sekciji.

Avio-kompanija je u kratkom saopštenju navela da je uzrok incidenta tehnički kvar, bez dodatnih detalja o prirodi problema. Zamenski Boeing 737-800, registracije TC-SOP, kasnije je preuzeo putnike i poleteo ka odredištu sa kašnjenjem od oko četiri i po sata.

Činjenica da se kolaps dogodio tokom rulanja, a ne u trenutku sletanja, već u startu ukazuje na mogućnost prethodnog strukturalnog oštećenja koje je dostiglo kritičnu tačku pod znatno manjim opterećenjem.

Koliko je zapravo snažan stajni trap putničkog aviona?

Glavni stajni trap komercijalnog aviona projektovan je da izdrži ekstremna opterećenja daleko iznad onoga što se javlja u svakodnevnoj eksploataciji. Njegova uloga nije samo da nosi masu aviona, već da apsorbuje ogromnu energiju pri kontaktu sa pistom kroz hidropneumatski amortizer koji ublažava udar i raspoređuje opterećenje na konstrukciju.

Pri normalnim sletanjima trap trpi ubrzanja reda veličine 1,2 do 1,5 G, dok je konstrukcija sertifikovana da bez strukturnih oštećenja izdrži znatno veće sile. Tokom razvoja aviona trap prolazi kroz ekstremna laboratorijska i terenska testiranja, uključujući simulacije tvrdih sletanja, bočnih udara, neravnina piste i punog opterećenja pri maksimalnoj masi za sletanje.

U praksi to znači da je stajni trap jedna od najjačih i najotpornijih struktura na avionu.

Može li trap da preživi tvrdo sletanje?

U velikoj većini slučajeva može.

Avioni svakodnevno sleću u složenim meteorološkim uslovima, pri bočnom vetru, većim brzinama dodira i promenljivim konfiguracijama mase. Ogromna većina tih sletanja ne ostavlja trajna oštećenja.

Međutim, kod izrazito tvrdih sletanja mogu nastati mikropukotine u metalnoj strukturi noge trapa, oštećenja amortizera ili lokalne deformacije nosača u krilu i trupu. Takva oštećenja često nisu odmah vidljiva niti dovode do trenutnog otkaza sistema. Trap može nastaviti da funkcioniše normalno, ali je njegova strukturalna čvrstoća već narušena.

U takvim slučajevima konačni lom se neretko dešava kasnije, tokom rulanja, kočenja ili skretanja, kada se na već oslabljenu strukturu nadovežu bočne sile.

Kako se tvrda sletanja otkrivaju

Savremeni avioni precizno beleže parametre svakog dodira sa pistom, uključujući vertikalna ubrzanja, brzinu propadanja i opterećenja strukture. Ako vrednosti pređu propisane granice, sistem automatski označava događaj kao potencijalno tvrdo sletanje.

U tom slučaju avion mora na vanredni tehnički pregled pre nastavka operacija. Pregledi obuhvataju detaljnu kontrolu stajnog trapa, spojeva sa konstrukcijom, hidraulike i amortizera, a po potrebi i napredne metode ispitivanja metala kako bi se otkrila skrivena oštećenja.

Zašto je redovno održavanje presudno

Tokom životnog veka aviona stajni trap prolazi kroz hiljade ciklusa ekstremnih opterećenja. Zbog toga je jedan od najstrože kontrolisanih sistema u vazduhoplovstvu. Redovni pregledi, precizna merenja tolerancija, zamena komponenti po definisanim intervalima i periodični remonti celog sklopa služe upravo da se zamor materijala otkrije pre nego što dovede do ozbiljnog kvara.

Većina ozbiljnih problema sa stajnim trapom u praksi nastaje upravo kada se zamor metala ili ranija oštećenja ne prepoznaju na vreme.

Šta je realno moguće u slučaju Antalije

Bez zvaničnih rezultata istrage nije moguće izneti konačan uzrok, ali tehnička praksa pokazuje da se u ovakvim situacijama najčešće razmatra kombinacija progresivnog zamora materijala, posledica ranijeg izrazito tvrdog sletanja ili mehaničkog kvara u samom sklopu trapa.

To što je kolaps nastupio tokom rulanja snažno ukazuje na scenario u kojem je struktura već bila oslabljena i da je tek tada došlo do konačnog loma.

Robustan sistem bez prostora za kompromis

Stajni trap putničkog aviona projektovan je da izdrži opterećenja kakva se retko sreću u drugim industrijama. Njegova pouzdanost, međutim, u potpunosti zavisi od rigoroznog praćenja opterećenja i besprekornog održavanja.

Incident u Antaliji pokazuje da čak i najrobustniji sistemi ne trpe zanemarivanje zamora materijala ili skrivenih oštećenja, i da su precizni tehnički pregledi temelj bezbednosti u savremenom vazduhoplovstvu.

(Aero.rs)