Američki ratni brod oborio iranski putnički avion: Stradalo 290 osoba, cela istina otkrivena godinama kasnije

Tada najmoderniji ratni brod, krstarica USS Vinčens (USS Vincennes), čudo tehnike kojem su tepali Roboship, smatrao se neosvojivom tvrđavom i simbolom američke dominacije. Brod se nalazio u središtu okršaja sa iranskim čamcima u vrelim vodama Persijskog zaliva, u neposrednoj blizini strateški ključnog Hormuškog moreuza.

Operateri na radarima, smešteni u mračnom komandnom centru, primetili su na svojim ekranima tačku koja se približavala iz pravca Irana. Identifikovali su je kao F-14 Tomcat, borbenu letelicu proslavljenu u filmu Top gan, koju su Sjedinjene Američke Države prodale Iranu 1970-ih godina, u vreme dok je Šah još uvek čvrsto držao vlast, godinama pre dolaska ajatolaha Homeinija.

Preporučujemo

U atmosferi ekstremnih tenzija i u žaru borbe koja se odvijala na površini mora, komandant USS Vinčensa, kapetan Vilijem Rodžers III, suočio se sa odlukom koja će ući u mračnu istoriju modernog ratovanja.

Verujući da je njegov brod meta napada, Rodžers je naredio lansiranje dve rakete brod-vazduh ka letelici koja nije odgovarala na ponovljene pozive da se identifikuje. Ubrzo će se ispostaviti da je u pitanju bio iranski putnički avion na letu Iran Air 655, na redovnoj civilnoj liniji. U sekundi je ugašeno 290 života, uključujući i 66 dece.

Eskalacija u iranskim vodama

Treći jul 1988. godine počeo je izveštajem da su iranski čamci Revolucionarne garde napali pakistanski trgovački brod. USS Vinčens je poslao helikopter Sikorsky SH-60B Seahawk, pozivnog znaka Ocean Lord, da ispita situaciju, ali je Rodžers ubrzo naredio brodu da se pomeri 80 kilometara severno od svoje pozicije. Komandant flotile naredio mu je da se vrati na prvobitni položaj, međutim situacija se već otimala kontroli. Helikopter krstarice pratio je iranske čamce u iranske vode i tamo se našao pod paljbom.

Primivši izveštaj, Rodžers je okrenuo brod i, zajedno sa fregatom USS Elmer Montgomeri, krenuo u presretanje čamaca. Tom prilikom, USS Vinčens je prešao u iranske teritorijalne vode. Komanda, ne znajući da je brod prekršio teritorijalni integritet Irana, dala je dozvolu za otvaranje vatre. U 9:43, Vinčens i Montgomeri otvorili su vatru, potopivši dva čamca i oštetivši treći. Upravo dok je brod gađao iranske čamce, na radaru se pojavio avion na letu Iran Air 655.

Da je Vinčens bio u iranskim teritorijalnim vodama u trenutku obaranja aviona, američka strana prećutala je godinama. Admiral Vilijam Krou to je javno priznao tek 1992. godine, u televizijskoj emisiji Nightline, a iste godine novinari Newsweeka nabavili su interni izveštaj Ministarstva odbrane sa mapom i koordinatama koje su to nedvosmisleno potvrđivale.

Konfuzija na Roboshipu

Dok se borba odvijala, u borbenom centru krstarice vladala je konfuzija oko praćenja letelica — zamršena između Vinčensa i ostalih američkih brodova u blizini. Ključna greška dogodila se u identifikaciji cilja. Prema kasnijoj rekonstrukciji događaja, operater zadužen za IFF (prijatelj-neprijatelj) identifikaciju, narednik Endru Anderson, poslao je upit avionu  za identifikaciju, ali nije resetovao uređaj svog radara.

Umesto odgovora sa Airbusa, primio je kratak vojni signal — Mode 2 — koji je najverovatnije poticao od nekog drugog aviona koji je u tom trenutku poletao sa vojnog dela aerodroma Bandar Abas. Anderson je let 655 pogrešno obeležio vojnom klasifikacijom, a dodeljeni identifikacioni kod odgovarao je iranskom F-14 koji je leteo iz Bandara Abasa — nedelju dana ranije.

Pored toga, zbog zakašnjenja leta i konfuzije oko vremenskih zona, Anderson, koji je navodno proveravao i red letenja putničkih aviona, nije shvatio da na ekranu ispred sebe ima upravo Iran Air 655.

Ono što je sledilo američki vojni analitičari nazvali su "ispunjenjem scenarija" — vrstu kognitivne greške u kojoj posada počinje da obrađuje nove informacije kroz filter već formiranog uverenja. Javljano je ne samo da avion emituje vojne kodove, već i da se spušta u napadnom manevru. Rodžers je ranije čak primio napomenu da bi avion mogao biti "moguća komercijalna avijacija" — ali to nije promenilo tok događaja. AEGIS (Advanced Electronic Guidance Interception System) sistem za to vreme precizno je beležio suprotno: avion se penjao i prešao je 3.700 metara nadmorske visine. Ti podaci bili su vidljivi na numeričkim ekranima u komandnom centru.

Tehnička superiornost broda sudarila se sa ljudskom greškom u trenutku visokog pritiska na još jedan način. Oficir odgovoran za odobravanje lansiranja raketa pritisnuo je pogrešno dugme najmanje pet puta. Oficir zadužen za ispaljivanje pritisnuo je komandu za aktivaciju čak 22 puta — bez efekta, jer prvi nije završio svoj deo procedure. Tek kada je AAWC uneo ispravne podatke, proces je nastavljen.

Rutinski civilni let

Iranski Airbus A300, registracije EP-IBU, kretao se svojom rutom. Avionom je upravljao 38-godišnji kapetan Mohsen Rezajan, pilot školovan u SAD sa 7.000 sati naleta, od kojih više od 2.000 na A300. Avion je poleteo iz Bandar Abasa u 10:17, sa 27 minuta zakašnjenja zbog imigracionog problema. Kretao se komercijalnim koridorom Amber 59 — standardnom vazdušnom rutom širine 32 kilometra na direktnoj liniji ka Dubaiju.

Transponder je emitovao ispravan civilni IFF signal, Mode 3, kod 6760. Posada je komunicirala na engleskom sa kontrolom letenja tokom celog leta.

Bandar Abas bio je kombinovani civilno-vojni aerodrom, što je poslužilo kao jedan od argumenata za grešku posade broda — ali i kao razlog zbog kojeg je svaki avion koji je poletao sa tog aerodroma na Vinčensu unapred tretiran kao "pretpostavljeno neprijateljski".

Gluvi telefoni iznad Persijskog zaliva

Vinčens i Sides pokušali su da kontaktiraju avion ukupno 11 puta — sedam na vojnim frekvencijama, četiri na komercijalnim. Pozivi su bili adresirani na "neidentifikovani iranski avion", uz navođenje brzine od 650 kilometara na sat, što je bila zemaljska brzina koju je prikazivao radar. Posada Airbusa videla je na instrumentima 560 kilometara na sat i verovatno zaključila da se upozorenja odnose na drugu letelicu — verovatno na iranski patrolni P-3 Orion koji je u to vreme takođe poletao iz Bandar Abasa.

Uz to, avion nije bio opremljen da prima vojne frekvencije, a ICAO je u istrazi utvrdio da američki brodovi u Zalivu nisu imali opremu za praćenje civilnih frekvencija kontrole letenja — da su je imali, identitet leta 655 bio bi odmah jasan.

Fregata Sides i italijanska mornarica potvrdile su da se avion u trenutku udara penjao. Posada Sidesa naglasila je i da nikada nije zabeležila sporni vojni IFF signal koji je Anderson registrovao na Vinčensu.

U 10:24:11, kapetan Rezajan uputio je poslednju poruku kontroli leta: "Hvala vam, dobar dan." Jedanaest sekundi kasnije, Vinčens je ispalio dve rakete SM-2MR. Prva je pogodila avion u 10:24:43, na udaljenosti od oko 15 kilometara. Letelica se raspala na tri dela i pala u more. Crne kutije nikada nisu pronađene.

Žrtve i posledice

Niko od 290 ljudi u avionu nije preživeo. Među žrtvama je bilo 254 Iranca, 13 državljana Emirata, 10 Indijaca, šest Pakistanaca, šest jugoslovenskih državljana i jedan Italijan. U avionu je bila i porodica od 16 članova koja je putovala na venčanje u Dubaiju.

Iranska vlada tvrdila je od početka da je avion namerno oboren. ICAO je u istrazi zaključio da je let 655 leteo u skladu sa svim propisima. Kapetan Karlson sa USS Sides izjavio je da je uništenje aviona bilo "užasavajući vrhunac Rodžersove agresivnosti".

Formalno izvinjenje nikada nije upućeno. Predsednik Regan uputio je diplomatsku notu žaljenja ali bez priznavanja krivice. Kapetan Rodžers nikada nije optužen i završio je karijeru bez ikakvih posledica po svoj profesionalni dosije.

Godine 1996. SAD i Iran postigli su dogovor pred Međunarodnim sudom pravde. Vašington je isplatio 61,8 miliona dolara porodicama žrtava — na bazi ex gratia, bez priznavanja pravne odgovornosti.

Senka nad Hormuzom

Decenijama nakon incidenta, let 655 ostaje trajna tačka sporenja između dve zemlje. U kontekstu sadašnjeg otvorenog sukoba između SAD, Izraela i Irana, ta istorija ponovo dobija na težini — ne kao analogija, već kao podsetnik na to koliko brzo i koliko neopozivo može da se pogreši kada se vatrena moć koncentriše na malom prostoru, a pritisak donošenja odluka traje sekunde.

To pokazuju i nedavna obaranja američkih aviona od strane "prijateljske vatre", o kojima je portal Aero.rs pisao, a koja su, srećom, prošla bez ljudskih žrtava.(Aero.rs)