EKSKLUZIVNO: Ovejn Džons za Aero: Više puta smo tražili sastanke sa srpskim vlastima, odgovora nije bilo

Izmene Pravilnika o izdavanju odobrenja stranom avio-prevoziocu za obavljanje međunarodnog javnog avio-prevoza sa Republikom Srbijom, koje je Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije usvojio u martu ove godine, izazvale su spor između Wizz Aira i domaćeg regulatora.

Wizz Air tvrdi da bi nove odredbe mogle da ugroze rad njegove baze u Beogradu, u kojoj su trenutno bazirana četiri aviona i zaposleno oko 150 ljudi. Kompanija smatra da su pojedine odredbe pravilnika u suprotnosti sa Sporazumom o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru (ECAA), dok Direktorat odbacuje takve tvrdnje i navodi da se ne ograničavaju saobraćajna prava, već precizira regulatorni okvir.

Preporučujemo

Povodom ovog pitanja, ali i značaja Srbije za poslovanje kompanije, razvoja konkurencije na domaćem tržištu, potencijala za rast u Nišu i dugoročnih planova Wizz Aira, Aero je razgovarao sa Ovejnom Džonsom (Owain Jones), glavnim korporativnim direktorom Wizz Aira.

U saopštenju ste naveli da bi izmene Pravilnika o izdavanju odobrenja stranom avio-prevoziocu za obavljanje međunarodnog javnog avio-prevoza sa Republikom Srbijom mogle da primoraju Wizz Air da od novembra 2026. godine zatvori svoju bazu u Beogradu. Možete li da objasnite koje konkretne odredbe pravilnika smatrate problematičnim i na koji način bi njihova primena uticala na poslovni model Wizz Aira u Srbiji?

"Zabrinutost kompanije Wizz Air u vezi sa Pravilnikom odnosi se na izmene člana 3, prema kojima će odobrenja izdata na osnovu prava treće i četvrte slobode vazdušnog saobraćaja biti izdavana samo za letove koji počinju i završavaju se u Evropskoj uniji. Time se stranom avio-prevozniku onemogućava da svoje rotacije započinje iz Srbije".

Wizz Air smatra da su nove odredbe u suprotnosti sa Sporazumom o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru (ECAA). Koje konkretne odredbe sporazuma smatrate prekršenim i na koji način?

"Ova izmena Pravilnika nije u skladu sa praktičnom primenom saobraćajnih prava predviđenih Sporazumom o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru (ECAA), a posebno sa:

Protokolom VI uz Aneks V (član 3. stav 1. tačka a), kojim se prevoznicima iz Evropske unije garantuju neograničena prava treće i četvrte slobode vazdušnog saobraćaja između Srbije i država članica EU.

Po našem mišljenju, problem nije u tome što su ova prava formalno ukinuta, već u tome što novo srpsko pravilo ograničava način na koji se ova prava mogu koristiti u praksi, zahtevajući da rotacije budu organizovane na veoma specifičan način (odnosno da započinju sa teritorije Evropske unije)

Time se suštinski ograničava operativna fleksibilnost, koja predstavlja sastavni i dugogodišnji deo načina na koji se prava treće i četvrte slobode koriste širom ECAA prostora".

Da li je Wizz Air nakon objavljivanja pravilnika zatražio zvanično tumačenje spornih odredbi od Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije? Ukoliko jeste, kakvo ste tumačenje dobili i u kojoj meri se ono razlikuje od načina na koji Wizz Air tumači nove odredbe?

"Tokom prethodnih meseci više puta smo tražili sastanke sa nadležnim organima, ali do danas nismo dobili nikakav odgovor".

U saopštenju navodite da ste o ovom pitanju obavestili evropske institucije. Da li očekujete da se ovo pitanje reši kroz dijalog sa srpskim institucijama ili smatrate da će biti neophodno uključivanje evropskih regulatornih i političkih tela?

"Naša jasna preferencija jeste da se ovo pitanje reši kroz konstruktivan dijalog sa srpskim institucijama.

Dosledno smo tražili sastanke sa Direktoratom civilnog vazduhoplovstva, kao i razgovore na ministarskom nivou, sa ciljem pronalaženja pragmatičnog i obostrano prihvatljivog rešenja koje bi sačuvalo povezanost, investicije, stotine lokalnih radnih mesta i pravnu sigurnost za sve strane. Međutim, do danas nismo dobili odgovor.

Smatramo da je pristup srpskih vlasti u suprotnosti sa odredbama Sporazuma o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru (ECAA).

Ukoliko srpske vlasti ne budu poštovale obaveze koje su preuzele potpisivanjem ovog sporazuma, Evropska komisija i Evropska unija trebalo bi da preduzmu odgovarajuće korake kako bi obezbedile njegovu primenu".

Wizz Air je bazu u Beogradu otvorio krajem 2010. godine. Kakvu ulogu danas baza u Beogradu ima u mreži kompanije i po čemu se razlikuje od drugih baza Wizz Aira u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi?

"Srbija ima ključnu ulogu u strategiji kompanije Wizz Air za region Centralne i Istočne Evrope (CEE). Trenutno iz Srbije posluje 29 linija ka 10 zemalja, čime se građanima Srbije pruža širok izbor mogućnosti za putovanja ka popularnim destinacijama za kraće odmore ili poslovna putovanja, poput Berlina, Londona, Milana, Rima i Pariza.

Wizz Air je osnovan 2003. godine, a sa operacijama je počeo 2004. godine, upravo u trenutku kada je deset država, uključujući Mađarsku, pristupilo Evropskoj uniji. Tada su se otvorile granice za mnoge građane Centralne Evrope, a dugo očekivana sloboda putovanja unutar Šengen zone postala je dostupna. Nakon 22 godine poslovanja, Wizz Air sa ponosom nastavlja da omogućava pristup Evropskoj uniji građanima istočne i centralne Evrope.

Srbija ostaje jedno od ključnih tržišta za Wizz Air zahvaljujući dugogodišnjem prisustvu i rastu kompanije u regionu Balkana. U okviru strategije razvoja u Centralnoj i Istočnoj Evropi, kompanija je otvorila baze u Bratislavi, Varšavi i Tuzli, najavila otvaranje baze u Podgorici, kao i dalja širenja na tržištima Balkana i Poljske. Srbija je važan deo te strategije".

Tokom proteklih petnaest godina srpsko tržište prošlo je kroz značajne promene, uključujući snažan rast Er Srbije i širenje prisustva niskotarifnih avio-kompanija. Kako danas ocenjujete nivo konkurencije na tržištu Srbije i da li vidite prostor za dalji rast oba poslovna modela?

"Tokom prethodnih 15 godina Wizz Air je značajno proširio svoje poslovanje u Srbiji i postao vodeći niskotarifni avio-prevoznik na tržištu, sa ukupnim tržišnim udelom od 22 odsto.

Kompanija je značajno investirala u Srbiju, doprinela ekonomiji zemlje sa više stotina miliona evra, podržala razvoj turističke industrije i omogućila otvaranje hiljada radnih mesta. Trenutno imamo četiri aviona bazirana u Beogradu, a do sada smo prevezli više od 14 miliona putnika ka Srbiji i iz Srbije.

Naša mreža linija danas je veoma razvijena i omogućava pristupačne direktne veze između Srbije i velikih evropskih gradova u 10 zemalja, namenjene građanima, privredi, studentima i turistima".

Pre nego što je otvoreno pitanje novih regulatornih odredbi, kakvi su bili razvojni planovi Wizz Aira za Srbiju u narednim godinama? Da li ste razmatrali povećanje broja baziranih aviona u Beogradu, nove linije ili druge investicije na srpskom tržištu?

"Wizz Air se nalazi u fazi intenzivnog rasta, sa gotovo 40 potpuno novih aviona koji će biti isporučeni kompaniji samo tokom ove godine.

To znači da je Wizz Air jedna od retkih kompanija u avio-industriji koja ima kapacitet da nastavi da raste, otvara nova radna mesta, doprinosi ekonomskom razvoju zemalja u kojima posluje i stvara hiljade direktnih i indirektnih radnih mesta.

Wizz Air je uvek zainteresovan za rast, uvođenje novih linija sa niskim cenama karata i podršku lokalnim ekonomijama".

Wizz Air je godinama jedan od najznačajnijih prevoznika na Aerodromu Konstantin Veliki (INI) u Nišu. Da li danas vidite potencijal za značajnije prisustvo kompanije u Nišu i pod kojim uslovima biste razmatrali pokretanje novih linija?

"Iako ne spekulišemo o budućim mogućnostima razvoja, možemo da potvrdimo da je Wizz Air uvek zainteresovan za nove linije i tržišta koja mogu da podrže snažan rast kompanije.

Generalno, razvoj linija i tržišta zavisi od kombinacije održive potražnje i razumnih lokalnih aerodromskih troškova. Wizz Air je prepoznatljiv po niskim cenama karata i svaka nova linija, tržište ili aerodrom koji žele da povećaju broj putnika kroz saradnju sa kompanijom Wizz Air trebalo bi da obezbede konkurentnu i troškovno efikasnu osnovu za poslovanje.

Kada budemo imali konkretne informacije o budućim planovima, blagovremeno ćemo ih saopštiti javnosti".

Problemi sa Pratt & Whitney GTF motorima uticali su na raspoloživost flote širom industrije. Na kojim tržištima i u kojim segmentima poslovanja je Wizz Air bio primoran da napravi najveće kompromise tokom tog perioda i kakve su bile posledice po planove rasta kompanije?

"Wizz Air profesionalno upravlja situacijom izazvanom prizemljenjem dela svoje flote usled problema sa GTF motorima. Očekuje se da će svi trenutno prizemljeni avioni ponovo biti u operativnoj upotrebi do kraja 2027. godine, kada će kompanija raspolagati flotom od približno 300 aviona.

Iako su prizemljenja privremeno usporila tempo rasta, zahvaljujući isporukama novih aviona kompanija je uspela da nastavi sa širenjem poslovanja i da raspoložive kapacitete usmeri ka svojim tržištima".

Wizz Air je nedavno otvorio nove baze u Podgorici i Sarajevu, dok je na pojedinim drugim tržištima smanjio prisustvo ili zatvorio baze. Koji su danas najvažniji kriterijumi pri donošenju odluka o otvaranju, širenju ili gašenju baza?

"Wizz Air je ultra-niskotarifna avio-kompanija i posvećeni smo pružanju pristupačnog i efikasnog avio-prevoza, uz disciplinovan pristup raspodeli kapitala i fokus na stvaranje vrednosti za akcionare.

Faktori koji utiču na odluke o otvaranju ili zatvaranju baza povezani su sa našim osnovnim poslovnim modelom, ali na ove kompleksne odluke utiču i izazovi kao što su ograničenja povezana sa pouzdanošću motora, geopolitičke okolnosti ili regulatorne prepreke.

Od svog osnivanja, Wizz Air je fokusiran na ključna tržišta Centralne i Istočne Evrope, kao i na odabrana tržišta Zapadne Evrope. Veoma smo ponosni na naše najnovije baze u regionu Centralne i Istočne Evrope, poput Bratislave, Podgorice i Tuzle, a kontinuirano pratimo tržišta u potrazi za dugoročnim potencijalom za održiv rast i profitabilnost".

Koliko je danas izazovno pronaći i zadržati pilote, kabinsko osoblje i druge vazduhoplovne stručnjake na tržištima Centralne i Jugoistočne Evrope i da li primećujete značajne razlike između zemalja u kojima Wizz Air ima baze?

"Mogućnost da zaposleni budu bazirani u svom matičnom gradu ili zemlji od izuzetnog je značaja. Posebno je važno da članovi posade mogu svakodnevno da se vraćaju svojim porodicama, što predstavlja jednu od ključnih prednosti postojanja baze.

Operacije se uglavnom završavaju u matičnoj bazi, što omogućava članovima posade da se po završetku smene vrate kući. Tačno radno vreme zavisi od rasporeda letenja, ali mogućnost da žive i rade u svom mestu stanovanja predstavlja veliku prednost i važan faktor za zadržavanje zaposlenih.

Kada je reč o izazovima u regrutaciji kadrova, Wizz Air ima dugoročan i strateški pristup kroz sopstvenu pilotsku akademiju WAPA (Wizz Air Pilot Academy). Reč je o jedinstvenom programu obuke koji novoj generaciji kandidata, sa malo ili bez prethodnog vazduhoplovnog iskustva, pruža mogućnost da steknu dozvolu komercijalnog pilota i započnu karijeru u kompaniji Wizz Air".

Gde vidite Wizz Air 2035. godine i kakvu ulogu će tržišta Centralne i Jugoistočne Evrope imati u toj dugoročnoj strategiji?

"Ponosni smo na sve što smo postigli tokom prethodne 22 godine poslovanja. Uspeh kompanije možda najbolje ilustruje jedna zanimljiva činjenica.

Kada je Wizz Air započeo poslovanje 2004. godine, istovremeno je osnovano između 70 i 80 novih avio-kompanija. Taj period bio je obeležen snažnim ekonomskim rastom, a Evropska unija se proširila prijemom novih država članica, uključujući i Mađarsku, što je dodatno podstaklo razvoj avio-saobraćaja.

Međutim, od svih avio-kompanija koje su tada započele poslovanje, danas posluje samo jedna – Wizz Air.

Već sama ta činjenica potvrđuje da je prethodnih 22 godine predstavljalo priču o uspehu. Tokom tog perioda kompanija je izrasla u jednog od vodećih aktera globalne avio-industrije. Danas smo među ključnim kompanijama na tržištima na kojima poslujemo.

Tokom 2025. godine više od 68 miliona putnika izabralo je Wizz Air, čime smo premašili broj prevezenih putnika svih evropskih nacionalnih avio-kompanija pojedinačno.

Predvodnici smo u uvođenju novih tehnologija i raspolažemo jednom od najvećih knjiga porudžbina novih aviona u industriji. Trenutno imamo 267 aviona u floti, a tokom narednih pet do šest godina biće isporučeno više od 200 novih aviona. Naš cilj je da do 2032. godine raspolažemo flotom od 500 aviona.

Takođe, sa planiranih milion letova godišnje, cilj nam je da prevozimo više od 170 miliona putnika godišnje".

Povodom objava koje su se poslednjih dana pojavile na društvenim mrežama, a u kojima se tvrdi da je tim za održavanje aviona kompanije Wizz Air u Beogradu izgubio licencu, iz kompanije odbacuju takve navode kao netačne.

„Želimo da istaknemo da su objave koje se pojavljuju na društvenim mrežama, a koje tvrde da je Wizz Air-ov tim za održavanje izgubio svoju licencu, potpuno netačne i predstavljaju lažne tvrdnje. Jednostavno je laž da je Wizz Air-ov tim za održavanje ikada izgubio svoju EASA sertifikaciju. U Beogradu, za teže održavanje koristimo istog provajdera održavanja kao i Air Serbia, JAT Tehniku“, naveli su iz kompanije.

(Aero.rs)