Više od 200 zaposlenih Wizz Aira uputilo otvoreno pismo ministarki: Šta će biti sa našim radnim mestima?
Više od 200 zaposlenih Wizz Aira sa bazom u Beogradu uputilo je otvoreno pismo ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandri Sofronijević, tražeći hitnu reakciju povodom izmena Pravilnika o izdavanju odobrenja stranim avio-prevoznicima za obavljanje međunarodnog javnog avio-prevoza sa Republikom Srbijom.
Otvoreno pismo usledilo je nakon višenedeljnog spora između Wizz Aira i Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije oko izmena pravilnika za koje kompanija tvrdi da dovode u pitanje opstanak njene baze u Beogradu.
Preporučujemo
Poleteo najveći električni avion na svetu: Heart X1 je korak ka regionalnom avionu sa 30 sedišta
Ruski Superdžet dobio prve serijski proizvedene domaće motore PD-8
Za razliku od dosadašnjih javnih obraćanja kompanije, ovoga puta javnosti su se obratili zaposleni, koji navode da bi eventualno zatvaranje baze moglo da ih primora da biraju između nastavka karijere u inostranstvu i ostanka u Srbiji.
„Viz Er je u više navrata tražio pojašnjenje. Odgovor nismo dobili. Zato se danas direktno obraćamo mi, ljudi čiji su životi ovom odlukom stvarno pogođeni. Naša radna mesta, koja neki od nas obavljaju već 15 godina, dovedena su u pitanje“, navodi se u otvorenom pismu.
Zaposleni ističu da od države ne traže poseban tretman, već odgovore na pitanja koja se odnose na njihova radna mesta, budućnost poslovanja kompanije u Srbiji i posledice koje bi eventualno zatvaranje baze imalo po vazdušni saobraćaj.
Od ministarke traže odgovore na sedam pitanja. Između ostalog, pitaju kako država planira da zaštiti njihova radna mesta ukoliko baza bude zatvorena, kako će nadoknaditi eventualni gubitak poreskih prihoda i doprinosa koje danas uplaćuje više od 200 zaposlenih, kao i na koji način planira da odgovori na povećanu potražnju za vazdušnim saobraćajem tokom održavanja specijalizovane izložbe Expo 2027 ukoliko dođe do smanjenja kapaciteta niskotarifnih avio-kompanija.
U pismu se postavljaju i pitanja o mogućem uticaju na poslovanje Aerodroma Beograd i njegovog koncesionara VINCI, kao i o posledicama po više od dva miliona putnika koji godišnje koriste letove Wizz Aira ka Beogradu i iz Beograda.
U završnom delu pisma zaposleni odbacuju medijske tvrdnje kojima je, kako navode, doveden u pitanje bezbednosni učinak kompanije.
„Od otvaranja baze naša kompanija posluje besprekorno i bez incidenata, što potvrđuju i zapisnici nadležnih inspekcija. Već 15 godina bezbedno letimo iz Beograda, bez ijednog incidenta. Nećemo prihvatiti da se naš dosadašnji bezbednosni učinak koristi kao politički argument“, navodi se u pismu.
Do objavljivanja ovog teksta Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nije se javno oglasilo povodom otvorenog pisma zaposlenih.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Er Srbija zbog Etne preusmerava letove za Kataniju: Avioni sleću u Lameziju Terme, putnike čeka transfer
VIDEO: Kako su Čikago i Beograd ispratili kapetana Vesića posle 40 godina letenja
Putujete iz Beograda za Barselonu? Vaš kofer možda neće stići s vama, Er Srbija upozorava
Vulkanska prašina zatvorila aerodrom Katanija, Er Srbija pomerila letove iz Beograda
Video: Ovako se gasi Deliblatska peščara iz vazhuha: Helikopteri Kamov. Super Puma i H145M protiv požara
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Boki
Da ljudi bolje razumeju problem. Prema novoj uredbi, svaka avio-kompanija koja želi bazu u Srbiji morala bi da osnuje domaću kompaniju sa srpskim AOC-om. Dobijanje i održavanje AOC-a je skupo i isplativo tek za nekoliko desetina aviona, dok Wizz Air u Beogradu ima samo četiri. AOC nije samo dozvola, već zahteva lokalno rukovodstvo, operativni centar, sistem bezbednosti, procedure, finansijski nadzor i stalne regulatorne kontrole. Kompanija mora stvarno da posluje iz Srbije, a ne samo da bude formalno registrovana. Wizz u drugim državama koristi AOC kompanija Wizz Air Hungary i Wizz Air Malta, što je uobičajena evropska praksa: avion može biti baziran u jednoj državi, a imati AOC iz druge. Ako bi trošak AOC-a bio približno isti, Wizz bi ga delio na četiri aviona, a Air Serbia na više od 30. Zato bi trošak po avionu za Wizz bio oko osam puta veći, što bi ga učinilo teško konkurentnim. Ni argument bezbednosti nije ubedljiv, jer u Srbiju svakodnevno sleću avioni kompanija koje nemaju srpski AOC, a bezbednost se svakako kontroliše prema međunarodnim i evropskim pravilima. Ključno pitanje je da li je ova uredba dobra za građane. Air Serbia bi imala korist od manje konkurencije, ali bi drugim kompanijama bilo gotovo neisplativo da otvore bazu u Srbiji. Posledica mogu biti manje letova, manje destinacija i više cene karata. Ja kao gradjanin glasam da bude jeftinije putovanje za mene i moju porodicu, neko ko glasa obrnuto verovatno ima neku drugu pobudu ili ga bas briga.....
Podelite komentar