Turska gradi novi nosač aviona: Trakija će nositi do 50 vazduhoplova, zaploviće 2030.
Turska gradi novi nosač aviona od 60.000 tona pod oznakom MUGEM, koji će ući u službu sredinom 2030-ih. Ovaj novi nosač će nositi do 50 letelica, uključujući čuvene Bajkarove dronove, mornaričke varijante lovca Hurjet, Anka-3 stelt dronove i moguće MMU Kaan lovce.
Novi nosač aviona može delovati kao neočekivan potez za Tursku, s obzirom na to da je glavni brod njene mornarice, TCG Anadolu, desantni jurišni brod koji nacionalni mediji često nazivaju nosačem aviona, tek nedavno počeo testiranja poletanja i sletanja jedne od glavnih letelica svoje vazdušne grupe – drona Bajkar TB3. Proći će neko vreme pre nego što Anadolu u potpunosti osposobi svoju avio-grupu.
Preporučujemo
Poslednje reči majora Zorana Radosavljevića, heroja koji je poginuo na današnji dan 1999: Bežim u oblake
VIDEO: Ruski Su-34 sleteo bez stajnog trapa – neverovatna veština pilota
Stoga bi novi MUGEM, koji bi trebalo da dobije ime Trakija u čast evropskog dela Turske (Anadolu predstavlja azijski deo), mogao delovati kao luksuz, ali to svakako nije slučaj, piše portal 1945.
Projektovan od strane Projektnog biroa turskih pomorskih snaga, MUGEM/TCG Trakija bi trebalo da uđe u službu sredinom 2030-ih i deliće sličan profil misije kao 27.000-tonski TCG Anadolu, koji je zajednički razvijen sa španskom kompanijom Navantia, na osnovu njihovog dizajna nosača Huan Carlos I.
Kao i njena starija, ali manja sestra, Trakija će štititi turske trgovačke brodove koji prolaze kroz krizna područja poput Crvenog mora i služiti kao komandni brod. Humanitarne i mirovne misije takođe će biti deo njenih zadataka. Međutim, pitanje ostaje da li će Trakija nositi mornarički bataljon od nekoliko stotina vojnika zajedno sa desantnim čamcima, kao što to ima Anadolu.
Trakija verovatno neće biti korišćena u potencijalnim sukobima sa regionalnim rivalima Turske, kao što su Izrael i Iran, ili sa „prijateljskim suparnicima“ poput Grčke i Rusije. Ankara već poseduje dovoljne resurse i kopnene snage (i stalno ih razvija) za odvraćanje obližnjih protivnika. Konkretno u vezi sa Rusijom i Crnim morem, Montrejska konvencija iz 1936. godine zabranjuje raspoređivanje nosača aviona u tom zatvorenom akvatoriju.
Trakija će biti idealno sredstvo za projekciju moći (poput Anadolua)—njeno prisustvo uz obalu krhkih saveznika poput Libije ili Somalije može naterati protivnike Turske i njenih saveznika da dobro razmisle pre bilo kakvog poteza. U stvari, Trakija će verovatno biti još jača u toj ulozi od Anadolua, zahvaljujući planiranim vazdušnim jedinicama i brodovima za pratnju.
Za poletanje pilotiranih aviona, Turska razmatra konfiguraciju „kratko poletanje, zaustavljeno sletanje“ (STOBAR) za prve godine operativne službe Trakije. Međutim, ako Kaan bude deo avio-grupe, biće potreban sistem „katapultom potpomognuto poletanje, zaustavljeno sletanje“ (CATOBAR), kakav koriste nosači aviona kineske, francuske i američke mornarice.
Trakija se oslanja na temelje turskog „nacionalnog brodskog projekta“ (MILGEM), koji je već proizveo korvete klase Ada i fregate klase I, a uskoro će početi proizvodnju protivvazdušnih razarača TF-2000, zasnovanih na domaćim dizajnima i komponentama, sa stopom indigenizacije blizu 90%. Očekivano, ovi brodovi, zajedno sa podmornicama klase Reis i planiranim turskim podmornicama MILDEN („nacionalna podmornica“), biće glavni pratioci Trakije.
(Aero.rs)