Putin cilja Tokio: Evo kako bi Rusija pokorila Japan sa 250 hipersoničnih raketa

Ruski vojni analitičari objavili su taktičku studiju u kojoj se razmatra kampanja raketnih napada na Japan. Ovaj scenario, koji je objavljen na Telegram kanalu ruskog provladinog portala Vojna Hronika (Военная хроника) sistematično razrađuje korake napada sa ciljem neutralisanja japanske odbrambene arhitekture, koja se smatra direktnom pretnjom ruskom Dalekom istoku.

Iako je predstavljen kao teorijska simulacija, strategija ukazuje na promenu tona u ruskoj javnoj doktrini, jer eksplicitno uključuje Japan kao potencijalnu metu u kontekstu indirektnog sukoba sa Sjedinjenim Državama. Preciznost plana, brojčane procene udara i konkretno identifikovane mete svedoče o svesnoj strategiji aktivnog odvraćanja koji Rusija može da sprovede.

Preporučujemo

Da li Rusija ima razloga za ovakvo planiranje? Analitičari iz Moskve (kako piše francuski portal Avion-chasse) navode raspoređivanje dalekometnih raketnih sistema na japanskom tlu, posebno unapređenih lokalnih sistema Tip 12 i američkih mobilnih raketnih sistema srednjeg dometa Tajfun koji koriste projektile SM-6 i Tomahavk. Ovi projektili imaju domet veći od 2.000 kilometara, što im omogućava da pogode ruske instalacije na Dalekom istoku, uključujući Vladivostok, vazdušnu bazu Kneviči i luku Petropavlovsk-Kamčatski.

Opravdanje Tokija

Japanska vlada opravdava ove nabavke jačanjem svojih kapaciteta za kontra-udare u svetlu severnokorejske pretnje, ali Moskva u tome vidi širenje američkog vojnog prisustva u Aziji. Zbog toga se lokacije u Japanu koje poseduju ove sisteme sada smatraju prioritetnim metama u slučaju eskalacije.

Analiza detaljno opisuje plan podeljen u tri faze sa ciljem postepene sistematične neutralizacije japanske protivvazduhoplovne odbrane, sposobnosti mornaričke projekcije i vojne industrijske baze.

Faza 1: Neutralisanje protivvazduhoplovne odbrane

Prvi talas udara bio bi usmeren na ključna čvorišta protivvazduhoplovne odbrane, uključujući baterije Patriot PAC-3 raspoređene u Hakodateu, Irumi i Gifu. Prema ruskim procenama, za svaku lokaciju bilo bi potrebno između 25 i 45 krstarećih raketa tipa H-101 ili Iskander, ili 10 do 12 hipersoničnih projektila Kinžal kako bi se izbegla presretanja.

Paralelno, predviđa se uništenje radara za rano upozorenje tipa J/FPS-3UG (u Tobetsuu i Kjogamisakiju) i J/FPS-4 (u Tokau), od kojih bi svaki bio gađan sa oko sedam raketa H-101. Cilj je da se Japan liši sposobnosti napredne detekcije. Ova faza bi imala za cilj da dezorganuzuje lanac komandovanja i koordinaciju protivraketne odbrane zasićenjem sistema.

Faza 2: Neutralisanje mornaričkih kapaciteta

Nakon što bi radarski sistem bio oslabljen, udari bi se fokusirali na mornaričke baze Maizuru i Ominato, koje su ključne za raspoređivanje Pomorskih samoodbrambenih snaga Japana. Procena navodi da je po 20 do 25 raketa Kalibr po lokaciji dovoljno za njihovu neutralizaciju.

Ove baze podržavaju logistiku razarača klase Maja i Atago, integrisanih u Aegis sistem. Njihovo onesposobljavanje bi značajno smanjilo pokretljivost japanskih snaga u Japanskom moru i severnom Pacifiku.

Faza 3: Paraliza vojne industrije

Poslednja faza bila bi usmerena na brodogradilišta grupacije Micubiši Hevi Indastriz u Nagasakiju, Kobeu, Jokohami i Šimonosekiju. Ove ustanove održavaju japanske i američke brodove, uključujući podmornice i eskortne brodove bazirane u Japanu u okviru bilateralnog bezbednosnog sporazuma. Uništavanje ovih kapaciteta pogodilo bi logističku podršku Sedme američke flote i oslabilo celu japansko-američku alijansu u regionu.

Za čitavu operaciju bilo bi potrebno između 200 i 250 krstarećih raketa H-101, pri čemu bi se deo mogao zameniti hipersoničnim raketama Kinžal - skupljim, ali znatno efikasnijim u probijanju PVO sistema.

Strategija iscrpljivanja po modelu Ukrajine

Ruski analitičari navode da je iskustvo stečeno u Ukrajini od 2022. godine omogućilo prilagođavanje kompleksnog planiranja udara - posebno kada je reč o zasićenju odbrane, radarima i elektronskom ometanju. Ponovljeni napadi na ukrajinsku infrastrukturu usavršili su metode gađanja salvama projektila, upravljanje zalihama dalekometnih raketa i koordinaciju između vazduhoplovnih, pomorskih i kopnenih snaga.

Ova iskustva sada se primenjuju u scenarijima konvencionalnog rata u Aziji protiv država koje poseduju integrisane odbrambene sisteme, poput Japana.

Političko upozorenje bez diplomatskih rukavica

Iako se u dokumentu ne navodi vremenski okvir realizacije, sama odluka da se ovakav scenario objavi predstavlja novu fazu u ruskoj strategiji zastrašivanja. Japan, iako nije član NATO-a, prikazan je kao vojni produžetak Vašingtona u Indo-Pacifiku i stoga kao legitimna meta u slučaju posrednog sukoba velikih sila.

Zapadni mediji i ranije su objavljivali tekstove u kojima se analizirala spremnost Moskve da napadne Japan i Južnu Koreju: Financial Times je u decembru 2024. objavio tekst o pripremi oficira u ruskim oružanim snagama za ovakve akcije.

Logika asimetričnog kontra-udara

Ovaj ruski scenario otkriva i granice isključivo defanzivne strategije Japana. U nastojanju da se opremi konvencionalnim sredstvima odvraćanja, poput sistema Tajfun i unapređenih raketa Tip 12, Tokio rizikuje da bude okarakterisan kao aktivni deo ofanzivne arhitekture koju Moskva percipira kao pretnju.

To otvara ključno strateško pitanje: da li je moguće ojačati kapacitete za odgovor bez izazivanja preuranjene eskalacije? Ruski odgovor je jasan - svaka platforma sposobna da pogodi rusku teritoriju biće tretirana kao neposredna meta, čak i u odsustvu otvorenog sukoba.

(Aero.rs)