Dassault poručuje: Možemo sami da napravimo novi evropski lovac

Francuska kompanija Daso (Dassault Aviation) saopštila je da je sposobna da samostalno razvije sledeću generaciju evropskog borbenog aviona, ukoliko se ne postigne dogovor sa partnerima u zajedničkom programu. Ova izjava dodatno je zaoštrila odnose u velikom projektu poznatom kao FCAS (Future Combat Air System), u kojem učestvuju Francuska, Nemačka i Španija, a čija se vrednost procenjuje na oko 100 milijardi evra.

Preporučujemo

Spor oko podele posla

FCAS je zamišljen kao naslednik borbenih aviona Rafal (Rafale) i Jurofajter Tajfun (Eurofighter Typhoon), sa planom da prvi demonstratori polete tokom naredne decenije. Međutim, sporazum između tri države i njihovih glavnih industrijskih partnera — Dasoa i Erbasa (Airbus) — već mesecima je opterećen neslaganjima.

Francuska strana insistira da Daso vodi razvoj ključne komponente — aviona kojim upravlja pilot — dok Erbas traži ravnomerniju podelu posla.

„Mi smo u potpunosti sposobni da sami razvijemo ovaj avion ako bude potrebno“, izjavio je direktor Dasoa Erik Trapije, naglašavajući da Francuska neće pristati da izgubi kontrolu nad najvažnijim segmentima projekta.

Erbas upozorava na posledice

Iz nemačko-španskog tabora poručuju da je Erbas i dalje posvećen FCAS-u, ali upozoravaju da bi eventualno istupanje Dasoa moglo da ugrozi ceo program i izazove nova kašnjenja. Projekat je već u više navrata nailazio na prepreke zbog nesuglasica oko raspodele posla i zaštite intelektualne svojine.

Paralela sa GCAP-om

Dok Francuska, Nemačka i Španija grade FCAS, Velika Britanija, Italija i Japan razvijaju sopstveni program GCAP (Global Combat Air Programme). I jedan i drugi projekat imaju sličan vremenski okvir i ambiciju da stvore avion šeste generacije, ali predstavljaju odvojene, potencijalno konkurentske platforme. Ukoliko bi Daso krenuo samostalno, razlike među evropskim programima dodatno bi se produbile, dok bi GCAP mogao da stekne prednost u brzini razvoja.

Šire implikacije

Spor oko FCAS-a jasno pokazuje koliko je teško uskladiti interese u zajedničkim vojnim projektima u Evropi, gde svaka država želi da zaštiti sopstvenu industriju i tehnološku nezavisnost.

Ako bi FCAS ozbiljnije zapao u krizu, Evropa bi rizikovala da izgubi korak sa Sjedinjenim Američkim Državama i Azijom, koje već ulažu ogromna sredstva u avione šeste generacije. To bi značilo ne samo industrijski, već i strateški zaostatak, jer bi kontinent mogao ostati zavisan od stranih rešenja u budućim vojnim operacijama.

(Aero.rs)