Trideset godina F/A-18 Super Horneta: Kako je nastao i opstao najvažniji avion američke mornarice

Na stajanci fabrike u Sent Luisu okupili su se radnici, inženjeri i piloti koji već generacijama rade na jednom od najprepoznatljivijih borbenih aviona današnjice. Formirali su veliki broj 30 ispred sivog F/A-18 Super Horneta i tako obeležili tri decenije od prvog leta aviona koji je, uprkos skromnom političkom startu, postao temelj palubne avijacije Sjedinjenih Američkih Država.

Preporučujemo

Prvi prototip Super Horneta poleteo je 29. novembra 1995. godine. McDonnell Douglas, koji je kasnije prešao pod Boing, predstavio je novi model kao „evoluciju“ klasičnog Horneta, a ne kao potpuno novi program. Tako je projekt uspeo da prođe kroz Kongres u vreme kada su američki političari "bili hladni" prema ideji finansiranja novih borbenih aviona posle kraja Hladnog rata. U praksi, Super Hornet je bio nova platforma, veća, snažnija i dugovečnija od svog prethodnika.

Konstrukcija je značajno izmenjena. Krila i usisnici vazduha su redizajnirani, dodat je prostor za savremeniju avioniku, a rezervoari su povećani kako bi avion dobio veći dolet. Motori GE F414 postali su njegov zaštitni znak u operativnoj upotrebi, zbog ubrzanja i upravljivosti u blizini nosača. Uz to, Super Hornet je uveo APG-79 AESA radar, unapređene odbrambene sisteme i napredne komunikacione i mrežne sisteme.“

U operativnom smislu Super Hornet je zamenio više tipova. Preuzeo je ulogu zaštite flote od F-14 Tomcata, udarne zadatke od A-6 Intrudera i postao osnova za EA-18G Growler, koji je zamenio EA-6B Prowler u elektronskom ratovanju. U praksi je postao svestrani stub mornaričke avijacije, sa mogućnošću da u kratkom roku menja uloge, od lovačkih i udarnih zadataka do misija sa dopunom goriva u vazduhu.

Od prvih borbenih letova 2002. godine Super Hornet je učestvovao u svim operacijama američke mornarice, uključujući Irak 2003, misije u Avganistanu, operacije protiv ISIS-a i niz pomorskih raspoređivanja širom sveta. Pouzdanost i jednostavnije održavanje u odnosu na starije generacije aviona bili su presudni za njegovu dugovečnost.

Do danas je proizvedeno više od 750 primeraka, od kojih je većina isporučena američkoj mornarici (US NAVY). Kraljevsko australijsko vazduhoplovstvo i Kuvajt takođe koriste Super Hornet, što potvrđuje stabilnost programa i kontinuitet proizvodnje u Sent Luisu. Serijska proizvodnja trebalo bi da bude okončana 2027. godine, ali će avion ostati u upotrebi znatno duže.

Iako se F-35C u početku smatrao njegovim naslednikom, mornarica je zadržala oba tipa u kombinaciji, jer se njihovi kapaciteti dopunjuju. Super Hornet i dalje pokriva najveći deo borbenih letova, dok se F-35C koristi u ulozi platforme za napredno prodorno izviđanje i napade.

Pripreme za sledeću generaciju već su u toku, a mornarica radi na programu F/A-XX koji bi trebalo da uvede borbeni avion šeste generacije. Ipak, prelazak će biti postepen. Super Hornet će ostati nosilac operacija još godinama, što ga svrstava među retke borbene avione koji uspešno premošćuju tri različite tehnološke ere.

Trideset godina posle prvog leta Super Hornet i dalje obavlja najveći broj borbenih letova u palubnoj avijaciji SAD. Novi programi postupno napreduju, ali ovaj avion ostaje jedan od ključnih elemenata operativne flote. Zbog toga jubilej ne predstavlja kraj jednog ciklusa već potvrdu da će Super Hornet ostati u upotrebi još dugi niz godina.

(Aero.rs)