Misterija nestanka Boeinga 727 u Africi: Već 20 godina ne zna se šta se desilo - sumnjaju na krađu!

Trgovina dijamnatima, naftom i građanski rat su tri pojma koje kada se stave u istu rečenicu ne treba da previše čudi ako nešto pođe po zlu. Uporavo je to preambula jednog od najmisterizonijih nestanaka aviona u istoriji avijacije.

Priča o misterioznom nestanku Boeinga 727 počinje 2002. godine kada je biznismen Kit Irvin iz Južnoafričke Republike odlučio da nabavi jedan korišćeni avion iz SAD i započne transport nafte za rudnik dijamanata u ratom zahvaćenoj Angoli. On je od američke kompanije Aerospace Sales & Leasing kupio 24 godina star Boeing 727 (registracije N844AA) koji je u prošlosti leteo za American Airlines.

Elegantni Boeing bio je u boji ispoliranog aluminijuma sa plavim i belim trakama preko prozora (crvena traka je kasnije uklonjena) po kojoj je American Airlines prepoznatljiv. Na repu su bili jasno vidljivi ostatci AA logoa na "golom metalu". Avion se vodio na Irwin Air. Kasnije je FBI u opisu aviona naveo da su "putnička sedišta izvađena i avion je preuređen da transportuje dizel gorivo".

Naručilac posla iz Angole je "ispalio" posadu aviona i odlučio da ne plati gorivo. Kit Irvin, koji je bio u dugovima "do guše" je našao novog klijenta i nastavio da se bavi transportom nafte u Angoli ne bi li uspeo da sakupi dovoljno novca.

Osetivši anarhiju i haos građanskog rata na svojoj koži, američki piloti su počeli da napuštaju Irvina što se blago rečeno nije dobro odrazilo na stanje njegovog bankovnog računa. On diže ruke od "biznisa" i zauvek napušta Angolu.

Jedino što je ostalo od njegovog posla u zemlji je Boeing 727 koji je još uvek "čučao" na parking poziciji aerodroma Quatro de Feveriro (4. februar) Luanda (LAD), nealeko od glavnog grada Angole.

Dostupni podaci ukazuju na to da je ovaj avion bio "u procesu promene valsništva" u trenutku nestanka, odnosno da je trebao da bude ponovo vraćen u putničku konfiguraciju i prodat nigerijskoj IRS Airlines, jednoj od čini se bezbroj avio kompanija koje su nastajale u tom periodu u najmnogoljudnojoj državi Afrike. I jednako brzo kako su naastajale, prestajale da postoje.

Aerospace Sales & Leasing kojem Irvin nije ni isplatio celokupan avion, šalje pilota Bena Padilu u Angolu da pripremi  Boeing 727 za isporuku novom kupcu. U međuvremenu su rasli troškovi i prema aerodrom - prema nekim informacijama aerodromu su dugovali više od 4 miliona dolara na ime aerodromskih usluga.

On je sa timom mehaničara uspeo da dovede avion u letno stanje i već je u maju 2003. godine bio spreman da preleti u Južnoafričku Republiku. Bez prijave leta nadležnim službama, bez ikakve - inače obavezne - radio komunikacije sa kontrolom leta i sa isključenim transponderom (uređaj koji zemaljskom prijemniku daje podatke o kretanju aviona: poziciji brzini visini), Boeing 727 je poeleto iz Luande 25. maja 2003. godine. Odredište aviona - nepoznato.

Kasnije je navedeno da Padila - iako je bio pilot, nije bio ovlašćen za upravljanje sa Boeingom 727 (tj nije imao upisan tip) dok je druga osoba koja je sela na kopilotsko sedište  - izvesni Džon Mutantu, aviomehaničar iz Konga. Treći član posade nije ni postojao ni na papiru. Boeing 727 poslednji je Boeingov putnički avion sa obavezna tri člana posade, od 737 dovoljna su dva zahvaljujući modernoj tehnologiji i sve većoj automatizaciji, nestala je potreba za tzv. FE - flight engineer.

Bez obzira na sve navedeno, zahvaljujući u to vreme u Africi veoma slabu kontrolu bilo čega pa i vazdušnog saobraćaja i prilično "kaubojski" način letenja, uspeli su da polete majske večeri skoro pa epski u zalazak sunca i od tada se avionu gubi svaki trag.

Američke vlasti su veoma brzo saznale za ovaj događaj te su sprovele istragu sa ciljem da se avion pronađe. Sećanja na 11. septembar su još uvek bila sveža te sasvim sigurno da je avion nad kojim se ne zna gde je i ko ga kontroše izazvao paniku u sedištima FBI, CIA i drugim službama bezbednosti.

Ono što celoj ovoj priči daje misterioznu notu je činjenica da avion nikada nije pronađen. Ni na jednom od aerodroma u radiusu od 2.400 kilometara nije zabeleženo sletanje Boeinga 727. Logičan zaključak bi bio da se avion srušio u Atlantski okean ali ni posle 20 godina na obalama zapadne Afrike nisu pronađeni delovi Boeinga 727.

Još jedna od teorija koja se pojavila u godinama nakon nestanka je da avion koriste narko karteli. Ova hipoteza je takođe malo verovatna jer avion nikada nije uočen nakon nestanka.

Neki su sumnjali i na prevare sa osiguravajućim kućama. Dodatnu sumnju i prilog ovoj teoriji daje i poseta samom avionu u Lunadi samo dve nedelje pre nestanka prvog čoveka kompanije, Mauri Josefa, koji je istražim organima od ranije bio poznat po finansijskim prevarama.

Sa druge strane, čak i da je pokušana, prevara nije uspela jer je najveća žrtva ovog događaja upravo Aerospace Sales & Leasing potvrđuje i činjenica da kompanija nije dobila ni centa od osiguranja.

Teorija koja se čini najverovatnijom je ona koja ukazuje na moguću otmicu aviona. Postoji šansa da je u avionu zajedno sa Padilom i mehaničarem bio i otmičar koji im je naredio da lete ka određenoj destinaciji ali da se avion iz nekog razloga srušio.

Šta se tačno dogodilo sa avionom najverovatnije nećemo saznati. Nažalost, N844AA nije jedini avion koji je izgubljen bez traga.

Nestanak aviona je nešto gotovo nezamislivo u eri sajtova za praćenje letelica i modernih tehnologija komunikacije. Međutim, nije baš uvek tako.

Boeing 777-200ER kompanije Malaysia Airlines je nestao sa radara 8. marta 2014. godine kada je obavljao let MH370 između Kuala Lumpura i Pekinga. Ono po čemu se ovaj slučaj nestanka razlikuje je to što se u avionu malezijske avio-kompanije nalazilo 227 putnika i 12 članova posade. Uprkos intezivnoj potrazi za avionom, Boeing nikada nije pronađen ali se smatra da večno počivalište 239 duša leži na dnu Indijskog okeana.

Još jedan slučaj nestanka koji je dugo intrigirao svetsku javnost je let 967 brazilske kompanije Varig između Tokija i Los Anđelesa. Boeing 707 je 30. januara 1979. godine nestao svega pola sata nakon poletanja iz japanske prestonice. Poslednja zabeležena pozicija aviona je bila 200 kilometara od Tokija, a letelica nikada nije pronađena.

U Boeingu se nalazilo šest članova posade koji su najverovatnije izgubili živote. Te noći avion nije prevozio putnike već umetnička dela slikara Manabu Mabea koja su bila na privremenoj izložbi u Tokiju

(Aero.rs)