Vreme čitanja: oko 3 min.
Kineski Boeing 747 izleteo sa piste i upao u more sa 376 putnika: Tri decenije od nesreće sa srećnim ishodom
Vreme čitanja: oko 3 min.
Prošlo je tri decenije otkako je bizarni udes Boinga 747 u Hong Kongu čudom prošao bez ijedne ljudske žrtve
Na današnji dan pre tačno 30 godina desila se jedna od najneverovatnijih nesreća u istoriji vazdušnog saobraćaja: avion Boeing 747-400 kompanije China Airlines, na letu605, koji je saobraćao na liniji između Tajpeja i Hong Konga sleteo je s piste i upao u more prilikom prizemljenja na pistu nekadašnjeg aerodroma Kai Tak u Hong Kongu.
Preporučujemo
Poleteo Iljušin 96-400M: Ruska zamena za dugolinijske Boeing i Airbus avione
Avion krpili lepljivom trakom pred putnicima: Sve je pod kontrolom, nema mesta za paniku
U udesu koji se dogodio 4. novembra 1993. godine niko od 374 putnika i 22 člana posade nije izgubio život, a lakše je povređeno samo 23 osobe.
Kai Tak, aerodrom smešten u sred prenaseljenog honkoškog megalopolisa, bio je nadaleko poznat je po veoma komplikovanoj proceduri sletanja, skoro pa tik iznad krovova nebodera, za koje je posadama bila potrebena posebna dozvola
Avion nov, kapetan iskusan
Boeing 747-400 (serijski broj 24313, reg. B-165) bio je skoro nov, uveden je u saobraćaj samo pet meseci pre nesreće, imao je 359 poletanja i sletanja i ostvario je manje od 2.000 sati leta.
Kapetan Min Jan Ho (47) koji je upravljao vazduhoplovom bio je izuzetno iskusan: pre nego što se 1984. godine pridružio kao pilot kompaniji China Airlines, godinama je leteo kao vojni pilot. Iskustvo u civilnoj avijaciji stekao je letenjem na Boingu 747-200.
U trenutku nesreće imao je skoro 12.500 sati leta, od čega više od 3.500 na Boingu 747.
Deset godina mlađi prvi oficir (kopilot) Ju Ju Čang takođe je počeo karijeru kao vojni pilot, a kompaniji se pridružio 1992 sa 5.705 sati leta, od čega 953 na Boingu 747.
Bočni vetar kriv za sve?
Boing kojim je upravljao Min Jan Ho dodirnuo je pistu 13 na honkonškom aerodromu brzinom od 280 kilometara na sat.
U tom trenutku, tropska oluja Ira stvarala je bočni vetar koji je udarao brzinom od 37 do čak 70 kilometara na sat.
Posada je u poslednjoj fazi prilaska pisti, neposredno pre sletanja dobila nekoliko kompjuterskih upozorenja na jake i promenljive udare vetra (tzv.windsheer).
Kapetan je isključio auto-pilot i preuzeo komandu nad vazduhoplovom. Takođe je isključio i opciju automatskog dovoda goriva u motore, jer nije bio zadovoljan “ponašanjem” aviona prilikom sletanja.
Nakon što je avion dotakao pistu, prvi oficir je preuzeo kontrolu i pokušao da zadrži kretanje vazduhoplova po sredini piste.
Kapetan je morao da se umeša, ali je pre toga nehotice pojačao snagu motora umesto da aktivira reversere potiska, koji služe za "kočenje motorima".
Automatske kočnice su se isključile onog trenutka kada je avion dodirnuo pistu zbog pojačavanja snage motora. Iz istog razloga nisu radile ni brzinske kočnice. Zbog svega toga avion je počeo da “pluta” po pisti.
Kapetan Ho pokušao je da ručnim kočenjem popravi situaciju, ali je potom usmerio avion u levo, kada mu je bilo jasno da će letelica skliznuti sa piste i udariti svetlosni sistem za prilazak (ALS) za pistu 31.
To je uzrokovalo takozvanu petlju prizemljenja zbog koje je avion otklizao u vodu luke Viktoria. Avion se zaustavio u plićaku, okrenut za 180 stepeni u odnosu na pravac sletanja.
Istraga i zaključci
Interesantno je da je pilot Britiš Ervejza samo nekoliko minuta pre toga odustao od sletanja na pistu 13 zbog promenljivih udara vetra.
Odmah po zaustavljanju aviona, posada se postarala da svi putnici imaju na sebi prsluke za spasavanje i da se evakuišu iz letelice.
Putnička kabina je tokom evakuacije bila potpuno iznad nivoa mora u luci. U nesreći nije bilo poginulih ni među putnicima ni među članovima posade, a zabeleženo je samo 23 manje povrede.
Istraga je utvrdila da su za ovu nesreću krivi kapetan i prvi oficir. Kapetan zato što nije poštovao obaveznu proceduru neuspešnog sletanja (missed approac) kada je dobio podatke o velikim razlikama u bočnim udarima vetra.
Prvi oficir, prema mišljenju istražnih organa nije imao dovoljno iskustva da upravlja avionom u takvim stiuacijama. I kompanija je dobila “svoju dozu kritike” jer je ustanovljeno da u njihovim priručnicima za pilote ne postoji jasna procedura prilikom bočnih udara vetra prilikom sletanja.
Boing 747-400 kojim je upravljao kapetan Ho otpisan je zbog teških oštećenja, a ono što je ostalo od njega korišćeno je još dugo na aerodromu za vežbe vatrogasaca. Bio je to prvi udes sa otpisom kompletnog aviona (tzv. hull loss) za tada najnoviji boingov model dugolinijskog aviona.
Kineska kompanija China Airlines nastavila je da koristi letni broj 605 na liniji Tajpei - Hong Kong sve do 2015.
(Aero.rs/Aleksandar Bećić)
Povezane vesti
COMAC pronašao kupca za svoj novi model: Air China će biti prvi korisnik širokotrupnog C929
Osa srušila avion: Sićušni insekt glavni osumnjičeni za smrt 189 osoba u tragičnoj nesreći
COMAC nastavlja da isporučuje avione: Novi C919 u bojama Air China i China Southern Airlines
Flat spin: Da li je ovo ubilo 61 osobu u katastrofi aviona ATR-72 u Brazilu?
Video: British Airways u Beogradu posle trinaest godina
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
