Kobni let SN548: Nesreća u kojoj je poginuo ceo američki tim u umetničkom klizanju

Na današnji dan 1961. godine u nesreći aviona Boeing 707-300 kompanije Sabena (SN) na letu 548 iz Njujorka, sa aerodroma Ajdlvajld (IDL) ka Briselu (BRU) poginulo je 11 članova posade i 61 putnik, kao i jedna osoba na zemlji.

Prema izveštajima koji se čuvaju u medijskim arhivama, meteo-uslovi su bili savršeni u trenutku kada je vazduhoplov belgijske kompanije registracijske oznake OO-SJB (serijski broj 17624, u upotrebu ušao 1959. godine), bio na prilasku pisti 20 briselskog aerodroma.

Na visini od 900 stopa posada je donela odluku da odustane od finalnog prilaza zbog malog vazduhoplova koji se još nije sklonio sa piste.

Posada Sabenine 707-ce dodala je snagu motorima, povećala brzinu, uvukla stajni trup i napravila prvi levi zaokret a potom pokušala da sleti na pistu 25 koja nije bila u upotrebi, ali je prekinula i drugi prilaz i ponovo krenula u levi zaokret.

Svedoci su primetili da su se piloti borili za kontrolu nad avionom kom se iz trenutka u trenutak povećavao nagib i pokušavali da slete i pored očitog kvara koji ih je sprečavao da  se spuste na pistu aerodroma u Briselu.

Avion pravi i treći zaokret, i u tom trenutku je u položaju skoro vertikalnog nagiba. Kada je bio na visini od 1.500 stopa (46o metara) uspeo je da dovede krila u vodoravan položaj; tada dolazi do naglog podizanja nosa aviona, sloma uzgona i nekontrolisanog pada nosem na dole.

Boeing 707 srušio se na manje od tri kilometra od aerodroma u 10:05 po centralno-evropskom vremenu  (09:05 UTC).  Komadi aviona koji su se razleteli po zemlji ubili su jednog poljoprivrednika koji je u tom trenutku bio na svojoj njivi.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Објава коју дели Fly Sabena (@flysabena)

 

Među žrtvama je bilo svih 18 članova američkog nacionalnog tima u umetničkom klizanju, kao i 16 njihovih pratilaca, koji su krenuli iz Njujorka preko Brisela na Svetsko prvenstvo u Pragu.

Poginuli su klizači: Rod Li Mičelson, Lorens Oven, Stefani Vesterfeld, Gregori Keli, Bredli Lord, Daglas Remzi, Ila i Rej Hedli, Lori i Vilijam Hikoks, Meribel Oven, Dadli Ričards, Dona Li Kerier, Rodžer Kembel, Patriša i Robert Dajnen, Dajana Šerhblum i Leri Pirs, navodi portal Today.

U gašenju požara koji je nastao usled udesa aviona učestvovalo je čak 11 vatrogasnih kola, a spasioci su uspeli da izvuku 30 ugljenisanih tela iz olupine vazduhoplova. Posebne dizalice učestvovale su u raščišćavanju terena.

Elojz Verjeken, koja je živela blizu mesta nesreće, rekla je tada medijima da je "čula kako avion pravi nekoliko zaokreta iznad naselja:

"Videla sam kako se avion približava i verujem da piloti nisu hteli da se sruše na kuće, već su očajnički tražili čistinu na koju bi se spustili", rekla je ona, navodi se u arhivama agencije UPI.

Belgijska vlada odmah je naredila punu istragu nesreće. Uz belgijske nacionalne vlasti, istrazi se priključila i američka Federalna uprava za vazduhoplovstvo (Federal Aviation Administration - FAA) i komisija Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (International Civil Aviation Organisation - ICAO).

Američki Federalni istražni biro (Federal Biro of Investigation - FBI) je jedno vreme razmatrao mogućnost da je pad aviona posledica terorističkog napada.

Tačan uzrok pada nikada nije u potpunosti utvrđen, ali su se  komisije na kraju složile da je najverovatnije objašnjenje za ovu tragediju - mehanički kvar spojlera (vazdušnih kočnica) na krilima ili repnog stabilizatora. Komisija koju je oformila FAA zaključila je da je nesreću najverovatnije uzrokovao neispravan mehanizam za podešavanje stabilizatora.

Aerodrom Ajdlvajld je nakon ubistva predsednika SAD preimenovan u međunarodni aerodrom Džon Ficdžerald Kenedi (JFK) u decembru 1963. Belgijski nacionalni avio-prevoznik, kompanija koja je osnovana 1923. bankrotirao je u prvoj godini 21. veka.

Nesreća na letu SN548 je najgora nesreća u belgijskoj istoriji civilnog vazduhoplovstva i dvadeseta nesreća po broju žrtava u globalnoj istoriji civilnog vazduhoplovstva. Bila je to prva nesreća Boeingovovg novog modela aviona,  koji je uveden u upotrebu tek 28 meseci pre ove tragedije

Boeing 707 se više ne koristi u vazdušnom saobraćaju, s obzirom na nove propise o nivou buke u saobraćaju. Ipak, neke zemlje ga i dalje koriste u vojnoj avijaciji, a jedan takav vazduhoplov snimljen je nedavno i nad Beogradom, o čemu je izveštavao portal Aero.rs.

(Aero.rs)