Vreme čitanja: oko 6 min.
Avion koji je promenio istoriju evropskog vazduhoplovstva: Predstavljamo vam priču o Airbus A320
Vreme čitanja: oko 6 min.
Vodeći evropski proizvođači aviona su krajem 70-ih godina radili na JET projektu - konceptu tri aviona različite veličine bazirana na istoj platformi. Upravo je JET bio preteča A320 porodice koja će tokom narednih decenija pokoriti evropsko i svetsko nebo
Uspeh programa komercijalnih aviona teško je izmeriti - neki se vode statistikom prodaje, drugi profitabilnosti proizvodnje a treći bezbednošću same letelice. U moru različitih tipova uskotrupnih aviona koji su sredinom i krajem prošlog veka prevozili putnike na kratkim i srednjim linijama samo dva su uspela da "prežive" promene u industriji. Reč je o Airbus A320 i Boeing 737.
Preporučujemo
Air Serbia predstavila treći dugolinijski avion: Upoznajte Expo 2027 Airbus A330
Skoro kao akro-grupa: Avioni Airbus leteli u formaciji, pogledajte kako je to izgledalo
Danas vam donosimo priču o projektu, tada novog, evropskog uskotrupnog aviona poznatog kao model A320. On je ispunio sve gore navedene kriterijume i evropsku vazduhoplovnu industriju vinuo u nebesa.
Da bi se razumelo zbog čega je Airbus osmislio model A320, neophodno je vratiti se u prošlost, odnosno kasne 70-te i rane 80-te godine.
(Ne)konkurentnost evropske vazduhoplovne industrije
Nebom iznad Evrope dominirali su pre svega američki putnički avioni - Boeing 737 i McDonnell Douglas DC-9. Bilo je jasno da na tržištu postoji mesto za domaći, evropski uskotrupni avion koji bi stao na put ekspanziji Amerikanaca na Starom kontinentu.
Kompanije MBB, BAC, Saab i CASA su u tom periodu radile na zajedničkom projektu pod kodnim nazivom Europlane. Konceptom je bilo predviđeno da novi avion ima kapacitete za 180 do 200 putnika ali bi takva letelica ugrozila prodaju novog Airbus A310. Fokker, Dornier i Hawker-Siddeley takođe su osmislili koncept novog aviona kapaciteta do 150 sedišta ali je projekat napušten.
Vodeći evropski proizvođači aviona su krajem 1970-ih godina radili na JET (Joint European Transport) projektu - konceptu tri dvomotorna aviona različite veličine bazirana na istoj platformi. Odlučeno je da se dalji razvoj poveri konzorcijumu Airbus, a tri letelice dobijaju kodne oznake SA1, SA2 i SA3. Skraćenica SA označava Single-Aisle, odnosno uskotrupni avion sa jednim prolazom.
Upravo verzija SA2 postaće osnova za dalji razvoj projekta i biće preimenovana u A320. Avioni SA1 i SA3 postaće poznati široj javnosti kao A319 i A321.
Tehnologijom protiv Amerikanaca
Airbus je formalno počeo da radi na projektu novog aviona 1984. godine iako je razvoj buduće A320 porodice iniciran tokom već pomenute JET studije. Odlučeno je da će avion koristi CFM International CFM56 motore. Airbus je kasnije u ponudu uvrstio i IAE V2500-A1 agregate sa većim potiskom koji su garantovali bolje performanse.
Jedno od inovativnih rešenja koje je Airbus tada ponudio bio je fly-by-wire sistem. Nešto što je bilo dostupno samo u najmodernijim borbenim avionima poput F-16 sada je stiglo i u svet komercijalne avijacije.
Digitalni fly-by-wire zamenio je mehaničke kontrole kojima su se do tada pomerale upravljačke površine na avionu. Piloti tadašnjih putničkih komercijalnih aviona su menjali položaj kontrolnih površina, odnosno manevrisali avionom, fizičkim pomeranjem kontrola hidaruličnih sistema direktnom mehaničkom vezom.
Fly-by-wire podrazumeva da se pomeranje upravljačkih površina vrši uz pomoć električnog signala koji pilot ili auto-pilot šalje kroz kontrole u kokpitu. To znači da umesto gabaritnih hidrauličnih sistema i kablova postoje samo tanke žice koje prenose signal.
Ovo je redukovalo težinu aviona i pojednostavilo dizajn letelice. Fly-by-wire lako se replicira na druge avione zbog čega postoji velika sličnost između gotovo svih Airbus aviona.
Još jedna novina bio je i stakleni kokpit (eng. glass cockpit), odnosno prisustvo velikog broja ekrana u pilotskoj kabini koji su zamenili većinu analognih instrumenata. Karakteristična za to vreme bila je i sidestick palica u kokpitu preko koje su davane komande fly-by-wire sistemu.
Neslavan početak
Airbus je 14. februara 1987. godine organizovao svečanu ceremoniju u Tuluzu tokom koje je prikazao prvi proizvedeni A320. Ovom događaju prisustvovali su, između ostalih, tadašni francuski premijer Žak Širak kao i princeza Dajana. Uz šampanjac je proslavljen početak nove ere evropske vazduhoplovne industrije.
Prvi let A320 je obavljen je 22. februara iste godine. Avion registracije F-WWAI sa serijskim brojem MSN001 tog dana je po prvi put poleteo iz Tuluza, a za kontrolama A320 nalazila se iskusna posada. Nju su činiji glavni Airbusov opitni pilot Pjer Baud, viši potpredsednik za inženjering Bernard Zigler i direktor za testiranje i razvoj, Žerard Gjijo.
Let je trajao nešto manje od tri i po sata, a posada je nakon povratka u Tuluz podelila svoja iskustva sa A320. Od pilota su se mogle čuti reči hvale za upravljivost i stabilnost novog Airbus modela.
Tokom 1987. i 1988. godine usledila je serija testova za A320. U martu 1988. godine Airbus isporučuje prvi A320 za Air France koji ubrzo ulazi u komercijalni avio-saobraćaj. Neki od prvih korisnika A320 bili su Air France, Northwest Airlines, British Airways, Air Inter i Cyprus Airways. Naručilac A320 bio je i Pan Am ali avio-kompanija nikada nije preuzela ove avione.
Početak avio-operacija obeležila je i jedna tragedija.
Airbus A320 registracije F-GFKC, deveti po redu proizvedeni A320 koji je leteo za Air France, srušio se 26. juna 1988. godine tokom vazduhoplovnog sajma Habsheim. Posada je tog dana izvela prelet iznad aerodroma Muluz, na visni nižoj od dozvoljene. Avion je došao u kontakt sa drvećem i srušio se u obližnju šumu.
Tri osobe su izgubile živote dok je njih 133 uspelo da se spasi i izađe iz zapaljene letelice. F-GFKC bio je isporučen Air France 23. juna - tri dana pre katastrofe.
Jedna velika porodica
JET koncept, od kojeg je A320 nastao, od početka je podrazumevao razvoj manje i veće varijante aviona. Tadašnji SA1 i SA3 projekti razvijeni su o modele A319 i A321. Prvi let produžene varijante oznake A321 dogodio se 11. marta 1993. godine dok se manji A319 vinuo u nebo 25. avgusta 1995. godine.
Gami A320 pridružuje se i A318 - najmanji član ove evropske porodice. Ovaj avion, zamišljen kao konkurent regionalnim letelicama imao je svoj prvi let 2002. godine.
Za razliku od svoje veće braće, on nije ostvario komercijalni uspeh i njegova proizvodnja je zaustavljena 2013. godine nakon isporuke 80 primeraka.
Poređenja radi, Airbus je isporučio 1.486 A319ceo kao i 1.784 A321ceo. Bazna verzija aviona, originalni A320ceo, proizveden je u 4.752 primerka.
Pažljivi čitaoci primetiće da su modeli aviona dobili sufiks ceo. Ne radi se o grešci u pisanju već o nomenklaturi Airbusa koji je morao da kategoriše starije i novije varijante aviona. Originalni avioni sa CFM56 i V2500 motorima označavaju se sa sufiksom ceo koji je skraćenica za current engine option.
To je zbog toga što od 2016. godine Airbus isporučuje i A320neo avione, letelice sa potpuno novim pogonskim agregatima. Sufiks neo označava new engine option - nova opcija motora.
Pojavom efikasnijih motora CFM International LEAP i Pratt & Whitney GTF krajem 2000-ih i početkom 2010-ih godina, Airbus je odlučio da razvije novu verziju svog već uspešnog A320. Novi agregati obezbedili bi manju potrošnju goriva i redukciju buke i zagađenja. Airbus je verovao da bi avio-kompanije lako mogle da pređu sa A320ceo na A320neo i ostvare uštede u potrošnji goriva.
Procene su se pokazale kao tačne.
Evropski proizvođač je do danas prikupio hiljade porudžbina za avione iz A320neo porodice letelica. Pored samog A320neo, u ponudu je uvrstio A319neo kao i A321neo. Nova generacija aviona već se prodaje bolje od prethodne i Airbus je do avgusta ove godine prikupio porudžbine za 10.581 neo letelicu.
U prodaji trenutno prednjači A321neo sa 6.503 porudžbina dok se A319neo pokazao kao manje uspešan, prodavši se u 67 primeraka. Prema podacima iz avgusta, Airbus treba da isporuči još 7.063 aviona što znači da većina naručenih neo letelica još uvek nije stigla do svojih kupaca.
Nedavno je sertifikovan i A321XLR - specijalno modifikovana verzija A321neo sa dodatnim rezervoarom za gorivo namenjena obavljanju dugih letova, o kojoj je Aero.rs detaljnije pisao.
Airbus takođe isporučuje A320neo avione za potrebe privatnih letova u sklopu Airbus Corporate Jets divizije. Letelice ovog proizvođača nalaze se i u službi ratnih vazduhoplovstava širom sveta i služe mahom za prevoz državnih zvaničnika.
Kompanija Airbus navodi da je do danas isporučeno 11.618 aviona iz porodica A320ceo i A321neo. Na hiljade letelica treba da bude dostavljeno avio-kompanija, a trenutno se na nove A320neo čeka nekoliko godina. Lista naručilaca raste svakog meseca te nema sumnje da će ovaj tip aviona nastaviti da se proizvodi još dugi niz godina.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Najskuplji parking: Bivši Aeroflotov A320 napustio aerodrom Minhen nakon što je plaćeno 460.000 evra
Koje evropske avio-kompanije lete do najviše destinacija u SAD
Još nije završeno rastavljanje Airbusa Ural Airlinesa koji je prošle godine sleteo u njivu
Airbus kompanije Condor dobio novu šemu bojenja: Ceo avion u roze i beloj boji
Video: Otvaranje novog hagara Prince Aviation: Avio-glamur u novom "dvorcu Princa"
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
