Raketom na putnički avion: Tragične greške i hladnokrvna ubistva
Nedavna tragična nesreća aviona Embraer E190 kompanije Azerbaijan Airlines bilo je jasno da je uzrokovana dejstvom neke spoljne sile čim su se pojavili prvi snimci olupine aviona: Na zadnjem, relativno neoštećenom dela jasno su vidljive rupe karakteristične za šrapnele raketa za protivvazduhoplovno dejstvo.
Kako je prolazilo vreme, pristizale su dodatne potvrde: izjave preživelih putnika, snimci i fotografije iz same putničke kabine pre pada, spoznaja da je u vreme sletanja navodno bio u toku napad ukrajinskih dronova na Grozni - pa samim tim i odbrana od njega - i na kraju izvinjenje predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina azerbejdžanskom kolegi Ilhamu Alijevu gde je možda ne direktno ali veoma nedvosmisleno priznao da je avion pogođen od strane ruskih snaga za PVD.
Kako je i Aero.rs preneo, ruski predsednik izvinio se predsedniku Azerbejdžana zbog kako je definisao "tragičnog incidenta" koji se dogodio u ruskom vazdušnom prostoru i ukazano da je avion više puta pokušavao da sleti na aerodrom u Groznom dok su ruski sistemi protivvazdušne odbrane odbijali napade ukrajinskih dronova, prenela je agencija RIA Novosti.
Šta se tačno događalo, tog za 38 ljudi kobnog jutra, iznad Groznog i Kaspijskog mora, čini se da ima sasvim dovoljno materijalnih dokaza da bude utvrđeno. Na osnovu do sada objavljenih informacija, čini se da je kao i u većini nesreća došlo do vezanog sleda više različitih događaja koji su - uklopljeni u istom vremenu i prostoru - za ishod imali tragediju.
Vazdušni saobraćaj se dugo smatra jednim od najsigurnijih oblika transporta. Sa rigoroznim standardima bezbednosti, tehnološkim napretkom i obukom pilota, avionske nesreće su - statistički gledano, u odnosu na ukupan broj letova - izuzetno retke. Međutim, uprkos ovim merama predostrožnosti, civilni avioni i njihove posade i putnici su tokom istorije ne jednom bili tragične žrtve namernih ili slučajnih vojnih akcija. Ovi incidenti, iako sporadični, odneli su nemali broj ljudskih života i služe kao potresni podsetnici na složenu i često nestabilnu prirodu globalne geopolitike.
Pilot video putnički avion, ali ipak izvršio naređenje: Poginulo 269 ljudi
Jedan od najpoznatijih slučajeva obaranja civilnog aviona je tragična sudbina leta 007 južnokorejske avio-kompanije Korean Air Lines. Prvog septembra 1983. godine, Boeing 747 bio je na letu od Njujorka ka Seulu, sa zaustavljanjem u Enkoridžu, Aljaska.
Zbog greške u navigaciji, avion je zalutao u sovjetski vazdušni prostor iznad poluostrva Kamčatka, u vreme povećanih tenzija tokom Hladnog rata. Sovjetske vlasti, smatrajući da je avion špijunska letelica SAD, poslale su lovce i na kraju ga oborile u blizini ostrva Sahalin. Prvo presretanje nije uspelo, ali kada je ponovo ušao u sovjetski vazdušni prostor, oboren je raketom vazduh-vazduh K-8 iz lovačkog aviona Suhoj Su-15.
Major Genadij Josipovič, koji je oborio južnokorejski avion, u intervjuu za Izvestja osam godina kasnije izjavio je, suprotno od prvobitne zvanične verzije koja navodi da zbog noći nije bilo moguće izvršiti preciznu vizuelnu identifikaciju, da je on jasno video svetla aviona i dva reda prozora.
“Znao sam da je to Boeing. Jasno mi je bilo da je u pitanju civilni avion, ali mi to ništa nije značilo, lako je mogao da bude modifikovan za vojne potrebe”, smatra Josipovič. Poginulo je svih 269 putnika i članova posade. Ovaj incident izazvao je globalni šok i dodatno zaoštrio odnose između SAD-a i Sovjetskog Saveza.
Iran Air let 655: Mislili su da je F-14 Tomcat, poginulo 290 osoba
Avion Airbus A300 na letu 655 iranske kompanije Iran Air bio na redovnoj liniji između Bandara Abasa u Iranu i Dubaija u Ujedinjenim Arapskim Emiratima 3. Jula 1988 godine kada je oboren iznad Persijskog zaliva raketama ispaljenim sa američkog bojnog broda USS Vincennes. Od 290 putnika i članova posade, uključujući 66 dece, niko nije preživeo.
USS Vincennes, pod komandom kapetana Vilijema Rodžersa III, bio je na zadatku u Persijskom zalivu tokom povećanih napetosti između Irana i Iraka i u tom trenutku bio je jedno od tehnološki najsavremenijih plovila američke ratne mornarice. Tog dana, brod je učestvovao u sukobu sa iranskim čamcima, kasnije je navedeno da je to “povećalo nivo stresa i spremnosti posade na potencijalnu pretnju”.
U trenutku kada se Airbus A300 približavao, sistem broda identifikovao je letelicu kao mogući neprijateljski F-14 Tomcat, borbeni avion koji je SAD prodao Iranu tokom 1970-ih. Ovo pogrešno prepoznavanje bilo je posledica kombinacije tehničkih grešaka i ljudskog faktora, između ostalog da je poleteo sa kombinovanog civilno-vojnog aerodroma koji koristi i iransko ratno vazduhoplovstvo. Posada broda zaključila je da se avion kreće prema brodu i predstavlja pretnju.
Kapetan Rodžers je naredio lansiranje dve rakete površina-vazduh RIM-66, koje su pogodile avion u razmaku od nekoliko sekundi. Letelica se srušila u more, a svi putnici i članovi posade izgubili su živote. Kasniji podaci pokazali su da je avion leteo na jasno definisanoj komercijalnoj ruti, i emitovao standardi signal transpondera za civilne avione.
Incident je izazvao talas međunarodnih osuda. Iranska vlada optužila je SAD za namerno obaranje aviona, dok je Vašington tvrdio da je incident rezultat greške u identifikaciji i da nije bilo zle namere. Međunarodna organizacija za civilnu avijaciju (ICAO) sprovela je istragu i zaključila da je Iran Air 655 leteo u skladu sa svim propisima.
Sjedinjene Američke Države nisu formalno preuzele odgovornost, ali su 1996. godine postigle dogovor sa Iranom, isplativši 61,8 miliona dolara odštete porodicama žrtava. Kapetan Rodžers nikada nije optužen za svoje postupke, a incident je ostavio duboke rane u odnosima između dve zemlje.
Katastrofa iznad Ukrajine: Rat na zemlji, nebo otvoreno za civilne avione
Širokotrupni putnički avion Boeing 777-200ER Malaysia Airlinesa oboren je raketom sistema za PVD Kub dok je leteo iz Amsterdama ka Kuala Lumpuru na letu MH17 17. jula 2014. godine. Avion se srušio iznad istočne Ukrajine, oblasti zahvaćene sukobima između ukrajinskih snaga i proruskih pobunjenika. Poginulo je svih 298 putnika i članova posade, uključujući 80 dece. Ovaj incident ostaje jedan od najozbiljnijih u modernoj avijaciji i izazvao je globalne osude.
Let MH17 poleteo je sa aerodroma Shiphol (AMS) u Amsterdamu ujutro 17. jula. Ruta leta prolazila je preko istočne Ukrajine, koja je tada bila označena kao područje sukoba, ali su visine iznad 32.000 stopa (9750 m) smatrane bezbednim za civilne avione. Uprkos tome, napetosti u regionu bile su na vrhuncu zbog sukoba između proruskih separatista i ukrajinskih snaga.
Prema međunarodnim istragama, koje su se odvijale u veoma teškim uslovima i na de facto ratom zahvaćenom području, Boeing 777 je pogođen raketom samohodnog raketnog sistema 9M38 Buk, koji je projektovan za uništavanje ciljeva u vazdušnom prostoru na visinama do 25 kilometara. Ovaj sofisticirani sistem za PVD odbrane razvijen je u Sovjetskom Savezu. Raketa je eksplodirala blizu pilotske kabine aviona, sa leve strane, što je izazvalo rapidnu dekompresiju i raspad letelice u vazduhu. Ostaci aviona pali su na široko područje u regionu Donjecka.
Međunarodna istražna grupa (JIT) zaključila je da je raketa ispaljena sa ukrajinske teritorije pod kontrolom snaga tadašnje samoproklamovane Donjecke Narodne Republike i da je sistem Buk došao iz Rusije pre obaranja aviona. Moskva je negirala umešanost, tvrdeći da Ukrajina snosi odgovornost, ali forenzički dokazi, uključujući ostatke rakete i podatke iz komunikacije, povezali su sistem Buk sa ruskom vojskom.
Ruski putnički avion pogodili Ukrajinci: Raketa odabrala pogrešan cilj
Obaranje putničkog aviona Tupolev Tu-154 sa 78 putnika i članova posade iznad Crnog mora jedan je od najdrastičnijih primera kako sistemi protivvazdušne odbrane kada ne funkcionišu kako treba i u mirnodopsko vreme mogu dovesti do katastrofalnih posledica.
Na letu 1812 avio-kompanije Siberian Airlines (danas S7) iz Tel Aviva za Novosibirsk 4. oktobra 2001. godine, avion Tupojev Tu-154M pogođen je raketom zemlja-vazduh sistema S-200 tokom vojne vežbe ukrajinske vojske. Svih 78 putnika i članova posade izgubilo je živote.
Putnički avion je leteo na visini od približno 11.000 metara preko Crnog mora kada ga je raketa ispaljena sa ukrajinskog vojnog poligona u blizini Krima pogodila. U trenutku udara avion se nalazio oko 250 km udaljen od mesta lansiranja rakete, što potvrđuje na veliki domet i razornu moć sistema S-200.
Zavisno od varijante, najveći operativni domet S-200 je 300 km a može da gađa ciljeve na visinama do 40 km. Rakete 5V28 imaju ukupnu masu preko 7 tona, dugačke su više od 10 metara i opremljene su kombinovanom bojevom glavom sa fragmentacionim dejstvom. Navode se poluaktivno radarski.
U trenutku incidenta, ukrajinska vojska sprovodila je vojnu vežbu u kojoj su sistemima za PVD gađali mete-bespilotne letelice kao deo simuliranog scenarija odbrane. Prema kasnijim analizama, jedna od raketa je promašila predviđenu metu, preletela je zonu gađanja i nastavila putanju prema vazdušnom prostoru iznad Crnog mora koji nije bio zatvoren za civilni vazdušni saobraćaj.
Raketa je identifikovala putnički Tupolev Tu-154M kao sekundarni cilj zbog refleksije radarskog signala sa aviona. Ovo je bilo moguće jer S-200 rakete imaju autonomnu sposobnost praćenja cilja ukoliko se veza sa radarskim sistemom izgubi ili ako prvobitna meta nije pogodjena. Sistem je greškom identifikovao avion kao neprijateljski cilj, što je rezultiralo fatalnim ishodom.
Avion je pogođen fragmentacionom bojevom glavom, uz eksploziju i trenutnu dekompresiju kabine. Letelica se raspala u vazduhu, a ostaci su pali u Crno more, na dubini od oko 1.000 metara.
Pretraga olupine bila je izazovna zbog dubine mora, ali delovi aviona, uključujući crne kutije, kasnije su izvučeni i analizirani. Ova analiza potvrdila je da su oštećenja na avionu odgovarala eksploziji izazvanoj raketom sistema S-200.
Nakon incidenta, ukrajinske vlasti u početku su negirale odgovornost, ali su kasnije, pod pritiskom međunarodnih dokaza, priznale da je raketa ispaljena tokom vežbe bila odgovorna za obaranje aviona. Tadašnji predsednik Ukrajine, Leonid Kučma, izrazio je žaljenje zbog incidenta, a Ukrajina je pristala da isplati odštetu porodicama žrtava.
Fantomima na Boeing 727: Izraelski lovci oborili libijski putnički avion, Gadafi hteo da uđe u rat
Let Libyan Arab Airlines 114, koji je prevozio 113 putnika i članova posade, postao je deo jedne od najtragičnijih epizoda u avijaciji kada je oboren iznad Sinajske pustinje 21. februara 1973. godine. Avion tipa Boeing 727 poleteo je iz Tripolija sa planiranim zaustavljanjem u Bengaziju, pre nego što nastavi ka Kairu.
Nepovoljne vremenske prilike, uključujući gustu peščanu oluju, i tehnički problemi u navigaciji uzrokovali su da avion skrene sa kursa i nenamerno uđe u izraelski vazdušni prostor iznad Sinaja, regije pod izraelskom okupacijom nakon Šestodnevnog rata.
Izraelske odbrambene snage (IDF) poslale su dva lovca F-4 Phantom II kako bi presreli avion. Prema izraelskim tvrdnjama, posada aviona nije odgovarala na njihove signale i upozorenja. Po ovoj verziji, nakon neuspešnih pokušaja da ga usmere na sletanje, izraelski piloti otvorili su vatru iz topova kalibra 20 mm, što je rezultiralo teškim oštećenjem aviona koji je pokušao prinudno sletanje ali se tom prilikom srušio kada je zakačio vrh peščane dine. U nesreći je poginulo 108 osoba, dok je petoro preživelo, uprkos teškim povredama.
Izraelski general Hod kasnije je tvrdio da je kopilot, koji je preživeo nesreću, priznao kako je razumeo izraelske signale, ali je odlučio da pokuša da nastavi sa letom. Ova tvrdnja naišla je na skepticizam međunarodne zajednice, jer je bila u suprotnosti s transkriptima komunikacija, kao i izveštajima da je kopilot bio u kritičnom stanju i nesvestan u trenutku incidenta. Dodatne sumnje izazvale su i činjenice da je malo ko verovao da bi civilni avion sa 113 ljudi ignorisao naredbe da sleti dok je okružen lovcima, kao i niz neslaganja u ranijim izraelskim izveštajima.
Izraelske vlasti su incident pravdale tvrdnjom da je avion mogao predstavljati bezbednosnu pretnju, s obzirom na to da su strahovali da letelica može biti na špijunskoj misiji iznad baze u Bir Gifgafi ili čak na samoubilačkoj misiji usmerenoj na gradove ili istraživački centar u Negevu. Mnoge zemlje, uključujući Sovjetski Savez, oštro su osudile incident. Iako Ujedinjene nacije nisu preduzele akciju protiv Izraela, 30 članica Međunarodne organizacije za civilnu avijaciju (ICAO) glasalo je za osudu ovog napada. Sjedinjene Američke Države takođe su osudile incident, ne prihvatajući izraelsko obrazloženje. Ministar odbrane Izraela, Moše Dajan, opisao je obaranje kao "grešku u proceni", a Izrael je kasnije isplatio odštetu porodicama žrtava.
Ovaj incident doveo je i do političkih posledica na Bliskom istoku. Libijski lider Muamer Gadafi bio je besan i izjavio je egipatskom predsedniku Anvaru Sadatu da planira napad na Haifu. Sadat ga je odvratio, sugerišući da bi takav potez ugrozio pripreme za ono što će kasnije postati Jom Kipurski rat.
Međutim, Gadafi je i dalje tražio osvetu drugim putem. Mesec dana nakon incidenta, ponudio je organizaciji Crni septembar 10 miliona dolara za napad na avion El Al-a. Plan je osujećen kada su dvojica članova organizacije uhapšena u Rimu sa eksplozivom i oružjem namenjenim za napad.
Izraelska vlada je tri puta raspravljala o incidentu na tajnim sastancima, ispostaviće se kasnije. Zabeleške sa tih sastanaka, sa kojih je skinuta oznaka tajnosti 2023. godine, pokazuju da je odlučeno da se negira svaka odgovornost i da se odbije pokretanje zvanične istrage. Predlog za uspostavljanje trajna zabrana obaranja civilnih aviona je odbijen.
El Al 402: Greškom iz Jugoslavije zalutao u Bugarsku, oborili ga MiG-ovi
Let EL AL 402 bio je međunarodni let izraelske aviokompanije EL AL, koji je 27. jula 1955. godine poleteo iz Londona sa odredištem u Tel Aviv, preko Beča i Istanbula. Po planu leta, trebao je iz vazdušnog protora Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije da nastavi preko Grčke do Istanbula. Avion Lockheed L-049 Constellation, registracije 4X-AKC, skrenuo je u vazdušni prostor tadašnje komunističke Bugarske. Bugarska vojska podigla dva lovca MiG-15 iza baze Dobroslavci da ga presretnu.
Piloti MiG-ova navodno su pokušali su da upozore posadu aviona, prvo koristeći signalne metke, a zatim i ponovljenim upozorenjima. Avion je, međutim, promenio kurs ka Grčkoj, što je uzrokovalo da piloti MiG-ova da dobiju naređenje za obaranje aviona. Bugarski avioni su otvorili vatru iz svojih topova, a avion je pogođen i eksplodirao na visini od oko 2.000 stopa, pre nego što se srušio kod sela Petrič, nedaleko od tromeđe Bugarske, Grčke i SFRJ. U nesreći je poginulo svih 7 članova posade i 51 putnik.
Iako se Bugarska izvinila, vlada je odbila da dozvoli istražiteljima iz Izraela da učestvuju u zvaničnoj istrazi, što je izazvalo kritike i sa bugarske i sa izraelske strane. Istraga je kasnije pokazala da je avion verovatno skrenuo sa svoje rute zbog problema sa navigacijom i lošim vremenskim uslovima. Nakon toga, let je nastavio da preleće bugarsku teritoriju pre nego što je oboren. Incident je doveo do promene u bezbednosnim protokolima, sa preporukama da se postavi više radio farova na vazdušnom koridoru kojim je avion leteo.
Air Rhodesia: Za pola godine oborili dva putnička aviona
Tokom građanskog rata (bush war) u nekadašnjoj engleskoj koloniji Južnoj Rodeziji, današnji Zimbabve, afrički borci za slobodu, kako su sebe nazivali ZIRPA gerilci, oborili su ne jedan, nego dva putnička aviona nacionalne avio-kompanije Air Rhodesija.
Let Air Rhodesia 825 bio je planirani između Karibe i Solisberija (danas Harare) u Rodeziji. Na letu 3. septembra 1978. godine, avion Vickers Viscount je oboren od strane ZIPRA gerilaca, lakom prenosnom raketom sovjetske proizvodnje Strela 2. Avion je bio pogođen dok je leteo blizu granice sa Zambijom. Od 56 putnika i članova posade, 18 je preživelo pad, ali su deset preživelih ubili gerilci na mestu nesreće.
Samo nekoliko meseci kasnije, još jedan Viscount na letu Air Rhodesia 827 oboren je 12. februara 1979. godine, takođe Strela 2 raketom, na istoj liniji Kariba-Solisberi. Avion je bio Vickers Viscount, a na letu je bilo 59 putnika i članova posade. Kao i u prethodnom slučaju, avion je bio oboren dok je prelazio teritoriju pod kontrolom gerilaca. Svi putnici i posada su poginuli. Ova dva incidenta su postala simbol tragične strane sukoba u Rodeziji, gde su civilni letovi postali mete gerilskih napada.
Dva predsednika ubijena u jednom avionu: Atentat “Iglom”
Jedan od najbrutalnijih slučajeva obaranja putničkog aviona dogodio se 6. aprila 1994. godine, kada je avion predsednika Ruande, Žuvenala Habijarimane, oboren raketom zemlja-vazduh u blizini glavnog grada Kigalija. Poginuo je i predsednik Burundija koji se nalazio u avionu, Siprijen Ntarjamira, kao i još 13 osoba.
Ubistvo se dogodilo pred sam kraj krvavog građanskog rata u Ruandi koji je obeležio stravičan genocid nad manjinskim Tutsi stanovništvom.
Falcon 50 registracije 9XR-NN u službi Vlade Ruande poleteo je 6. aprila 1994. godine sa aerodroma Dar es Salam u Tanzaniji u Kigali. Kada se avion približio ruandskoj prestonici, sa zemlje su ispaljene lake prenosne protivvazduhoplovne rakete koje su oborile Falcon 50, svega nekoliko kilometara od aerodroma, pokazuju podaci Air Safety Network.
U većini izvora se kao tip rakete koji je upotrebljen navodi SAM-16, što je zapadna oznaka za poznati sovjetski sistem 9K38 Igla koji je zbog svojih malih gabarita veoma dostupan i na crnom tržitu naoružanja. Da ironija bude veća, avion se srušio na rezidenciju ruandskog predsednika koja se nalazila bila nedaleko od aerodroma.
Za obaranje aviona optuženi su Tutsi pobunjenici iz Patriotskog fronta Ruande predvođeni Polom Kagameom - sadašnjim predsednikom Ruande. Oni su navodno dovedeni u vezu sa ubistvom njihovog političkog protivnika Žuvenala Habijarimana koji je pripadao suprotstavljenoj strani i držao poziciju predsednika.
Vlada Ruande protivila se odlukama francuskog suda, navodeći da je istraga politički motivisana, kao i da Francuska nastavlja da podržava stranu koja je izvršila genocid. U 2006. godini izdate su poternice za ljude bliske Kagameu za koje se verovalo da su učestvovali u obaranju aviona, koje su 2018. godine ipak odbačene.
Obaranjima civilnih i putničkih aviona, bilo da su namerna ili slučajna, skoro po pravilu je zajednički faktor da se događaju u zonama sukoba ili političke napetosti. Skoro sve tragedije ove vrste dogodile su se u regionima pogođenim ratovima, gde se margine greške i nesporazuma menjaju iz minuta u minut.
Ovi i slični incidenti ukazuju na potrebu za boljim protokolima, jasnijom i tehničkom i humanom komunikacijom između vojnih i civilnih sistema, ali i strožije procene rizika obavljanja vazdušnog saobraćaja u zonama sukoba. Posle obaranja aviona na letu MH17, celokupni vazdušni prostor Ukrajine zatvoren je za civilni saobraćaj. U avijaciji gde su skoro sva pravila napisana krvlju, to pravilo koštalo je 298 nevinih života.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Boing povećao isporuke aviona u februaru: Erbas zaostaje
USDOT i FAA zvaničnici u poseti Boingovoj fabrici u Rentonu
Čekaju ukidanje sankcija? Ruski S7 obustavio projekat izgradnje fabrike za deficitarne delove Boinga i Erbasa
Pad isporuka Erbasa: 18% manje aviona u prva dva meseca ove godine!
Video: Najsavremeniji transporter za RViPVO: Airbus C295
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
