Kako je moguće da je najmanje 19 aviona nestalo u 21. veku?

Čak i u 21. veku, uprkos napretku tehnologije i sofisticiranim sistemima praćenja, nestanci aviona u civilnom i vojnom vazduhoplovstvu ostaju jedna od najvećih misterija moderne avijacije. Tokom proteklih decenija zabeleženi su brojni slučajevi u kojima su letelice jednostavno iščezle bez traga, ostavljajući istražitelje i porodice nestalih bez odgovora.

Nestali avioni širom sveta

Prema dostupnim podacima, najmanje 19 aviona nestalo je u ovom veku, kaže SimpleFlying, ne računajući najnoviji slučaj vezan za Bering Er (Bering Air) Cesnu 208 Karavan (Cessna 208 Caravan), koja je nestala 6. februara 2024. godine, o čijem nestanku je pisao i Aero. Tokom proteklih decenija, nestanci su uglavnom uključivali manje avione, ali je bilo i velikih putničkih letelica koje su jednostavno iščezle sa radara. Jedan od najpoznatijih slučajeva jeste nestanak Boinga 727 (Boeing 727) sa aerodroma u Angoli u maju 2003. godine. Prema izveštaju Smitsonijan magazina (Smithsonian Magazine), avion sa registarskom oznakom N844AA iznenada je krenuo ka pisti i poletao sa Međunarodnog aerodroma Kvatro de Fevejro u Luandi (Quatro de Fevereiro Luanda International Airport – LAD). Transponder letelice bio je isključen, a avion je nestao bez traga. Prethodno ga je koristila kompanija Amerikan Erlajns (American Airlines) između 1975. i 2001. godine, nakon čega je kratko bio u vlasništvu nigerijske aviokompanije IRS Erlajns (IRS Airlines), pre nego što je završio u Angoli.

Preporučujemo

Među ostalim slučajevima su:

• Antonov An-26, koji je nestao u Angoli 2000. godine,
• Cesna 208 Karavan (Cessna 208 Caravan) u Peruu 2010. godine (piloti su pušteni nakon otmice),
• Britiš Ejrospes 125 (British Aerospace 125), kojim je upravljao Senegal Er (Senegalair), a koji je nestao nakon mogućeg sudara u vazduhu 2015. godine.

Foto: Tabela sa nestalim avionima

Najpoznatiji slučaj u modernoj avijaciji ostaje nestanak Malejža Erlajnz (Malaysia Airlines) Boinga 777-200ER (Boeing 777-200ER) na letu MH370 iz Kuala Lumpura za Peking 8. marta 2014. godine. Zvaničan izveštaj Ministarstva saobraćaja Malezije (MOT) iz jula 2018. godine nije dao konačne odgovore o uzrocima nestanka, a olupina letelice nikada nije pronađena.

Foto: Shutterstock

Globalne mere za sprečavanje nestanaka

Nakon nestanka leta MH370, Međunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo (ICAO) organizovala je poseban sastanak na kojem je usvojen koncept Globalnog sistema za hitne situacije i bezbednost u vazduhoplovstvu (GADSS – Global Aeronautical Distress and Safety System). Cilj je bio poboljšanje praćenja letova i komunikacije između kontrola leta i aviona.

Jedan od najnovijih koraka u ovom pravcu jeste razvoj sistema Lokacija aviona u nevolji i potraga za ostacima (LADSR – Location of an Aircraft in Distress Recovery), koji omogućava avio-kompanijama da dele podatke o poziciji aviona u kriznim situacijama sa ekipama za potragu i spasavanje (SAR – Search and Rescue).

Najnoviji slučaj – nestanak aviona na Aljasci

Najnoviji je slučaj nestanka aviona kompanije Bering Er (Bering Air) Cesna 208 Karavan (Cessna 208 Caravan) sa registarskom oznakom N321BA koji je nestao 6. februara dok je obavljao let 8E445 između aerodroma Unalaklit (Unalakleet – UNK)i Nom (Nome – OME) na Aljasci. Letelica je nestala sa radara oko 40 minuta nakon poletanja, a u trenutku nestanka u avionu se nalazilo 10 putnika i članova posade.

Prema ICAO standardima, avion se zvanično smatra nestalim tek kada potraga bude obustavljena i olupina ne bude pronađena. Shodno tome, iako je ova Cesna trenutno nepronađena, još uvek se ne može smatrati zvanično „nestalim avionom“ u istom smislu kao prethodno navedeni slučajevi.

Nestanci aviona i dalje ostaju jedna od najvećih misterija u vazduhoplovstvu. Uprkos tehnološkom napretku, još uvek nije moguće sa sigurnošću sprečiti ovakve incidente. Svaki nestali avion nosi sa sobom priču prepunu neizvesnosti, koja ostavlja brojna pitanja bez odgovora – gde su nestali i šta se zaista dogodilo?

(Aero.rs)