Misterija koja traje deset godina: Brojne teorije bez odgovora o sudbini 239 osoba na letu MH 370

Deset godina je prošlo otkako je 8. marta 2014. avion Boeing 777-200 kompanije Malaysia Airlines na letu MH370 iz Kuala Lumpura (KUL) za Peking (PEK) - nestao. Do danas nije otkriven razlog nestanka ovog vazduhoplova, a porodice svih 227 putnika i 12 članova posade još uvek čekaju posmrtne ostatke svojih najdražih.

Kada je pre nekoliko dana prvi čovek vlade u Maleziji najavio da će se istraga o nestanku aviona na letu 370 ponovo otvoriti, o čemu je Aero.rs pisao, ponovo su se pojavila nebrojena pitanja koja su ostala bez odgovora.

Boeing 777 registarske oznake 9M-MRO serijskog broja 28420 koji se prvi put vinuo u vazduh u maju 2002. Imao je do trenutka nestanka ukupno 53.471 sati leta.

Laku noć, Malezija 370

Avion je sa piste 32R međunarodnog aerodroma Kuala Lumpur  poleteo u 00:41 po Malezijskom vremenu.

Minut kasnije odobreno mu je da penje na FL180 (18.000 stopa - 5.500 metara visine) i nastavi let ka tački IGARI (waypoint - određena geografska lokacija koja u navigaciji ili putanju leta aviona).

Posadi aviona potom je radarska kontrola leta u Kuala Lumpuru dala dozvolu da se letelica penje na FL250 (oko 7.600 metara) a potom, u 00:50 posadi se daje odobrenje za planiranu visinu krstarenja na FL350 (oko 10.600 metara visine).

Malezijski Boeing prijavio je u 01:07 da održava visinu na predviđenih 10.600 metara, a poslednja glasovna komunikacija bila je 12 minuta kasnije, kada je posadi rečeno da za dalji let kontaktira kontrolu leta u Ho Ši Minu, u Vijetnamu:

"Malezija 370 kontaktirajte Ho Ši Min 120 decimala 9, laku noć", poručeno je iz kontrole leta. Stigao je i odgovor:

"Laku noć, Malezija 370."

Dva minuta kansije, u 01:21 kontrola u Kuala Lumpuru registrovala je MH370 kako prelazi preko tačke IGARI. Devet sekundi kasnije, vazduhoplov nestaje sa ekrana radara. Transponder - uređaj koji sa aviona salje zemaljskim prijemnicima podatke o poziciji, visini i vrsti letilicie -  je isključen ili neoperativan.

Kontrola letenja u Ho Ši Minu poziva u 01:38 kontrolu u Kuala Lumpuru s pitanjem gde je MH370.  Malezijska kontrola pokušava da dobije odgovor na to pitanje od operativnog centra kompanije Malasya Airlines, potom od kontroli leta u Singapuru, Hong Kongu i Pnom Penu, kako bi otkrila sudbinu aviona sa 225 putnika i 12 članova posade. Niko nema odgovor.

Kasnijom analizom zapisa sa vojnih radara, ustanovljeno je da je avion odleteo preko Malezijskog poluostrva i potom skrenuo na severozapad, duž Malajkog moreuza, koji se prostire između Malezije i Sumatre. Poslednji put vojni radari registrovali su avion u 02:20, kada se nalazio na 370 kilometara severozapadno od ostrva Penang.

Dodatno je otkriveno da je britanski satelitski sistem Inmarsat sedam puta identifikovao SATCOM sistem Boeinga 777-200. Poslednja identifikacija je bila u 08:11 po Malezijskom vremenu.

Najskuplja potraga u istoriji civilnog vazduhoplovstva

Međunarodna potraga za avionom na letu MH370 počela je u Tajlandskom zalivu i Južnom kineskom moru, a potom je proširena na moreuz Malaja i Andamansko more (severoistočni deo Indijskog okeana). Australija je preuzela međunarodnu istragu 17. marta, kada je istraga fokusirana na južni deo Indijskog okeana.

Dan kasnije pokrenuta je potraga za ostacima aviona na osnovu kalkulacija izvedenih uz lokacije zabeležene Inmarsat sistemom.

Ovaj segment potrage u kojoj je učestvovala međunarodna flota brodova i vazduhoplova trajala je do 28. aprila 2014. Nažalost, nijedna krhotina nije pronađena. Mesec dana kasnije završena je i pretraga okeanskog dna.

Vlada Malezije je 24. marta izdala saopštenje da je poslednja lokacija koja je utvrđena na osnovu satelitskih podataka daleko od bilo koje piste. "Let MH370 završio je u južnom delu Indijskog okeana", zaključeno je u saopštenju što je razbesnelo rodbinu žrtava.

Australijski biro za bezbednost saobraćaja (Australian Transport Safety Bureau - ATSB), objavio je 26. juna 2014. da pokreće novu istragu na osnovu analize podataka zabeleženih satelitom. Fokus je bio na 60.000 kvadratnih klometara površine severoistočno od velikog podvodnog grebena u Indijskom okeanu.

Na obali francuskog ostrva Reunion u Indijskom okeanu 29. jula 2015. pronađeni su ostaci jednog zakrilca, za koje su istražni organi utvrdili da potiče sa Boeinga 777-200 Malasya Airlinesa nakon analize koja je završena 5. avgusta iste godine.

Tokom trogodišnje potrage u kojoj je iz vazduha, s mora i pod morem pretražena površina od 120.000 kvadratnih kilometara, pronađeno je tek tri fragmenta desnog krila za koja je ustanovljeno da pripadaju 9M-MRO. Osim ostatka pronađenog na Reunionu, jedna krhotina pronađena je na Mauricijusu u maju 2016, a druga na ostrvu Pemba u junu iste godine.

Prema izveštaju koji je u martu 2017. objavio CNN, vrlo je verovatno da nestalom avionu pripadaju i delovi koji su pronađeni u decembru 2015. na jednoj od plaža u Mozambiku (deo zakrilca), februaru 2016 na obali Mozambika (horizontalni stabilizator), martu i junu 2016 na Mauricijusu i Madagaskaru (delovi panela putničke kabine) i u Mosel Beju, Južna Afrika - u martu 2016 (oplata motora).

Međunarodna istraga obustavljena je u januaru 2017, nakon što je potrošeno gotovo 200 miliona dolara. Godinu dana kasnije privatna kompanija Ocean Infinity pokrenula je šestomesečnu (neuspešnu) potragu za ostacima aviona.

Šta se, zapravo, desilo?

Prema inicijalnoj analizi koju je objavio ATSB, do nesreće je došlo zbog hipksije (medicinski - smanjena količina kiseonika u organizmu), ali istražitelji nisu postigli konsenzus oko ove teorije. Razmatrana je i mogućnost otmice aviona, uključenost posade u ceo slučaj, postavljana su pitanja moguće eksplozije u kargo delu aviona.

Nažalost, samo nekoliko meseci kasnije, 17. jula 2014. avion iste kompanije, istog tipa, oboren raketom PVO sistema BUK je na letu MH17 iz Amsterdama (AMS) za Kuala Lumpur dok je bio nad istočnim delom Ukrajine.

U toj nesreći poginulo je 283 putnika i 15 članova posade. Tragedije letova MH370 i MH17 su dve najveće tragedije aviona Boeing 777 i najveće tragedije Malasya Airlinesa.

Upravo zbog činjenice da konačni uzrok nesreće na letu MH370 nije ustanovljen, u avio-industriji su sprovedene bezbednosne preporuke na osnovu ovog slučaja, kako bi se izbeglo ponavljanje otežavajućih okolnosti koje su pratile potragu za avionom na letu MH370.

Između ostalog, značajno je produžen životni vek, odnosno kapacitet. baterije koju koristi odašiljač lokacije (ELT - Emergency location Transmitter), produženo je vreme snimanja u tzv. crnim kutijama (FDR/CVR), koje beleže podatke s leta i komunikaciju posade sa kontrolom leta i između sebe, a primenjeni su i novi standardi za lociranje aviona tokom njihovog leta nad velikim vodenim površinama (okeanima i morima).

Nerazjašnjene okolnosti samo po sebi pokukve su mnogobrojne teorije nestaka MH370, od kojih moge potpadaju u domen teorija razvera: Neki su nagađali da je avion otela grupa terorista i prizemljila ga na neko zabačeno ostrvo, na jednu od 600 potencijalnih pista koje su locirali entuzijasti.

Ovoj teoriji nije odoleo ni Rupert Mardok, koji je izjavio da nestanak leta MH370 "potvrđuje da se džihadisti okreću da prave probleme Kini", a kasnije sugerisao da avion može biti sakriven u Pakistanu, kao što je to svojevremno bio slučaj s Bin Ladenom. 

Psiholozi nisu našli validne i dovoljno čvrste dokaze da je kapetan odlučio da izvrši samoubistvo tako što će srušiti avion i povesti sve putnike i članove posade sa sobom u smrt, što ne bi nalažolst bio jedini takav slučaj. Razmatrana je teorija i da je neko od drugih članova posade oteo avion, čak i da se "slepi putnik" ušunjao u avion n aerodromu - ni to ne bi bio prvi takav slučaj - i izvršio otmicu.

Sajber-napad, odnosno daljinsko preuzimanje kontrole nad avionom možda zvuči kao naučna fantastika, ali je utemeljeno više na nauci a manje na fantastici: Boeing je razvijao sistem po kome bi u slučaju otmice mogla da bude preuzeta kontrola nad putničkim avionom sa zemlje; ali je potvrdio da ga nikad nije implementirao u 777.

Poluprovodnici su takođe - po teoretičarima zavere - bili razlog zbog kog je avion nestao i o tome je (između ostalog) pisao i BBC. Naime u avionu su, navodno putovala četiri inženjera, uposlenika kompanije Freescale Semiconductor, koji su neposredno pre polaska na put patentirali izradu integralnih kola na poluprovodničkoj ploči. Prava koja su navodno donosila milijarde zarade za svakoga su bila podeljena na "ravne časti" između kompanije i četiri eksperta, a navodno je kompanija rešila da zadrži sve za sebe.

Najdalje je, ipak, otišao američki TV voditelj Don Lemon koji je u živom programu postavio pitanje da li je moguće da je avion progutala minijaturna crna rupa.

Da li su lični problemi povod? 

Ubrzo nakon nestanka leta 370, medijski izveštaji su otkrili da su se supruga kapetana Zaharija Ahmad Šaha koji je upravljao avionom, iselila iz njegove kuće sa svom decom dan pre nestanka.

Jedan od porodičnih prijatelja tvrdio je da se kapetan viđa sa drugom ženom, sa kojom se takođe svađao.  Šahova porodica je demantovala ove tvrdnje, iako je više kolega iz kompanije, pilota, potvrdilo da je "kapetan bio užasno uznemiren zato što mu se brak raspada".

Policija je ispitivala i navode da je Šah neposredno pre poletanja primio dvominutni poziv od nepoznate žene.

Praćen je svaki trag, uključujući i kapetanovu otvorenu podršku opozicionaru Anvaru Ibrahimu koji je dan ranije osuđen zbog sodomije na zatvor.

ATSB je potvrdio da je tokom istrage FBI utvrdio kako su na kućnom računaru kapetana Šaha pronašli tragove uvežbavanja sletanja aviona na kratku pistu, ali da to nikako nije dokaz o krivici nestalog pilota koji je u smrt sa sobom poveo još 238 osoba.

Koja god od svih ovih teorija bila najpribližnija istini, ono u čemu se većina eksperata slaže je da je kapetan - ili ko god upravljao avionom - "odlično znao šta radi" i da je "uspeo da nestane na način da ge skoro nemoguće naći" u čemu je očigledno uspeo.

Šta se tačno desilo sa MH370 izgleda da samo znaju oni koji tio nikad neće moći da posvedoče

(Aero.rs)