Nove Trampove carine dodatno pogoršavaju položaj Boinga: Kina sve dalje od 737 MAX-a

Američki proizvođač aviona Boing se ponovo našao u fokusu globalnih trgovinskih tenzija, koje sada prete da dovedu u pitanje jedan od ključnih elemenata njegovog oporavka – isporuke modela 737 MAX kineskim avio-kompanijama.

Nakon što je administracija sadašnjeg predsednika Donalda Trampa u aprilu uvela visoke carine od 34% na kinesku robu, kineske vlasti su ekspresno reagovale recipročnim merama – uvodeći carine istog iznosa na širok spektar američkih proizvoda, uključujući i putničke avione. Ovaj potez označava jasan zaokret u kineskoj politici: umesto ciljanja specifičnih sektora, Peking sada udara na čitave industrijske grane, uključujući i avio-industriju, u kojoj Boing ima najveću ulogu.

Preporučujemo

Foto: Tanjug/AP, Shutterstock

Kina – tržište od vitalnog značaja za Boing

Sa oko 40 unapred proizvedenih primeraka 737 MAX 8 koji su čekali isporuku kupcima u Kini, Boing se nadao da će kroz njih ne samo ubrzati redukciju postojećih zaliha već i konsolidovati svoju poziciju na jednom od najvećih avio-tržišta na svetu. U protekloj godini, Boing je uspeo da poveća broj operativnih 737 MAX aviona u Kini sa 95 na 158, čime je flota narasla za čak 67%. Međutim, nova ekonomska realnost dovodi ovu dinamiku u pitanje.

Uvođenje carina znači da će avion koji je do sada koštao oko 55 miliona dolara sada kineske kupce stajati gotovo 74 miliona. U situaciji kada su kineske avio-kompanije i dalje finansijski oslabljene posle pandemije, a domaći saobraćaj stagnira, ovakav skok cene lako može obeshrabriti nove isporuke.

Foto: Shurrerstock

Tržišna logika pod pritiskom politike

Vašington i Peking su se više puta našli u ekonomskim sporovima, ali dosad je vazduhoplovna industrija uglavnom bila pošteđena direktnih udara. To se sada menja. Boing je postao laka meta u kineskoj odmazdi – ne samo zbog visoke vrednosti proizvoda koje izvozi, već i zbog njegovog simboličnog značaja u američkoj industrijskoj i eksportnoj moći.

Iako još nema direktnih zabrana isporuka, kineske vlasti usporavaju proces prihvatanja novih aviona, prolongiraju sertifikacije i ne šalju jasne signale o budućim narudžbinama. To Boingu dodatno otežava planiranje proizvodnje i isporuka, naročito jer se kompanija već nosi sa sopstvenim izazovima u vezi sa kvalitetom i tempom isporuka.

Zalihe rastu, potražnja pada

Na kraju 2024. godine Boing je imao oko 210 aviona u zalihama, od čega je 125 pripadalo porodici 737 MAX. Od toga, 55 su bili modeli MAX 8 proizvedeni pre 2023. godine – koji su praktično spremni za isporuku. Čak 40 tih aviona bilo je namenjeno kineskom tržištu. Drugim rečima, više od 70% raspoloživih MAX 8 u zalihama ima sudbinu koja zavisi od političkih odnosa između SAD i Kine.

U prvim mesecima 2025. godine Boing je uspeo da isporuči dodatnih 10 aviona Kini, ali je tempo usporen u odnosu na prethodnu godinu. Iako se deo toga može objasniti sezonskim faktorima (kao što je pomeranje kineske Nove godine), očigledno je da trgovinske tenzije sve više utiču i na operativni aspekt poslovanja.

Foto: Shurrerstock

Krhki oporavak pod znakom pitanja

Boeing se već nekoliko godina pokušava oporaviti od duboke krize izazvane prizemljenjem modela 737 MAX, pandemijom COVID-19 i problemima u proizvodnom lancu. Smanjenje zaliha i nastavak isporuka Kini bili su ključni delovi tog oporavka – kako sa stanovišta gotovinskog toka, tako i u smislu povratka poverenja globalnih kupaca.

Sada, međutim, taj oporavak dolazi pod udar viših troškova, neizvesne potražnje i narušenih geopolitičkih odnosa. I dok kineska država verovatno neće u potpunosti zaustaviti uvoz američkih aviona, jasno je da koristi upravo ovu industriju kao sredstvo pritiska u trgovinskim pregovorima.

Šta dalje?

U trenutku kada se globalna vazduhoplovna industrija suočava sa izazovima u lancu snabdevanja, ograničenim proizvodnim kapacitetima i rastućim troškovima, dodatna trgovinska barijera mogla bi imati dugoročne posledice. Za Boing, Kina nije samo važno tržište – to je tržište koje može odlučiti tempo njegovog oporavka.

Kako se politički ton između Pekinga i Vašingtona zaoštrava, sve je manje prostora za poslovne kalkulacije nezavisne od spoljnopolitičkih odluka. A u tom kontekstu, svaki avion koji ostane na zemlji postaje simbol ne samo tržišnog rizika, već i strateškog neuspeha.

(Aero.rs)