Zašto neka sedišta u avionu nemaju prozor i zašto ih putnici ne vole

Mnogi putnici prilikom rezervacije leta spremni su da plate više za sedište pored prozora, želeći pogled na oblake, krila aviona ili gradove prilikom sletanja. Međutim, mnoge kompanije širom sveta prodaju ova sedišta bez prozora, iako su označena kao mesta pored prozora.

Ova mesta, iako označena kao sedišta „pored prozora“, često putnicima donesu neprijatno iznenađenje prilikom ulaska u avion.

Preporučujemo

Foto: Shutterstock

Zašto neka sedišta nemaju prozor?

Razlozi su isključivo tehnički. Na avionima poput Boinga 737 i Erbasa A320, deo prostora mora biti iskorišćen za prolazak instalacija, sistema klimatizacije ili strukturnih elemenata trupa. Na tim mestima nema prostora za prozor, pa iako red nosi oznaku „A“ ili „F“, putnik sedi pored oplate trupa bez prozora.

Najpoznatiji primer je Rajanerovo sedište 11A u Boeingu 737-800, koje je postalo internet fenomen. Tamo gde bi trebalo da bude prozor nalazi se samo panel kroz koji prolazi kanal za klimatizaciju. Zbog toga je 11A širom Evrope postalo sinonim za „najgore mesto u avionu“.

Zašto putnici ne vole ova mesta?

Sedišta bez prozora putnicima nude lošije iskustvo:

• nema pogleda kroz prozor,
• nema oslonca za glavu tokom spavanja,
• osećaj skučenosti i klaustrofobije je izraženiji,
• nema prirodnog svetla, što čini let dužim i neprijatnijim.

Poseban problem nastaje kada avio-kompanije dodatno naplaćuju izbor sedišta pored prozora. Doplate se kreću od 15 do preko 150 dolara na dugim letovima, pa se osećaj prevare pojačava kada prozor ne postoji.

Tužbe protiv Delte i Junajteda

U Sjedinjenim Državama, Delta erlajns i Junajted erlajns suočene su sa kolektivnim tužbama upravo zbog ovog problema. Putnici tvrde da kompanije prodaju mesta kao standardna mesta sa prozorom, iako se radi o pozicijama bez prozora, bez ikakvog upozorenja pri kupovini.

Za razliku od njih, druge američke kompanije, poput Aljaska erlajnsa i Amerikan erlajnsa, jasno označavaju sedišta bez prozora u svojim sistemima rezervacije. Sudski postupci u Njujorku i Kaliforniji mogli bi da nateraju i druge prevoznike da budu još transparentniji.

Primeri širom sveta

Fenomen „sedišta bez prozora“ prisutan je globalno:

• Rajaner – ozloglašeno sedište 11A u Boeingu 737-800.
• Britiš Ervejz i Lufthanza – neka sedišta u zadnjem delu A320 i A319 nemaju prozor, posebno sedište 25A kod A319, odmah pored toaleta.
• Aljaska erlajns – 737-700 (8A i 8F), 737-800 (10A), 737 MAX 9 (11A).
• azijski i bliskoistočni prevoznici – kod Singapur erlajnsa, Emirejtsa i Katar erlajnsa, određena sedišta u ekonomiji na širokotrupcima takođe nemaju prozor, ali su ona uglavnom jasno označena.

Osim potpuno „slepe“ pozicije, čest je i problem loše poravnatih prozora: putnici dobiju samo delimičan pogled jer je prozor pomeren prema redu ispred.

Kako putnici mogu da izbegnu problem?

Danas većina avio-kompanija u aplikacijama i na sajtovima nudi interaktivne planove kabina. Portali kao što su SeatGuru i aeroLOPA takođe pružaju detaljne mape sa označenim mestima koja nemaju prozor.

Rajaner je, posle godina kritika, uveo jasno upozorenje pri rezervaciji mesta 11A: putnici sada dobijaju obaveštenje da to sedište nema prozor. Slično upozorenje postoji i za druga problematična mesta u floti, poput 14A na Boeingu 737 MAX 8-200.

Sve veća pažnja javnosti

Sedišta bez prozora postala su simbol lošeg iskustva u avionu i tema brojnih rasprava na društvenim mrežama. Na internetu se šale na račun Rajanera i njegovog „najomraženijeg mesta u Evropi“, dok su u Americi putnici odlučili da problem prenesu i pred sud.

Koliko god odsustvo prozora bilo opravdano tehničkim razlozima, za putnike on predstavlja važan deo doživljaja leta.

Zato ova sedišta ostaju među najnepoželjnijima u avionu, a sada postaju i predmet pravnih sporova koji bi mogli promeniti praksu u celoj industriji.

(Aero.rs)