Vreme čitanja: oko 8 min.
Ovo su žene koje su napisale brojne stranice istorije vazduhoplovstva: Za neke ste sigurno već čuli
Vreme čitanja: oko 8 min.
Žene u vazduhoplovstvu - civilnom, vojnom, akrobatskom, sportskom - odavno su se izborile da slave praznik žena svaki put kada se vinu u vazduh
Svet vazduhoplovstva naizgled je muški svet, pun testosterona, izazova, hrabrosti, drskosti. Ali, to je tek prvi utisak. U ovom svetu žene imaju svoje mesto od samog početka razvoja vazduhoplovstva, dakle, čak i pre nego što su se Klara Cetkin i Roza Luksemburg sa svojim saborkinjama izborile za prava žena i za njihov praznik, 8. mart.
Preporučujemo
Prizori da se smrzneš: Aurora Borealis iznad Severnog mora snimljena sa britanskog nosača aviona
Pokazan CityAirbus NextGen: Električna letilica za po gradu imaće osam rotora i brzinu do 120 km/h
Ako pođemo od toga da istorija modernog vazduhoplovstva počinje prvim letom braće Rajt (17. decembra 1903.) onda moramo pomenuti i njihovu sestru - Katarinu Rajt.
"Ako svet ikada bude povezivao nas i avijaciju, onda će svet morati i da pamte našu sestru", rekao je Vilbur Rajt prisećajući se finansijske i moralne podrške koju je ona pružila.
Katarina je letela s njima na demonstracionim letovima u Francuskoj 1909 i verovatno je bila inspiracija za mnoge žene šriom sveta, uključujući i francusku baronesu Ramondu de Laroš, prvu ženu u svetu koja je dobila pilotsku dozvolu 1910.
Ko su još pionirke vazduhoplovstva
U ovu grupu svakako se mora uvrstiti Harijetu Kimbi - prvu ženu sa prostora SAD koja je dobila pilotsku dozvolu, ali nažalost, prvu ženu žrtvu avionskog udesa samo godinu dana kasnije.
Tu je i Tina Broadvik, prvu ženu na svetu koja je izvela skok padobranom iz aviona i prva osoba koja je 1915. predstavila padobranstvo američkoj vojsci.
Među pionirke vazduhoplovstva svakako se mora ubrojati i Ketrin Stinson, prva ženu koja je bila vlasnik letačke škole. Ujedno - ona je prva žena osnivač jedne avio-kompanije (Stison Aviation Company) za iznajmljivanje i prodaju aviona.
Ovaj spisak ne bi bio kompletan bez Rut Lou, prve žene koja je letela noću 1913. i koja je ostvarila veliki broj rekorda u brzinskom letenju.
Između dva svetska rata
Verovatno najznačajnije ime odmah posle Prvog svetskog rata je ime Besi Koleman - prve afro-amerikanke koja je 1921. dobila pilotsku dozvolu. Interesantno je da je za dozvolu morala da otputuje u Francusku, jer u SAD tada nije bilo škole letenja koja bi pristala da crnkinji odobri i sprovela obuku. U to vreme ona je bila jedini pripadnik crne rase u Sjedinjenim Državama sa letačkom dozvolom.
Lejdi Meri Bejli, pripadnica irskog plemićkog staleža, dobila je pilotsku dozvolu 1926. a za istoriju vazduhoplovstva važna je zato što je bila prva žena sa sertifikatom za instrumentalno letenje (letenje na "slepo"), dok je Fibi Omli ostala zapamćena kao prva žena sa dozvolom za transport avionom. Pomenimo i Elinor Smit koja je u 16. godini života dobila pilotsku dozvolu potpisanu od strane Orvila Rajta: zapamćena je po akrobatskom letu ispod mostova u Njujorku. Naravno, tu je i En Morou Lindberg, ženu Čarlsa Lindberga, prva žena pilot jedrilice.
Ipak svakako najpoznatije ime među ženama pilotima koje su zablistale između dva svetska rata je ime Amelije Erhart, koja je prvi put - istina kao putnik - preletela Atlantik 1928, da bi četiri godine kasnije postala prva žena koja ga je preletela kao pilot. Naravno, tu su i njeni drugi letački uspesi, ali i njen misteriozni i nikad rasvetljeni nestanak iznad Pacifika 1937. godine o čemu je pisao Aero.rs.
Žene piloti u ratovima
Još u Prvom svetskom ratu Helen Dutri iz Frnacuske i princeza Evgenija Šakovskaja iz Rusije letele su u izviđačkim misijama.
Međutim, prva žena koja je letela borbene misije bila je Turkinja Sabiha Gokčen, čije ime danas nosi aerodrom u Istanbulu, o kom je portal Aero.rs nedavno pisao zbog toga što će biti prvi evropski aerodrom s kog mogu istovremeno da polete tri aviona.
Kako bilo, Sabiha je prva žena pilot koja je 1937. obavila bombardovanje regije Dersim tokom pobune kurdskog Šejha Rize.
Na ovom snimku vidi se kako u društvu Kemala Ataturka i tadašnjeg predsednika Turske Čemala Bajara obilazi najveći kurdski grad Dijarbakir, kao jedina žena na snimku, pri tom u uniformi:
Tokom Drugog svetskog rata, Crvena armija je imala više heroina u vazduhoplovstvu: Lidija Litvjak, pripadnica 586. avijacijskog puka oborila je sama 12 nemačkih aviona, dok je u sadejstvu sa drugima oborila još dve letelice Luftvafea.
U ratu je uz devojčki nadimak Ljilja dobila još dva: istorija beleži da su je i "Beli ljiljan Staljingrada" i "Bela ruža Staljingrada". Poginula je sa 21 gdinom.
Tu je i Katja Budanova, koja je oborila više letelica nego Litvakova, ali tačan broj nije nikad utrvđen. Tri avijacijska puka su u Crvenoj armiji bila pretežno ženska: 588. puk (noćne bombarderske misije sa dvokricima Polikarpov Po-2) 587-mi bombarderski (sa avionima Petljakov Pe-2) i 586. lovački puk (sa avionima Jakovljev Jak-1).
U Britanskom kraljevskom ratnom vazduhoplovstvu (Royal Air Force - RAF) i vazduhoplovstvu američke vojske (United States Army Air Force - USAAF), ženama su poveravane uloge pilota transportnih aviona (Paulina Gouver, En Vud - Keli, Nensi Harnes Lov) ili navigatora (Rouz Klement, US NAVY).
USAAF je imao tri formacije sa ženama pilotima: Spajanjem Ženske pomoćne transportne eskradrile (Women's Auxiliary Ferrying Squadron - WAFS) i Ženskog detašmana za letačku obuku (Women's Flying Training Detachment - WFTD) stvorena je jedinica čiji je naziv u akronimu bio WASP (u prevodu sa engleskog - osa): Women Airforce Service Pilots - Žene piloti vazduhoplovnih snaga.
Više od 1.000 pilotkinja preletelo je sa 12.650 aviona više od 110 miliona kilometara. Jedinica je rasformirana 1944, a tek krajem sedamdesetih godina XX veka ženama koje su činile WASP bio je odobren status ratnog veterana.
Civilna i sportska avijacija
Prva žena koja je postala pilot na redovnoj liniji zvala se Helen Riči. Ona je 31. decembra 1934. nadmašila konkurenciju od osam muškaraca pilota i dobila posao u kompaniji Central Airlines, sa zaduženjem da prenosi poštu s kraja na kraj zemlje. Muškarci nisu hteli da je prime u Sindikat, a od poslodavca su tražili da joj zabrani letenje po nestabilnom vremenu. Slobodno se može reći da je Helen jedna od prvih žrtava mobinga u vazduhoplovstvu.
Emili Hauel postala je prva žena koja je upravljala putničkim avionom u jednoj američkoj kompaniji: Frontier Airlines je 1973. godine rešio da zaposli Emili, a godinu dana kasnije ona je postala član Asocijacije pilota avio prevoznika (Air Line Pilots Association - ALPA). Nju je "pretekla Fiorenca de Bernardi koja je dobila posao kao pilot šest godina pre nje u kommpaniji Aeralpi.
U istoriji avijacije svakako će se pamtiti ime Evelin Brajan Džonson: Bila je pilot od 1945 godine, da bi dve godine kasnije dobila sertifikat instruktora. Čitavih 45 godina obučavala je druge da upravljaju avionima. Prema zvaničnim podacima, imala je više od 9.000 učenika, a u svojoj letačkoj knjizi imala je upisanih više od 50.000 sati leta. Zbog svega što je uradila za vazduhoplovstvo, pilote i letenje, dobila je nadimak Mama Bird (mama ptica).
Džeraldina Mok, prva žena koja je obletela svet 1964. u čast lika i dela Amelije Erhart, u svom jednomotornom avionu Cessna 180 Duh Kolumba (Spirit of Columbus) ostaće zapisana kao žena koja je samostalno preletela Atlantski i Tihi okean u oba smera, dok će Marion Džejn i Pat Kifer (majka i kćerka) biti zapamćene po najdužem kontinuiranom letenju: 24 dana oko sveta.
Test piloti
En Baumgartner Karl bila je u sastavu WASP tokom Drugog svetskog rata, da bi posle angažmana u ovoj jedinici bila prekomandovana na vojni aerodrom Rajt fild u Dejtonu (kasnije baza Rajt Paterson), gde je postala prva i jedina žena probni pilot. U oktobru 1944 ona je postala prva žena koja je letela u vojnom mlaznom avionu Bell YP-59A.
Tokom Drugog svetskog rata Sesil Tedi Kenjon, Barbara Kibi Džejn i Elizabet Huker letele su kao test piloti za kompaniju Grumman Aircraft, koje su letele na mornaričkim avionima F6F Hellcat, koji su bili kičma letačkih operacija u ratu protiv Japana.
Ako niste znali - prva žena koja je predstavila helikopter javnosti - bila je Hana Reiš, pripadnica nemačkog ratnog vazduhoplovstva (Luftwaffe) tokom vladavine Adolfa Hitlera. Hana je uživala njegovu zaštitu, a letela je i na Messerschmittu 163.
Ovaj segment žena koje su zabeležene u istoriji vazduhoplovstva završićemo sa Martom Bon Mejer - prvom ženom koja je kao član posade letela u avionu Lockheed SR-71 Blackbird. Bila je poznata i kao vrsni akrobatski pilot - 1990. osvojila je titulu šampiona Kalifornije u toj vrsti letenja.
Žene u avio-kompanijama
Nije nikakvo iznenađenje da su žene na čelu mnogih velikih avio-kompanija: Džejn Hrdlička je na čelu Virgin Australia od novembra 2020, a Stefani Tuli na čelu kompanije Jetstar od novembra 2022. Vanesa Hadson nasledila je Alana Džojsa na čelu Quantasa u septembru 2023.
Spisak se tu ne završava: I druge avio-kompanije imaju žene za generalne direktore: Marien Rintel je na čelu holandskog KLM-a, An Rigal nadgleda čitav Air France, irsku avio-kompaniju Aer Lingus predvodi Lin Embelton, a vijetnamski avio-prevoznik Vietjet je mesto generalnog direktora ustupio Nuen Ti Fuan Dao.
U januaru ove godine, japanski nacionalni avio-prevoznik Japan Airlines odlučio je da upravljačku ulogu nad kompanijom poveri ženi: Micuko Totori će za nešto više od tri nedelje ući u svoj kabinet, o čemu je izveštavao Aero.rs.
Sigurni smo da se spisak ovde ne završava. Žene su prisutne i u mnogim drugim kompanijama, ali su i na čelu aerodroma, ima ih u letačkim školama, u raznim vazduhoplovstvima raznih zemalja (uključujući i našu), kontrolama leta...
Svima njima, baš kao i svim drugim pripadnicama lepšeg pola, redakcija portala Aero.rs čestita Međunarodni dan žena, 8. mart.
(Aero.rs)
Video: Posao na 11.000 metara: Kabinska posada Air Serbia na letu Beograd -Pariz
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
