Nekada ponos sovjetskog vazduhoplovstva: Supersonični Tu-144 na prolećnom kupanju u nemačkom muzeju

Foto: Wikimedia/Hugh Llewelyn

Tupolev Tu-144, na zapadu često nazivan i  sovjetski Konkord i Konkrdski, bio je prvi supersonični putnički avion na svetu, ali i prvi putnički avion koji je leteo brzinom većom od dva maha.

Preporučujemo

Jednako ispravno bilo bi napisati da je Konkord - zapravo - englesko-francuski Tupolev: Tupolev je svoj prvi let obavio 31. decembra 1968. sa piste aerodroma Žukovski smeštenog u istoimenom gradu na periferiji Moskve, dok je Konkord prvi put poleteo dva meseca kasnije.

Tu-144, delo konstruktorskog biroa Tupolev, predvođenog pionirom aeronautike Aleksejem Tupolevim preteklo je Konkord još u nekim poduhvatima: Četiri meseca pre zapadnog mlaznog putničkog aviona, Tupoljv je premašio brzinu zvuka 5. juna 1969.

Konkord je to uspeo tek u oktobru iste godine. Na kraju: Tu-144 je 26. maja 1970. postao prvi komercijalni avione koji je premašio brzinu od dva Maha.

Iz proizvodnih pogona u Voronježu izašlo je ukupno 16 aviona Tu-144, koji su obavili ukupno samo 102 komercijalna leta na prosečnoj visini od 16.000 metara, od toga - svega 55 sa putnicima.

Jedan od tih aviona koji su formalno prizemljeni tek 1999. nalazi se smešten u muzeju tehnike i vazduhoplovstva Špejer koji se nalazi nedaleko od nemačkog grada Hajdelberga u južnoj Nemačkoj.

Muzej je ovaj primerak nabavio od Rusije, nakon dugih pregovora, a dopremio ga je 2001. godine i prikazao posetiocima na dan kada je obeležavao dve decenije postojanja.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 A post shared by Technik Museum Sinsheim Speyer (@technikmuseen_sinsheimspeyer)

Ovaj muzej u svojoj postavi ima više od 70 vazduhoplova, a interesantno je da njegovu zbirku, osim Tupoleva Tu-144 krasi i jedan Konkord, ali i Boeing 747 Jumbo Jet.

Svake godine, Tupoljev (kao i drugi avioni u postavci na otvorenom) prolazi kroz poseban tretman čišćenja koji se vidi na snimku. Avion koji su pokretala četiri motora Kuznjecov NK-144, dug oko 65 metara i sa krilima površine oko 500 kvadratnih metara, mogao je ponesti 120 do 140 putnika. 

Čišćene se obavlja krajem zime i početkom proleća, posle perioda kada su eksponati naviše izloženi atmosferskim uticajima - smogu, magli kiši, snegu... Nekoliko dana pre supersoničnog Tupoleva, posle temeljenog čišćenja "progledao" je i Boeing 747, jedan od najvećih putnilkih aviona ikad napravljen, u bojama Lufthansa

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 A post shared by Technik Museum Sinsheim Speyer (@technikmuseen_sinsheimspeyer)

Imajući u vidu  niz konstruktorskih problema i zbog fatalnog udesa prototipa tokom aero-mitinga u Parizu 1973, avion je ušao u komercijalnu upotrebu tek 1975. godine.

Bio je zamišljen kao vazduhoplov koji će povezivati Moskvu sa Alma Atom i drugim sibirskim gradovima, da bi već tri godine kasnije (1978) bili obustavljeni letovi s putnicima.

Nažalost, avion je projektovan s brojnim nedostacima i bio je izuzetno nepouzdan: registrovano je čak 226 kvarova, od čega čak 80 tokom leta.

Od 226 kvarova - još 80 je bilo dovoljno ozbiljno da se let odloži ili otkaže. Tupoljev Tu-144 povučen je iz komercijalne upotrebe 1983. godine, a od planova za njegovu modernizaciju odustalo se 1999. kada je zvanično povučen.

(Aero.rs)