Kaan – Turski lovac pete generacije prelazi iz prototipa u realnost

Turska beleži značajan napredak u razvoju svog svog najambicioznijeg vojnog vazduhoplovnog projekta – borbenog aviona Kaan, projektovanog da ispuni domaće potrebe i potencijalno postane izvozni proizvod u osetljivoj i konkurentnoj kategoriji aviona pete generacije. Za razliku od mnogih drugih projekata koji ostaju na jednom prototipu, Kaan je već u fazi izrade više primeraka za letna i tehnička ispitivanja.

Preporučujemo

Proizvodni kapacitet i tehnička infrastruktura

Novi kompleks za finalnu montažu na kampusu Turkish Aerospace Industries (TAI) u Ankari projektovan je isključivo za potrebe ovog aviona. Pored proizvodne linije izgrađeni su i aerotunel, lakirnica za primenu niskouočljivih premaza, kao i poligon za testiranje radarskog preseka. Ova infrastruktura nije namenjena samo montaži aviona, već predstavlja deo šire strategije Turske za samostalan razvoj borbene avijacije.

Tehničke karakteristike:

• Dužina 20,3 m
• Raspon krila ~14 m (procena)
• Maks. poletna masa 34.000 kg
• Maksimalna brzina >1.8 Mach (očekivano)
• Operativni plafon Preko 16.000 m
• Domet bez dopunjavanja ~2.900 km (procena)
• Naoružanje 3 unutrašnja odeljka + rakete V-V i V-Z
• Radarski sistem AESA radar (Aselsan)
• Pogonska grupa (trenutna) 2× GE F110
• Pogonska grupa (planirana)
• Domaći mlazni motor (u razvoju)

Iako se za sada koristi američki motor F110, koji je već dokazano rešenje u F-16, planirana tranzicija ka domaćem motoru u razvoju jasno pokazuje da je cilj oslobađanje od regulatornih i političkih ograničenja koja dolaze uz zapadne komponente. Turska ne želi da Kaan bude avion sa etiketom “domaći”, a sa inostranim komponentama koje onemogućavaju fleksibilan izvoz ili modernizaciju.

Foto: TUR Defence Industries Presidenc / AFP / Profimedia

Strukturne karakteristike i unutrašnja arhitektura

Kaan se konstruktivno oslanja na koncept dvomotornog lovca sa većom unutrašnjom zapreminom, što omogućava veći borbeni radijus, duže patrolne misije i veći broj senzora i sistema. Planirano je da avion nosi naoružanje u tri unutrašnja odeljka, što ukazuje na ozbiljnu orijentaciju ka smanjenoj radarskoj uočljivosti, ali i na fokus ka superiornosti u vazdušnoj borbi pre nego na zadatke bliske vazdušne podrške.

Korpus letelice izrađen je pretežno od kompozitnih materijala, a spajanje delova se vrši putem laserski navođenog sistema poravnanja, što doprinosi konstrukcionoj preciznosti i optimizaciji mase. Ovo je značajan iskorak u odnosu na prethodna turska dostignuća u vojnoj avijaciji.

Foto: Wikimedia/Talhaaisk

Od demonstratora do letnog testiranja

Prototip P0, koji je leteo u februaru 2023. i maju 2024, izvorno nije bio namenjen za letna ispitivanja. Njegova adaptacija za probne letove urađena je radi validacije konstrukcionog koncepta i uvežbavanja procedura. Iako ima ograničenu letnu upotrebu, P0 ostaje dragocena platforma za zemaljska testiranja i uhodavanje montažnih procedura.

Trenutni razvojni fokus nalazi se na letelicama P1, P2 i P3, koje će prvi put nositi taktičke sisteme. Njihova testiranja imaće zadatak da validiraju i borbene funkcije – radar, elektro-optičke senzore, upravljanje vatrom i komunikacione module.

Poseban izazov biće ugradnja centralnih taktičkih računara i sistema za elektronsko ratovanje u zatvoreni sistem koji mora zadržati nisku uočljivost i biti otporan na ometanje i sajber napade.

Foto: Wikimedia/Dimir

Leteća laboratorija i paralelni razvoj sistema

Kao podršku razvoju, TAI koristi poslovni avion Bombardier Global 6000 koji funkcioniše kao Leteća laboratorija. U pitanju je platforma za ispitivanje radara i elektronskih sistema u realnim uslovima, pre nego što se oni integriraju u sam avion. Ova metoda omogućava bržu iteraciju u razvoju i detekciju sistemskih konflikata između pojedinačnih komponenti.

Paralelno se razvijaju i koncepti saradnje Kaana sa bespilotnim letelicama, uključujući Anku-3 i Kizilelmu. Ovi sistemi nisu zamišljeni kao dodatak, već kao sastavni deo operativne doktrine – Kaan neće uvek biti “u prvom talasu”, već će se koristiti selektivno, u koordinaciji sa autonomnim sistemima koji mogu preuzeti inicijalne rizike.

Foto: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Izvozni potencijal 

Iako formalna saradnja sa stranim partnerima još nije ozvaničena, Turska sistematski gradi interes kod pojedinih zemalja. Azerbejdžan se već javno interesovao za program i potpisao protokol o saradnji, ali ne treba isključiti ni države Bliskog istoka i Jugoistočne Azije koje žele alternativu zapadnim sistemima, bez geopolitičkih uslovljavanja.

Turska, uz ograničeni pristup F-35 programu i povremene tenzije sa SAD i EU, koristi Kaan kao instrument strateškog pozicioniranja – ne samo u tehničkom, već i u diplomatskom smislu. Zbog toga se u TAI-u sve više priča o mogućnosti da program Kaan preraste iz nacionalnog u međunarodni, sa partnerima koji će doprineti finansijski, ali i tehnološki.

U vremenu kada se većina domaćih avio-programa u svetu razvija godinama bez jasnog kraja, Kaan pokazuje konkretan napredak u definisanim vremenskim okvirima. Turska nije pokušala da napravi repliku F-35, već modularnu platformu sa potencijalom da se prilagođava, izvozi i razvija nezavisno. U tom smislu, Kaan ne pokazuje samo tehničke ambicije, već i promišljenu vojno-industrijsku strategiju.

(Aero.rs)