Ko sve ima borbene avione 5. generacije: U narednim godinama broj zemalja raste na 20
U ovom trenutku, dvanaest zemalja koristi neki od četiri aviona koji se mogu smatrati lovcima pete generacije: američki F-22 i F-35 koje proizvodi Lokid Martin, kineski Čengdu J-20 i ruski Suhoj Su-57. Očekuje se da se ovaj klub proširi na dvadeset zemalja do 2030. godine.
Ali ne raste samo broj korisnika ovih aviona — čak i klub proizvođača aviona pete generacije mogao bi dobiti dva nova člana do 2030-ih: Južnu Koreju i Tursku. Iako tradicionalno nisu vojne sile globalnog ranga, obe zemlje se sve više smatraju rastućim silama u globalnoj industriji odbrane i već više od decenije intenzivno rade na razvoju sopstvenih naprednih lovaca, piše Biznis Insajder.
Preporučujemo
Japan poziva Indiju da se pridruži projektu razvoja aviona šeste generacije GCAP
Rafali iz francuskih nuklearnih snaga nad Jadranom: Zajednička vežba sa Hrvatskim ratnim vazduhoplovstvom
Avion KF-21, koji je razvila kompanija Korean Aerospace Industries (KAI) i koji je zvanično predstavljen 9. aprila 2021. godine, prvi je borbeni avion domaće proizvodnje u Južnoj Koreji. Zvaničnici planiraju da ga dodatno unaprede u stelt (nevidljiv) avion. O razvoju ovog aviona više puta smo pisali na našem portalu.
Takođe poznat kao Boramae ili Borbeni soko na korejskom, KF-21 ima svoje korene još iz 2001. godine, kada je tadašnji predsednik Kim Dae-Jung najavio nameru da Južna Koreja zameni svoje zastarele F-4 Fantom bombardere i lake lovce F-5 avionom sopstvene proizvodnje.
Prvi prototip je predstavljen u sedištu KAI-ja 2021. godine. Dana 19. jula 2022. avion je obavio svoj prvi let, a 17. januara 2023. dostigao je prvi put nadzvučne brzine. Program KF-21 od tada je realizovao više od 1.000 letova sa šest prototipova, uključujući ispitivanja odvajanja naoružanja i vežbe dopune goriva u letu. Dva prototipa imaju konfiguraciju sa dva sedišta u tandemu.
Specifikacije KF-21 jednako su impresivne kao i brzina njegovog razvoja. Avion može da dostigne brzinu od 1,8 maha (oko 2.250 km/h), ima plafon leta od 15.000 metara i može da nosi do 7.700 kg naoružanja. Uprkos ovim mogućnostima, KF-21 se i dalje ne smatra avionom pete generacije jer ne poseduje punu stelt sposobnost kao američki, kineski i ruski konkurenti.
Iako ima uglasti dizajn koji smanjuje radarski odraz, nedostaju mu radar-apsorbujući materijali (RAM) preko celokupnog trupa, kao i unutrašnji prostori za naoružanje – umesto toga koristi deset spoljašnjih nosača. Ali to bi se moglo uskoro promeniti. KAI je najavio razvoj varijante KF-21EX, koja bi imala unutrašnje prostore za naoružanje, napredniji RAM premaz, radarske antene ugrađene u površinu trupa i potencijalno nisko uočljive izduvne mlaznice za smanjenje radarskog i infracrvenog potpisa.
Turski konkurent u klubu pete generacije je TAI TF Kaan, za koji se tvrdi da je potpuno stelt borbeni avion: i ovaj vazduhoplov je bio tema više tekstova na našem portalu. Turska je od 2010. planirala da zameni svoju flotu F-16 kombinacijom visokokvalitetnih i pristupačnijih stelt aviona. Plan je bio da Kaan čini jeftiniju komponentu, dok bi oko 100 F-35 aviona iz SAD činili elitni deo.
Međutim, izbacivanje Turske iz programa F-35 2019. godine - zbog kupovine ruskih sistema PVO - primoralo je Ankaru da u potpunosti razvije Kaan kao lovac pete generacije. U leto 2019. turska državna kompanija Turkish Aerospace Industries (TUSAS ili TAI) prikazala je maketu u prirodnoj veličini na aeromitingu u Parizu. Proizvodnja prvih komponenti završena je 2021, a 2023. godine avion je prvi put predstavljen javnosti i dobio ime Kaan, što na turskom znači vladar.
Samo godinu dana kasnije, Kaan je obavio svoj prvi let, a 2024. usledio je i drugi testni let. Sa rasponom krila od 13,4 metra i dužinom od 20 metara, Kaan je sličan F-22 po dimenzijama i izgledu. Zvaničnici TAI-ja navode da može da nosi do 9.000 kg naoružanja, mada se procenjuje da samo oko 450 kg može da se nosi unutar trupa – što je važno za stelt karakteristike. Opremljen je i AESA radarom.
Stealth sposobnosti Kaana, međutim, ostaju nepoznanica. Na primer, avion koristi dva F110-GE-129 motora (isti kao kod F-15 i F-16), koji nisu projektovani za stelt avione i nemaju izduvne sisteme ni mlaznice za smanjenje infracrvenog potpisa ili radarske refleksije.
Još važnije – nije poznato da li Turska poseduje RAM materijale za Kaan. Turski savet za nauku i tehnologiju tvrdi da razvija „višeslojni tanki RAM premaz“, a TAI i državni zvaničnici navode da Kaan koristi napredne tehnologije za smanjenje uočljivosti – ali nema zvaničnih podataka o kvalitetu ni fazi razvoja RAM materijala.
Avioni KF-21 i Kaan gotovo sigurno će leteti u službi zemalja koje do sada nisu imale stvarne šanse da nabave stelt borbene avione.
Kao partner u razvoju KF-21, Indonezija planira da nabavi 48 aviona ove (za sada 4.5-generacije), iako problemi sa finansiranjem i krađom podataka mogu to promeniti. Zainteresovane strane, prema izveštajima, uključuju Saudijsku Arabiju, Maleziju, Filipine, UAE, Poljsku i Peru – ali je verovatno da oni neće čekati na razvoj najnovijeg modela, već će se opredeliti za postojeću 4.5-generacijsku varijantu.
Kaan je privukao značajnu pažnju. Saveznik Turske, Azerbejdžan, pridružio se programu 2023. i verovatno će biti prvi strani korisnik. U januaru su se pojavile informacije da Turska i Pakistan možda osnivaju zajedničku fabriku za proizvodnju Kaana, a Saudijska Arabija je izrazila interesovanje za nabavku 100 primeraka. UAE su takođe pokazale interesovanje da se uključe u program.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Kaan – Turski lovac pete generacije prelazi iz prototipa u realnost
Sjedinjene Države razmišljaju o trajnom slanju aviona F-35 Lajtning u Južnu Koreju
Boing mami Indoneziju: Ako kupe F-15EX, čak 85% delova će biti domaćih ruku delo
Nemačka stavila veto na prodaju Tajfuna Turskoj zbog hapšenja Ekrema Imamoglua
Video: Obuka na helikopterima Mi-35 na vojnom aerodromu Morava u Lađevcima kod Kraljeva
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
