Dva helikoptera srušila se za četiri dana tokom gašenja požara: Pali Super Puma i Mi-17, četvoro poginulo

Dva helikoptera angažovana na gašenju šumskih požara srušila su se u Indoneziji u razmaku od samo četiri dana. Poslednja nesreća dogodila se u nedelju 8. novembra, kada se Eurocopter EC225LP Super Puma srušio u reku Barito na jugu ostrva Borneo. Jedan član posade je poginuo, dok su druga dvojica preživela.

Samo četiri dana ranije, 4. novembra, u susednoj provinciji Centralni Kalimantan srušio se vojni helikopter Mil Mi-17V-5 indonežanske kopnene vojske (TNI AD), koji je takođe učestvovao u gašenju šumskih požara metodom water bombinga. U toj nesreći poginula su tri od osam članova posade.

Super Puma pala u reku tokom uzimanja vode

Helikopter EC225 Super Puma, po novom označavanju Airbus H225, pripadao je privatnoj kompaniji ARC Aviation, a bila je angažovana po ugovoru sa indonežanskom Nacionalnom agencijom za upravljanje katastrofama (BNPB). Helikopter fabričkog serijskog broja (MSN) 2878 registrovan je u Australiji VH-HGM.

Nesreća se dogodila u nedelju 8. novembra u blizini sela Tabatan, u okrugu Barito Kuala, provincija Južni Kalimantan. Helikopter je obavljao zadatak uzimanja vode iz reke Barito radi gašenja požara.

Prema izveštajima lokalnih medija, uključujući portal BeritaSatu, helikopter je izgubio kontrolu tokom manevra nakon zahvatanja vode pomoću podvesnog vedra Bambi Bucket. Na amaterskim snimcima vidi se kako letelica spušta vedro niz sajlu, puni ga vodom, ali pri pokušaju da ga podigne gubi stabilnost i pada u reku, skoro vertikalno nosem na dole.

U helikopteru su se nalazila tri člana posade. Dvojica pilota su preživela, dok je treći član posade, indonežanski državljanin Yayan Supyansuri, koji je obavljao dužnost Helicopter Landing Officer (HLO), pronađen mrtav nakon potrage u reci.

Indonežanska agencija za upravljanje katastrofama BNPB potvrdila je da je helikopter bio angažovan na operacijama gašenja šumskih požara. Uzrok nesreće još nije utvrđen, a nadležne službe prikupljaju podatke o okolnostima pada.

Četiri dana ranije pao vojni Mi-17V5

U prvoj nesreći, koja se dogodila 4. novembra, srušio se Mi-17V5 vojne oznake HA-5235, koji je pripadao avijaciji indonežanske kopnene vojske.

Helikopter je poleteo sa aerodroma Kuala Pembuang u 9.55 časova po lokalnom vremenu, na zadatak gašenja šumskih požara u Nacionalnom parku Tanjung Puting, u provinciji Centralni Kalimantan.

Prema informacijama koje je objavila agencija ANTARA, letelica se srušila oko 11.18 časova, dok je uzimala vodu za gašenje požarišta u blizini sela Sungai Perlu, u okrugu Seruyan.

Predstavnik policije Centralnog Kalimantana Budi Rachmat izjavio je da je helikopter imao tehničkih problema tokom uzimanja vode. U njemu se nalazilo osam pripadnika indonežanske vojske.

U početnim izveštajima navodilo se da je jedan član posade poginuo, dok je za ostalima trajala potraga.  NA mreži X pojavila se informacija da je helikopter, usled smanjene vidljivosti zbog dima, navodno zakačio žice od dalekovoda i da je to mogući uzrok udesa

Naknadno je potvrđeno da su tri pripadnika vojske izgubila život, a preostalih pet je spaseno i prebačeno na medicinsko zbrinjavanje.

U potrazi za nestalim članovima posade učestvovale su različite jedinice indonežanske vojske i spasilačkih službi. Tokom operacije pronađeni su i izvučeni delovi olupine, a među njima i uređaj za snimanje podataka o letu (FDR), koji treba da pomogne u utvrđivanju okolnosti nesreće.

Zahtevni uslovi za helikopterske posade

Obe nesreće dogodile su se tokom gašenja šumskih požara na Borneu, u periodu pojačane suše i visokih temperatura.

Indonezijska meteorološka služba BMKG upozorila je na veoma snažan fenomen El Ninjo tokom 2026. godine, koji je doveo do smanjenja padavina i odlaganja početka kišne sezone u velikom delu zemlje.

Visoke temperature predstavljaju dodatno opterećenje za helikoptere. Sa porastom temperature smanjuje se gustina vazduha, što utiče na performanse rotora i raspoloživu snagu pogonske grupe. Koliko će to ograničiti mogućnosti letelice zavisi i od njene ukupne mase (gorivo, posada, oprema...), nadmorske visine, konfiguracije i konkretnih meteoroloških uslova.

Posebno zahtevan deo operacije je uzimanje vode pomoću podvesnog vedra Bambi Bucket. Helikopter mora da održava stabilan položaj na maloj visini, često u lebdenju, dok se opterećenje povećava punjenjem vedra.

U zavisnosti od temperature, gustine vazduha, ukupne mase i raspoložive snage, ovakav manevar može značajno da smanji rezervu performansi potrebnu za nastavak leta i penjanje.

Dodatne poteškoće predstavljaju dim, smanjena vidljivost, turbulencija i promenljivi uslovi iznad požarišta. Zbog toga posada mora istovremeno da prati položaj helikoptera, opterećenje i okolinu, uz veoma ograničen prostor za korekciju manevra.

O specifičnostima letenja tokom gašenja požara, kao i izazovima zahvatanja vode i rada sa podvesnim vedrom, za Aero.rs govorio je Zoran Dujin, letač-mehaničar Helikopterske jedinice MUP-a Srbije.

Ovi uslovi predstavljaju deo operativnih izazova helikopterskog gašenja požara, ali za sada nema potvrde da li su neki od njih neposredno doprineli bilo kojoj od dve nesreće.

(Aero.rs)