Rusija se povlači iz međunarodne istrage o obaranju malezijskog aviona: Tvrde da je sve farsa

Rusija ne priznaje autoritet Saveta ICAO da razmatra australijske i holandske optužbe i bilo koje odluke koje će Savet doneti, navodi rusko ministarstvo spoljnih poslova

Ruska Federacija prekida svoje učešće u pravnom sporu sa Australijom i Holandijom u vezi sa slučajem pada 17. jula 2014. aviona Malaysia Airlines B777 leta MH17 na ruti Amsterdam – Kuala Lumpur, navedeno je u izveštaju ruskog Ministarstva spoljnih poslova, prenosi ruski specijalizovani vazduhoplovni portal Aвиация России (Avijacije Rusije)

U martu 2022, Australija i Kraljevina Holandija podnele su tužbu Savetu Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO) protiv Rusije zbog pada malezijskog aviona.

Rusija je optužena za kršenje člana 3 bis Čikaške konvencije, koji zabranjuje upotrebu oružja protiv civilnih aviona. U martu 2023, Savet ICAO-a je priznao svoju nadležnost da razmatra spor, uprkos prigovorima Rusije. Rusija nije prihvatila nadležnost Saveta u ovom slučaju, ali je nastavila da učestvuje, očekujući profesionalni dijalog o padu aviona, navodi ovaj izvor pozivajući se na ministarstvo spoljnih poslova RF.

Rusija je tražila od saveta ICAO  da sprovede ono što su definisali kao nezavisnu međunarodnu istragu pada, pozivajući se na Rezoluciju 2166 (2014) Saveta bezbednosti UN i Pravilima ICAO-a za rešavanje sporova, ali je Savet ICAO to odbio.

Prema ruskom viđenju, "ranija tehnička istraga Holandskog odbora za bezbednost (NSC) i krivična istraga Zajedničkog istražnog tima (JIT) ne ispunjavaju takve kriterijume" saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova i tvrdi kako "ruski istražitelji nisu bili potpuno uključeni u istragu, a njeni konačni zaključci sadrže značajan broj netačnosti i nedoslednosti"

Rusija tvrdi da "mehanizam za rešavanje nesuglasica u ICAO-u ne garantuje nepristrasnost, jer Savet čine predstavnici država članica koji donose odluke prema uputstvima svojih vlada".

Rusija je predložila da se 12 država članica koje su inicijalno smatrale Rusiju odgovornom za katastrofu uklone iz glasanja o slučaju, ali je ovaj predlog odbijen. "Odbijanje Saveta da sprovede nezavisnu istragu i ignorisanje presude ICJ-a su ozbiljne prepreke za objektivno ispitivanje slučaja" smatraju u Kremlju.

„U takvim okolnostima, nemoguće je govoriti o nepristrasnom utvrđivanju činjenica i još manje o pravičnoj odluci. Savet ICAO-a nije pravo mesto za traženje istine. Nama nema smisla da budemo deo 'spektakla' koji je započet u njemu,” saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

Ministarstvo je dodalo da, za razliku od pristrasne većine u Savetu, Rusija ostaje posvećena Rezoluciji 2166 (2014) Saveta bezbednosti UN.

"U Savetu ICAO-a, Zapadnjaci i njihovi sateliti neka se sada bave međusobno. Mi prekidamo naše učešće u ovoj farsi. Rusija ne priznaje autoritet Saveta da razmatra australijske i holandske insinuacije i bilo koje odluke koje će doneti.” navedeno je iz ruskog ministarstva spoljnih poslova.

Obaranje putničkog aviona Airbus A330 aviona na liniji MH17 dogodilo se 17. jula 2014. godine iznad istočne Ukrajine dok je leteo iz Amsterdama za Kuala Lumpur. Poginulo je svih 298 putnika i članova posade. Incident je izazvao međunarodnu osudu i doveo do kompleksnih političkih i pravnih posledica.

Međunarodna istražna grupa (Joint Investigation Team - JIT) optužila je četiri osobe za učešće u obaranju aviona: Igor Girkin, Sergej Dubinski, Oleg Pulatov i Leonid Harčenko. Girkin, Dubinski i Pulatov su ruski državljani, dok je Harčenko državljanin Ukrajine. S druge strane, Rusija negira bilo kakvu umešanost i tvrdi da su ukrajinske snage odgovorne za obaranje aviona. Ruski zvaničnici su izneli različite teorije, uključujući i tvrdnju da je MH17 oboren ukrajinskim borbenim avionom ili raketom ispaljenom sa teritorije pod kontrolom ukrajinskih snaga.

Holandski odbor za bezbednost (Dutch Safety Board - DSB) je 2015. godine zaključio da je avion oboren projektilom tipa BUK zemlja-vazduh, lansiranim sa teritorije pod kontrolom proruskih separatista u istočnoj Ukrajini. Dalja kriminalna istraga JIT-a iz 2016. godine utvrdila je da je BUK raketni sistem korišćen za obaranje aviona bio dopremljen iz Rusije i da je nakon incidenta vraćen nazad u Rusiju. Ova istraga je rezultirala optužnicama protiv pomenutih pojedinaca.

(Aero.rs)