Šta sve piloti mogu da unesu u kokpit a šta im je strogo zabranjeno

Kada se ukrcavamo u avion, prilikom prolaska pored pilotske kabine, često uhvatimo pogledom ozbiljna lica pilota kako pažljivo proveravaju instrumente, razmenjuju kratke rečenice i pripremaju se za let. Retko se tada zapitamo šta sve ti ljudi sa sobom nose kada dolaze na posao, a upravo u tim sitnim detaljima krije se zanimljiva, gotovo nevidljiva ljudska strana jednog od najdisciplinovanijih poziva na svetu.

Preporučujemo

Šta je u pilotskoj torbi?

Za razliku od putnika, piloti dolaze sa svojom torbom koja, osim standardnih tehničkih stvari, često sadrži i lične predmete koji im znače. U toj torbi može se naći tablet ili laptop koji koriste za pregled elektronskih karata, priručnika i operativnih informacija. Mnogi danas koriste aplikacije koje zamenjuju nekada debele, papirne priručnike, ali ne odriču se svi baš lako štampanih verzija. Ima nešto u papiru što još uvek uliva sigurnost.

Tu su često i kafa iz omiljenog kafića, flašica vode ili sendvič spremljen kod kuće. Neki piloti nose i knjigu ili magazin, posebno na dužim letovima, kada imaju deo vremena za odmor. Jedan kapetan iz Francuske poznat je po tome što uvek ima istu knjigu sa sobom, iako ju je pročitao već deset puta — kaže da mu daje osećaj kontinuiteta gde god da leti.

Sitnice sa značenjem

Ali ono što najviše oslikava ljudsku stranu ovog poziva jesu male amajlije, fotografije porodice i neobični predmeti koji imaju lični značaj. Iako se kokpit doživljava kao prostor čiste racionalnosti, gde sve funkcioniše prema proceduri i preciznosti, i tu se može pronaći trag sujeverja ili jednostavno – potrebe za malom emotivnom sigurnošću. Mnogi piloti nose svoje amajlije – predmete koje smatraju srećnim ili simboličnim. To može biti nešto sasvim jednostavno: ključ sa prvim logom avio-kompanije za koju su leteli, stari avionski bedž, kamenčić iz detinjstva, ili plišana igračka koju su dobili od deteta.

Navike koje putuju s njima

Neki ih nose godinama, menjajući kompanije i avione, ali amajlija ostaje uz njih kao stalni saputnik. Postoje priče o pilotima koji ne poleću bez svoje srećne olovke, dugmeta iz stare pilotske uniforme, pa čak i papirića s porukom koji im je neko davno napisao. Iako ti predmeti nemaju nikakav operativni značaj, oni često imaju svoju fiksnu poziciju u kabini — u džepu sedišta, na kontrolnoj tabli, između dva instrumenta — gotovo kao neprimetni član posade. Jedan poznati kapetan iz Španije imao je ritual da pre svakog poletanja dodirne mali privremak zakačen za rajsferšlus pilotske jakne. Drugi pilot iz Kanade nosi krpicu od plišane igračke koju mu je dete dalo „da se ne boji noću“. Naravno, ništa od toga ne ometa let ili komandne funkcije — ali je dokaz da su i ljudi koji upravljaju ogromnim mašinama ipak, u svojoj srži, obični ljudi sa malim slabostima koje ih čine velikima.

Granica između privatnog i profesionalnog

Naravno, postoje i jasne granice. U kabinu se ne sme unositi ništa što bi moglo da ugrozi bezbednost. Alkohol je potpuno zabranjen, čak i ako je konzumiran dan ranije — mnoge kompanije primenjuju pravilo „osmoročasovne apstinencije“, a neke čak idu i strože od toga. Oružje je takođe van svake priče, osim u izuzetnim slučajevima kada to nalažu nacionalni propisi, kao što je slučaj sa određenim letovima u SAD. Iako kokpit izgleda kao mali kancelarijski prostor, tu ne sme biti ničega što ometa pristup komandama ili ograničava kretanje u hitnim situacijama. Čak su i tehnički uređaji pod posebnom lupom — ukoliko nisu provereni i sertifikovani za upotrebu u vazduhoplovstvu, ne smeju biti uključeni tokom leta.

Male kabinske priče

Postoje i simpatične anegdote koje godinama kruže među avijatičarima. Jedan kapetan je pokušao da unese tortu u kokpit povodom rođendana kolege, ali je torta zbog sumnjive strukture zaustavljena na bezbednosnoj kontroli. Drugi pilot je zbog jakog parfema koji je poneo u torbi nehotice pokrenuo alarm za hemijska isparenja u simulatoru, što je izazvalo više smeha nego drame.

Ljudi koji lete

Na kraju dana, piloti su obučeni profesionalci sa ogromnom odgovornošću, ali nisu roboti. Oni vole da unesu trunku privatnog sveta u svoj radni prostor — diskretno, pažljivo i bez kompromisa kada je u pitanju bezbednost. A mi putnici? Možemo biti spokojni, jer znamo da iza zatvorenih vrata kokpita sede ljudi koji znaju svaki prekidač i proceduru — ali koji, baš kao i mi, ponekad ponesu flašu omiljenog soka, srećnu olovku ili plišanog saputnika iz detinjstva.

(Aero.rs)