Ovo je bio američki odgovor na Konkord i Tu-144: Boing 2707 - avion zbog kog je 60.000 ljudi ostalo bez posla

Ako ste mislili da je ideja o nadzvučnom putničkom avionu bio samo projekat Francuske i Velike Britanije s jedne strane, otelotvoren u Konkordu, ili Sovjetskog Saveza  s druge strane otelotvoren u Tupoljevu Tu-144 - o kojima je portal Aero.rs više puta pisao  (uključujući i uspešnu prvoaprilsku šalu ove godine), varate se. I Sjedinjene Američke Države su imale svoj koncept - koji na kraju - nije doživeo da se vine u nebo.

Nakon što je Konkord (Concorde) poleteo 1969. godine, Vašington je želeo da napravi svoju verziju nadzvučnog putničkog aviona: ne samo bržu, već i sa većim kapacitetom. Ideja je nastala kada su Sjedinjene Američke Države prepoznale potencijalni uspeh koji bi anglo-francuski avion mogao imati.

Preporučujemo

Ne želeći da prepuste primat u avio-industriji, organizovan je konkurs za dizajn novog američkog nadzvučnog putničkog aviona. U konkurenciju su ušli Lokid (Lockheed) i Boing (Boeing), a svoje verzije ponudili su još neki američki proizvođači. Na kraju je Boingova ideja pobedila i dobila ugovor.

Boeing je predložio model 2707. Bio je to revolucionarni avion koji je u početku imao promenljivu geometriju krila (tzv. „swing-wing“) koja bi se širila prilikom poletanja i sletanja, a uvlačila tokom nadzvučnog leta. Osim toga, predloženi model imao je mnogo više sedišta od svog potencijalnog rivala. Boeing 2707 je trebalo da ima četiri motora, maksimalnu brzinu od tri Maha i kapacitet do 300 putnika. Inače - ceo koncept je nekako bio "posvećen" broju koji je u sebi sadržao - trojku: 300 putnika, 300 fita dužine, 3 maha brzine.

Postojalo je još više razloga da Boeing pokuša da napravi svoj nadzvučni avion: Sovjetski Savez je već odgovorio na Konkord svojim nadzvučnim avionom Tupoljev Tu-144, koji je dobio nadimak Konkordski. Amerika nije želela da izgubi ni od anglo-francuskog ni od sovjetskog aviona.

Jedan impresivan deo Boeingovog programa bilo je to što su napravili maketu u prirodnoj veličini: To je potencijalnim putnicima i kupcima omogućilo da vide kako bi gotov proizvod mogao izgledati, piše portal SupercarBlondie. Takođe im je dalo uvid u to koliko bi kabina bila prostrana.

Prva maketa bila je napravljena od drveta i prikazivala je dizajn sa promenljivom geometrijom krila, što je tada izazivalo mnogo pažnje. Unutra je avion imao redove sa po tri sedišta, ukupno 277 mesta.

Boeing je razvio i sopstvenu verziju spuštajućeg nosa (poznatog sa Konkorda), pa je 2707 imao dvodelni „droop-snoot“. Zanimanje javnosti bilo je ogromno - Boing je nudio vođene ture kroz maketu u hangaru, a redovi su brzo postali veoma dugi.

Međutim, u pozadini, projekat je imao ozbiljne probleme. Prvo, složenost mehanizma za promenljiva krila i dodatna težina stvorili su brojne tehničke izazove.Na kraju se prešlo na konvencionalna delta-krila, slična onima na Concorde-u, i ta promena je prikazana kroz novu, aluminijumsku maketu u prirodnoj veličini.

Ali izbor oblika krila bio je najmanji od problema. Troškovi su počeli da izmiču kontroli - baš kao i kod Konkorda - a izazovi pravljenja putničkog aviona koji leti brzinom od tri Macha postajali su sve očigledniji.

Pored toga, pokazalo se da tržište nije bilo dovoljno zainteresovano za takav avion. Testovi iznad kopna pokazali su da javnost ne može i neće tolerisati redovne nadzvučne udare (sonične bumove), koji su izazivali pometnju. Zato su nadzvučni letovi iznad kopna zabranjeni, što je drastično smanjilo tržišni potencijal Boeingovog aviona. Takođe se smatralo da bi avion bio previše bučan pri poletanju i sletanju.

Prvobitno veliki broj narudžbina za Konkorda počeo je da opada, a sličnu sudbinu je doživeo i Boing 2707. Konkord je na kraju ušao u komercijalnu upotrebu sedam godina posle prvog leta - 1976. godine, sa samo dve kompanije - Er Frans i Britiš Ervejs. Boing 2707 nikada nije stigao ni blizu toga.

Godine 1971., Senat SAD je odbio da odobri dalja sredstva za projekat, a isto je učinila i Predstavnička kuća (Kongres). U tom trenutku, Boeing je imao 115 narudžbina od 25 avio-kompanija. Projekat je zvanično otkazan nekoliko meseci kasnije. Otkazivanje projekta dovelo je do otpuštanja do 60.000 radnika u Boingu, a 2707 je postao poznat kao "avion koji je skoro pojeo Sijetl" (u tom gradu je trebalo da se obavlja sklapanje ovog modela).

(Aero.rs)