Kako avio-kompanije planiraju nove linije: šta odlučuje gde će sledeći let poleteti?

Da li ste se ikada zapitali zašto su neke destinacije dostupne direktnim letom, a do drugih je neophodno presedanje? Ili kako avio-kompanije odlučuju koje će destinacije uvrstiti u svoju mrežu letova?

Pokretanje nove linije nije stvar slučajnosti niti brzih odluka – iza svakog leta stoji složen proces koji kombinuje analizu tržišta, logistiku, konkurenciju i detaljno planiranje.

Preporučujemo

U ovom tekstu objašnjavamo kako funkcioniše planiranje novih avio-linija – korak po korak – i zašto neke destinacije uspeju da privuku avio-kompanije, dok druge ostanu ne povezane direktnim avio-linijama sa većim čvorištima.

Sve počinje analizom potražnje

Prvi zadatak avio-kompanije jeste da proceni koliko ljudi zaista želi da leti između dva grada. Ne gledaju se samo direktni letovi, već i koliko putnika dnevno putuje s presedanjem, koliko traje putovanje, kolike su cene karata i da li postoje poslovni, turistički ili etnički razlozi za povezivanje.

U analizu ulaze i demografski podaci, sezonski trendovi, broj noćenja u hotelima i događaji koji privlače posetioce. Kompanije koriste napredne alate i baze podataka o rezervacijama, cenama karata i navikama putnika.

Prema podacima iz industrije, čak 30% novih linija bude ukinuto u prve dve godine jer ne ispuni očekivanu popunjenost ili prihode. Zbog toga je dobra procena potražnje ključ opstanka linije.

Transferni potencijal kao faktor uspeha

Za velike avio-kompanije koje posluju preko habova, važna stavka je mogućnost povezivanja putnika iz drugih gradova. Letovi se ne planiraju isključivo da bi povezali dve destinacije direktno, već se razmatra i koliko transfernih putnika može koristiti tu liniju kao vezu ka krajnjoj destinaciji.

Na primer, let između dva srednje velika grada može imati ograničenu lokalnu potražnju, ali ako je dobro povezan sa mrežom letova na velikom habu, može postati isplativ zahvaljujući putnicima iz drugih destinacija. Ovo je jedan od razloga zašto se pojedine linije planiraju isključivo da bi „hranile“ glavne čvorove kompanije.

Operativna izvodljivost i tehnički uslovi

Nakon procene potražnje, sledi pitanje – da li je liniju uopšte moguće izvoditi sa postojećim resursima? Proverava se dostupnost aviona i posada, slobodnih slotova na aerodromima, dužina pista, infrastruktura i meteorološki uslovi itd.

Za međunarodne linije, potrebna su i regulatorna odobrenja, kao i bilateralni sporazumi između država. Kod složenih ruta, samo pribavljanje dozvola može potrajati mesecima. Prosečno vreme od ideje do realizacije međunarodne linije iznosi između 9 i 18 meseci, u zavisnosti od složenosti rute i regulatornih procedura.

Izbor aviona i optimizacija kapaciteta

Izbor tipa aviona zavisi od dužine rute, očekivanog broja putnika i troškova operacije. Uskotrupni avioni poput Erbasa A320 ili Boinga 737 koriste se za kraće i srednje linije, dok se za interkontinentalne destinacije biraju širokotrupni modeli. poput A330, B777, A350, B787 i drugih.

Cilj je da se postigne što veća popunjenost kabine (LF, load faktor) uz optimalnu cenu karte. Prema IATA, da bi linija bila isplativa, potrebno je dostići najmanje 70% popunjenosti sedišta u proseku, uz cenu koja pokriva sve troškove i donosi profit.

Finansijska računica

Nijedna linija neće biti pokrenuta bez jasnog finansijskog plana. Kompanije analiziraju troškove goriva, aerodromskih taksi, plata posada, održavanja, kao i troškove marketinga i prodaje. Paralelno procenjuju prihode na osnovu očekivanog broja putnika i prosečne cene karte.

Ako se na ruti očekuje jaka konkurencija, kompanija mora da predvidi i moguće spuštanje cena, što dodatno komplikuje računicu. U nekim slučajevima, linije se pokreću i uz minimalnu početnu zaradu ako postoji potencijal rasta potražnje u narednim godinama.

Konkurencija i diferencijacija ponude

Ako linija već postoji, avio-kompanija mora jasno da definiše zbog čega bi putnici izabrali baš njih. Prednosti mogu biti niža cena, bolji termini, kraće vreme leta, udobniji avion ili bolja povezanost sa drugim destinacijama.

Bez jasne konkurentske prednosti, ulazak na rutu može brzo dovesti do gubitaka. Zato se u analizi konkurencije često simuliraju različiti scenariji kako bi se procenilo da li nova linija ima dugoročni potencijal.

Saradnja sa aerodromima i lokalnim vlastima

Aerodromi i turističke organizacije često nude podsticaje avio-kompanijama kako bi privukle nove letove – od oslobađanja od aerodromskih taksi u prvim mesecima do zajedničkih marketinških kampanja.

Za manje destinacije, ovakva partnerstva su često presudna. U suprotnom, linija može biti ukinuta čim prestane finansijska podrška, posebno ako se oslanja samo na sezonsku potražnju.

Sezonske linije i testiranje tržišta

Posle pandemije, mnoge avio-kompanije testiraju nova tržišta kroz sezonske linije, često u trajanju od samo tri-četiri meseca. Ako se pokažu uspešne, prelaze u redovan red letenja.

Pre pandemije, velike evropske avio-kompanije prosečno su uvodile oko 50 novih linija godišnje, ali su istovremeno ukidale i do 40 postojećih. Ta dinamika pokazuje koliko je planiranje mreže letova promenljivo i koliko odluke zavise od tržišnih uslova.

Let ne počinje na pisti, već za stolom planera

Planiranje nove avio-linije je proces koji traje mesecima, a ponekad i godinama, i zahteva usklađivanje analitičkih podataka, tehničkih mogućnosti i poslovne strategije. Putnici vide samo rezultat – novu destinaciju na sajtu avio-kompanije – ali iza toga stoje složene procene i pregovori.

Za putnike, nova linija znači više opcija i praktičnost. Za destinacije, to je šansa za razvoj turizma i privrede. Za avio-kompanije, to je investicija koja mora da donese rezultat, a svaka odluka pažljivo se meri pre nego što avion prvi put poleti na novoj ruti.

(Aero.rs)