Kada je JAT bio veći od Turkiš erlajnsa: Zlatno doba jugoslovenskog avioprevoznika

Danas je Turkiš erlajns (Turkish Airlines) globalni gigant, sa flotom od oko 400 aviona i mrežom od više od 350 destinacija u 130 zemalja. Njegov brend sinonim je za avio povezanost, ekspanziju i ambiciju Turske da postane svetsko čvorište avio-saobraćaja.

Ipak, samo nekoliko decenija ranije, odnos snaga bio je sasvim drugačiji: sredinom osamdesetih, JAT Jugoslovenski aerotransport bio je prepoznat kao moderna i međunarodno respektovana avio-kompanija — često rangirana rame uz rame sa tadašnjim evropskim velikanima poput KLM-a, Alitalije i SAS-a.

Preporučujemo

Zlatne godine jugoslovenskog avioprevoznika

Godina 1987. bila je jedna od najuspešnijih u istoriji JAT-a. Prema zvaničnim izveštajima, kompanija je te godine prevezla oko 4,5 miliona putnika, čime se svrstala među deset najvećih evropskih prevoznika.

Flota je brojala više od 30 aviona, među kojima su bili:

• Douglas DC-10-30 – okosnica dugolinijskih letova ka Severnoj Americi, Aziji i Australiji
• Boeing 727-200 – radni konj evropske mreže
• Douglas DC-9-30 – osnovni avion za regionalne linije
• Boeing 737-300, uveden 1985, kao simbol modernizacije flote
• ATR 42, uveden 1987, za domaće i kraće regionalne letove

JAT je povezivao oko 76 destinacija u 39 zemalja na pet kontinenata. Letelo se iz Beograda do Njujorka, Čikaga, Detroita, Toronta, Montreala, Singapura, Kuala Lumpura, Bankoka, Melburna, Sidneja i Pekinga. U to vreme, malo evropskih prevoznika izvan velikih zapadnih tržišta imalo je toliko široku interkontinentalnu mrežu.

Pored Beograda, Zagreb, Ljubljana, Split, Dubrovnik i Skoplje imali su značajne međunarodne veze pod JAT-ovom oznakom, što je jugoslovensku mrežu činilo izuzetno razvijenom i jedinstvenom u regionu.

Turkiš erlajns tek na početku uspona

U isto vreme, Turkiš erlajns je bio manja kompanija. Sredinom 1980-ih imao je oko 30 aviona, uglavnom tipova Boeing 727, Douglas DC-9, Fokker F28 i prvih Airbusa A310, uvedenih 1985. godine.

Prevozio je oko tri miliona putnika godišnje, a mreža je obuhvatala oko 50 destinacija, pretežno u Evropi, severnoj Africi i na Bliskom istoku. Tek 1987. otvorena je prva linija ka Sjedinjenim Državama – let Istanbul–Njujork preko Brisela – što je označilo početak turskog interkontinentalnog širenja.

Za razliku od JAT-a, koji je u to vreme već imao iskustvo u globalnim operacijama i značajno učešće u međunarodnim organizacijama poput IATA-e, Turkiš je tek gradio reputaciju pouzdane nacionalne kompanije.

Simbol otvorene i moderne Jugoslavije

JAT je u to vreme bio mnogo više od avio-kompanije — bio je simbol jugoslovenske otvorenosti prema svetu i ekonomske povezanosti sa Zapadom i Istokom.

Beograd je imao status važnog tranzitnog čvorišta, a letovi JAT-a ka Aziji i Australiji često su služili kao most između Evrope i destinacija na koje druge evropske kompanije nisu redovno letele.

JAT-ova baza za obuku u Vršcu, kao i sopstveni centar za održavanje u Beogradu, bili su priznati u međunarodnim okvirima, a kabinsko osoblje i piloti slovili su za jedne od najbolje obučenih u Evropi

Kroz reklame poput „Putujte s nama u svet“ i prepoznatljivi logo sa pticom u letu, JAT je negovao imidž moderne, pouzdane i kosmopolitske kompanije koja je predstavljala duh tadašnje Jugoslavije.

Promena epohe

Raspad Jugoslavije početkom devedesetih, sankcije i izolacija zemlje prekinuli su međunarodni rast JAT-a. Dok je beogradski aerodrom ostajao bez većine međunarodnih linija, Turkiš erlajns je iskoristio deceniju tranzicije za rast i modernizaciju.

Kompanija je izgradila snažan hub u Istanbulu, proširila flotu širokotrupnim avionima i postepeno postala najveći međunarodni prevoznik na svetu po broju zemalja koje povezuje.

Danas Turkiš ima oko 400 aktivnih aviona i godišnje preveze više od 85 miliona putnika, dok Air Serbia, naslednik JAT-a, ima oko 28 aviona i godišnje preveze 4,4 miliona putnika.

Nasleđe koje traje

Iako su se okolnosti promenile, JAT je ostavio dubok trag u istoriji evropskog vazduhoplovstva. Njegov značaj ne meri se samo brojkama, već i činjenicom da je iz zemlje koja nije pripadala ni NATO-u ni Varšavskom paktu izrasla avio-kompanija sa linijama do pet kontinenata.

U vreme kada mnoge države Istočne Evrope nisu imale direktne letove ni ka Londonu ni ka Njujorku, JAT je već povezivao Beograd sa Los Anđelesom, Sidnejom i Singapurom.

Godine 1987. JAT je imao više interkontinentalnih linija nego većina avio-kompanija Istočne Evrope zajedno. Na letovima ka Australiji, posade su se smenjivale u Singapuru, dok su putnici iz Beograda za Melburn mogli da polete samo jednim presedanjem — što je za tadašnje vreme bio podvig vredan pažnje.

(Aero.rs)