Koliko puta je moguće dočekati Novu godinu ako jurite vreme avionom?

Vatromet na nebu, poslednje odbrojavanje, zagrljaji i čaše u vazduhu. Negde u tom trenutku, dok sat otkucava ponoć, mali broj ljudi razmišlja o nečemu sasvim drugom: da li je moguće ponoviti isti taj trenutak još jednom, samo nekoliko sati kasnije, na drugom kraju sveta?

Ideja zvuči kao urbana legenda, ali nije. Zahvaljujući vremenskim zonama, rotaciji Zemlje i savremenom avio-prevozu, Nova godina zaista može da se dočeka više puta. Pitanje je samo koliko puta i gde je granica između teorije i stvarnosti.

Preporučujemo

Kako ponoć putuje oko planete

Planeta Zemlja okrene pun krug za 24 sata. To znači da se ponoć, posmatrano sa strane, pomera oko planete brzinom od 15 stepeni geografske dužine na sat. Na ekvatoru, to odgovara brzini od oko 1.670 kilometara na čas. Međutim, što se više ide ka polovima, taj broj opada.

Putnički mlazni avion u krstarenju leti brzinom od oko 850 do 930 kilometara na čas. To je sporije od „ponoći“ na ekvatoru, ali na višim geografskim širinama avion već može da joj parira. Upravo tu nastaje prostor za igru sa vremenom.

Prvi trik: let unazad kroz datum

Najpoznatiji i najjednostavniji način da se Nova godina dočeka dva puta jeste prelazak Međunarodne linije datuma u pravom smeru.

Zamislimo putnika koji Novu godinu dočekuje u istočnoj Aziji ili Okeaniji. Nekoliko sati kasnije, on ulazi u avion i leti ka Severnoj Americi. Tokom leta prelazi liniju datuma i, formalno gledano, vraća se u prethodni kalendarski dan. Kada sleti, još je 31. decembar i lokalno stanovništvo se tek sprema za ponoć.

Rezultat je jednostavan i potpuno legitiman: isti kalendarski doček, dva puta.

Ovo nije teorija. Takvi letovi postoje svake godine i koriste se i u praksi.

Može li više od dva puta?

Ovde stvari postaju zanimljivije. Da bi se Nova godina dočekala više od dva puta, putnik ne bi smeo samo da „preskoči datum“, već bi morao da stalno sustiže liniju ponoći dok se ona pomera ka zapadu. Drugim rečima, avion bi morao da leti gotovo istom ugaonom brzinom kao i rotacija Zemlje.

Na ekvatoru je to nemoguće. Avion je jednostavno prespor. Međutim, na geografskim širinama iznad približno 55 do 60 stepeni, brzina kretanja ponoći opada ispod brzine mlaznog aviona. Teorijski, u tim zonama avion može da „drži korak“ sa vremenom.

U idealnom svetu, bez aerodroma, ograničenja vazdušnog prostora, goriva i posada, moglo bi se zamisliti kretanje koje omogućava više uzastopnih ponoći. U stvarnom svetu avijacije, ta ideja brzo nailazi na prepreke.

Operativna realnost današnjeg vazdušnog saobraćaja

Čak i kada bi se zanemarile birokratske prepreke i formalnosti, vazdušni saobraćaj ima vrlo jasna i teško premostiva ograničenja. Aerodromi nisu raspoređeni duž jedinstvene linije na visokim geografskim širinama koja bi omogućila neprekidno „praćenje“ ponoći, dok redovni letovi ne prate zamišljeni pojas u kojem se Nova godina pomera ka zapadu.

Svako presedanje i vreme provedeno na zemlji prekidaju kontinuitet kretanja, a dodatno ograničenje predstavljaju i striktna pravila o radnom vremenu posada, koja ne ostavljaju prostor za beskonačno produžavanje leta.

Zbog toga se u praksi dolazi do prilično jasnog zaključka. Sa današnjim redovnim linijama i savremenim putničkim avionima, realan maksimum ostaje dva dočeka Nove godine. Sve preko toga zahtevalo bi privatnu avijaciju, izuzetno precizno planiranje i niz gotovo idealnih uslova koji izlaze iz okvira klasičnog komercijalnog letenja.

Gde prestaje trik, a počinje fizika

Važno je naglasiti jednu stvar: Nova godina se objektivno dešava samo jednom. Sve ostalo je ljudska interpretacija vremena.

Vremenske zone nisu prirodni fenomen, već dogovor. Međunarodna linija datuma nije zid u okeanu, već administrativna granica. Avion ne „putuje kroz vreme“, već kroz sisteme kojima mi merimo vreme.

I upravo u tome leži čar cele priče.

Zašto nas ova ideja i dalje fascinira

U svetu u kojem se meri svaka minuta kašnjenja, mogućnost da se isti trenutak proživi dva puta ima gotovo poetsku dimenziju. Avijacija, kao i mnogo puta do sada, omogućava nam da pomerimo granice onoga što doživljavamo kao realno.

Ne može se zauvek juriti ponoć. Ne može se pobediti rotacija planete. Ali može se, makar jednom, pogledati na sat, sleteti na drugi kontinent i shvatiti da je Nova godina još uvek ispred vas.

I to je, za savremeni vazdušni saobraćaj, sasvim dovoljan mali trijumf nad vremenom.

Dragi čitatelji portala Aero.rs, hvala vam puno za podršku koju nam dajete. Budite zdravi i veseli i u Novoj 2026. godini.

(Aero.rs)