Mršaviji putnici i lakši avioni: Da li se menja jedna od osnovnih računica u avijaciji

Avio-industrija decenijama funkcioniše po jednostavnom principu: svaki kilogram u avionu ima svoju cenu. Zbog toga se stalno traže uštede kroz lakša sedišta, tanja kabinska kolica, digitalizaciju pilotske dokumentacije i smanjenje mase svega što se nosi na letu. Međutim, po prvi put se otvara pitanje koje ne pogađa avion, već putnike. Ako prosečna telesna masa putnika počne da opada, to bi moglo da utiče na jednu od temeljnih računica u avijaciji.

Takva mogućnost više nije teorijska. Šira upotreba savremenih lekova za mršavljenje, naročito u SAD, već menja zdravstvenu sliku populacije. Ako se taj trend nastavi, avio-kompanije bi se mogle naći u situaciji koja je suprotna onoj iz prethodnih decenija, kada su regulatorni standardi stalno pomerani naviše zbog rasta gojaznosti.

Preporučujemo

Zašto je masa putnika presudna stavka

U svakodnevnim operacijama ne meri se telesna masa svakog putnika pojedinačno. Avio-kompanije koriste prosečne vrednosti koje uključuju putnika, ručni prtljag i lične stvari. Te brojke ulaze u proračune mase i balansa aviona, određivanje centra težišta, planiranje količine goriva i performansi pri poletanju.

Zbog rasta prosečne telesne mase stanovništva, ti standardi su godinama revidirani isključivo naviše. Poslednja korekcija sprovedena je pre nekoliko godina upravo iz tog razloga, što je za avio-kompanije značilo dodatne operativne troškove, ali i nužno prilagođavanje realnosti.

Novi trend koji industrija nije planirala

Lekovi iz grupe GLP-1 agonista, prvobitno namenjeni lečenju dijabetesa, danas se masovno koriste za kontrolu telesne mase. Kod velikog broja korisnika dolazi do smanjenja mase od 15 do 20 odsto tokom dužeg perioda. Posebno je važno to što se terapija sve više seli sa injekcija na oralne oblike, čime postaje dostupna znatno širem krugu ljudi.

U zemlji poput SAD, gde se stopa gojaznosti kod odraslih dugo kretala oko 40 odsto, čak i delimična primena ovakvih terapija može da dovede do merljivog pada prosečne telesne mase putnika. To je scenario koji avio-industrija do sada nije imala razlog da razmatra.

Koliko „jedan kilogram“ zaista znači

Na prvi pogled, razlika od jednog kilograma po putniku deluje zanemarljivo. Međutim, matematika u avijaciji brzo menja perspektivu. Na letu sa 180 putnika, jedan kilogram manje po osobi znači ukupno 180 kilograma manje mase po letu. Ako takav avion ima pet ili šest rotacija dnevno, a nalazi se u floti od stotinu aviona, godišnji efekat meri se hiljadama tona mase koja se više ne mora nositi u vazduh.

Upravo zato avio-kompanije decenijama ulažu napore da uklone i najmanje izvore nepotrebne mase. Postoje primeri gde je prelazak na lakši papir za inflajt magazin, uz uštedu od svega nekoliko desetina grama po putniku, doneo godišnju uštedu od oko 180.000 galona goriva (681.372 litra). Ako tako mali zahvati imaju merljiv finansijski efekat, jasno je koliki potencijal nosi promena prosečne telesne mase putnika.

Direktan uticaj na gorivo i troškove

Gorivo je jedan od najvećih pojedinačnih troškova avio-kompanija i često čini između četvrtine i trećine ukupnih operativnih rashoda. Četiri najveće američke avio-kompanije zajedno godišnje troše oko 40 milijardi dolara samo na gorivo. U tom kontekstu, i mala procentualna ušteda ima ogroman finansijski značaj.

Procene pokazuju da bi pad prosečne telesne mase putnika od oko 10 odsto mogao da smanji ukupnu masu aviona za približno 2 odsto. To bi se moglo pretvoriti u uštedu goriva od oko 1 do 1,5 odsto po letu. Na nivou velikih flota i cele godine, takve razlike se mere stotinama miliona dolara.

Da li bi se mogli menjati i regulatorni standardi

Regulatorna tela se u ovakvim pitanjima oslanjaju na dugoročne statističke podatke i menjaju pravila veoma oprezno. Ipak, važno je podsetiti da su prosečne mase putnika već menjane više puta u poslednjih nekoliko decenija, uvek kao odgovor na promene u strukturi populacije.

Ako se pokaže da pad prosečne telesne mase nije privremena pojava, već dugoročan trend, realno je očekivati da će se postojeće smernice ponovo preispitivati. Avio-kompanije već danas mogu da koriste sopstvene programe zasnovane na realnim podacima, kroz ankete i merenja na uzorku putnika, kako bi preciznije planirale opterećenje aviona.

Širi efekti koji prevazilaze potrošnju goriva

Manja ukupna masa aviona ne utiče samo na potrošnju goriva. Dugoročno, ona može da donese veću fleksibilnost u planiranju kargo kapaciteta, veći dolet na određenim linijama ili dodatne operativne rezerve na zahtevnim aerodromima i u lošim vremenskim uslovima. Istovremeno, niža potrošnja goriva znači i manje emisije, bez potrebe za promenama flote ili uvođenjem novih tehnologija.

Važno je, međutim, naglasiti da se ovde ne radi o univerzalnom i globalnom efektu. Upotreba lekova za mršavljenje trenutno je najrasprostranjenija u SAD, dok je u Evropi znatno ograničenija i skuplja. Zbog toga bi potencijalni pad prosečne mase putnika bio neujednačen po tržištima i regionima.

Industrija koja se stalno prilagođava

Avio-industrija je navikla na prilagođavanje spoljnim faktorima, od cena goriva i regulatornih zahteva, do promena u ponašanju putnika. Potencijalno smanjenje prosečne telesne mase putnika predstavlja neuobičajen, ali ne i nezamisliv scenario.

Ako se zdravstveni i farmaceutski trendovi nastave u sadašnjem pravcu, moguće je da će se po prvi put desiti da se jedna od osnovnih računica u avijaciji promeni u korist avio-kompanija, bez ikakvih tehničkih zahvata na samom avionu. U tom slučaju, lakši putnici mogli bi da postanu jedan od najtiših, ali i najefikasnijih saveznika u potrazi za nižim troškovima i većom efikasnošću letenja.

(Aero.rs)