Ryanair menja strategiju: Zašto evropske avio-kompanije sve ređe zaključuju ugovore za hedžing goriva?

Evropske avio-kompanije sve češće odlažu sklapanje novih ugovora za hedžing goriva, odnosno mehanizam kojim unapred obezbeđuju cenu avio-goriva kako bi se zaštitile od naglih promena na tržištu. Umesto toga, deo prevoznika sada bira da sačeka dalji razvoj situacije, procenjujući da bi cene mogle da padnu u narednim mesecima.

Preporučujemo

Takva odluka ima direktan finansijski značaj, jer gorivo učestvuje sa oko 25 do 35 odsto u ukupnim troškovima avio-kompanija. Upravo zbog toga, način na koji se upravlja nabavkom goriva često odlučuje o konačnom poslovnom rezultatu.

Hedžing je godinama bio osnovni alat za stabilizaciju troškova. Kompanije kroz terminske ugovore unapred „zaključavaju“ cenu goriva i time izbegavaju iznenadne skokove. Međutim, ta sigurnost ima i svoju cenu. Kada tržište krene naniže, oni koji su ranije ugovorili više cene ostaju u nepovoljnijem položaju u odnosu na konkurente koji kupuju gorivo po nižim, aktuelnim cenama.

Upravo na toj razlici sada se formira nova podela unutar industrije. Deo avio-kompanija odlučuje da odloži nove hedžing ugovore i preuzme veći kratkoročni rizik, računajući na potencijalnu uštedu.

Najdirektnije je takav pristup opisao izvršni direktor Rajanera, Majkl O’Liri, koji je u intervjuu za Financial Times izjavio da će kompanija biti „pohlepna“ i pokušati da iskoristi eventualni pad cena goriva. Rajaner je inače poznat po agresivnoj strategiji hedžinga, često pokrivajući i do 70–90 odsto potreba unapred, pa ovakav zaokret dodatno privlači pažnju.

Sa druge strane, velike tradicionalne avio-kompanije poput Lufthanze zadržavaju konzervativniji pristup. One i dalje hedžiraju deo potrošnje kroz fazne ugovore kako bi obezbedile predvidivost troškova, čak i kada to znači da u određenim periodima plaćaju gorivo iznad tržišnog nivoa.

Razlike u strategiji jasno su se pokazale i u prethodnim godinama. Tokom pandemije, kompanije sa hedžing ugovorima plaćale su gorivo po višim cenama dok je tržište padalo. Suprotno tome, nakon početka rata u Ukrajini, oni bez zaštite suočili su se sa naglim rastom troškova.

Danas se avio-industrija ponovo nalazi pred istim izborom. Niskotarifne avio-kompanije, poput Rajanera i Viz era, češće su spremne da preuzmu veći rizik kako bi zadržale što niže troškove. Tradicionalni prevoznici, sa složenijim mrežama i većom izloženošću tržištu, uglavnom biraju stabilnost.

Iako ove odluke nisu odmah vidljive putnicima, njihov efekat se vremenom prenosi na tržište. Niži troškovi goriva mogu otvoriti prostor za niže cene avio-karata, dok rast cena brzo stvara pritisak na poslovanje.

U praksi, hedžing ne štiti od gubitka, već od neizvesnosti. Odluka dela avio-kompanija da ga trenutno odlože pokazuje da su spremne da prihvate tu neizvesnost u zamenu za potencijalnu prednost na tržištu.

(Aero.rs)